Igre 
Zapadni Balkan i talas migracija iz Avganistana: Iz EU stižu upozorenja o novoj krizi - šta Srbija može da očekuje
Komentari02/10/2021
-08:08
Posledice situacije u Avganistanu, promene koje donosi talibanska vlast, ali i povlačenje zapadnjačkih trupa osetiće čitav svet, a tako i Zapadni Balkan, složni su u ocenio sagovornici Euronews Srbija. Oni ukazuju pre svega na talas izbeglica iz te zemlje, koji bi tokom ove jeseni mogao da se slije iz Turske, gde ih je sada najviše, Balkanskom rutom ka zapadnoj Evropi.
Otuda i niz poruka, pa i upozorenja evropskih i regionalnih zvaničnika o novoj potencijalnoj migrantskoj krizi, pre svega ministara unutrašnjih poslova država članica, ali i austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, mađarskog šafa diplomatije Petera Sijarta...
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR upozorila je nedavno da bi do 500.000 Avganistanaca moglo napustiti zemlju do kraja godine, a zvaničnici EU su od starta pominjali da razmišljaju o ulaganju milijarde evra kako bi podstakli susede Avganistana da zadrže izbeglice.
Ministri unutrašnjih poslova 27 država članica EU su se na sastanku u Briselu početkom septambra dogovorili "da deluju zajedno kako bi sprečili ponavljanje nekontrolisanih, ilegalnih migracija velikih razmera sa kojima su se u prošlosti suočavali".
Preti li scenario iz 2015?
Šta, međutim, to znači za Zapadni Balkan i ima li mesta tumačenjima o ponavljanju scena iz 2015. godine kada se Evropa suočila sa migrantskom krizom, čije se posledice i danas osećaju? Odgovor, smatraju stručnjaci, u mnogome zavisi od Turske i Grčke, ali, složni su u oceni, nije za očekivati da se u punom kapacitetu ponovi scenario iz 2015, jer bi potencijalni talas izbeglica iz Avganistana svakako bio manji.
Ipak, krenimo redom.
Povezane vesti
profimedia
Migrantska kriza iz 2015. godine pokazala je da je Srbija, kao jedna od zemalja na Balkanskoj ruti, koja pritom nije članica Unije, postala i neka vrsta tampon zone između izbeglica koja pristužu i njihovog cilja na Zapadu. Put dalje izbeglicama su otežavale fizičke barijere, ograde, zidovi, ali i represija policije u komšijskim zemlja, članicama EU.
Procenjuje se da su države članice EU su poslednjih godina zajedno izgradile više od 1.000 kilometara graničnih zidova ili ograda od bodljikave žice, koji su ostali u "amanet" iz te 2015. godine Evropi, ali i regionu kao simbol protivljenja određenih zemalja da prime migrante i omoguće im azil u Evropskoj uniji.
U toj situaciji, Srbija, koja je okružena i članicama EU na čijim su se granicama našle bodljikave žive, poput Hrvatske i Mađarske, pa i represija i policijska brutalnom, a koja sama nije podizala ograde postala je neka vrsta uskog grla. Na početku krize, zemlja je u više navrata od evropskih partnera, koji se ni sami nisu snašli u migracijama koja su preplavile kontinet, pohvaljena kao primer humanog postavljanja prema migrantima.
Kroz Srbiju je samo tokom 2015. prošlo više od 700.000 izbeglica i migranata, naveo je tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na samitu Generalne skupštine UN posvećenom izbeglicama i migrantima 2016. godine. On je upravo upozorio da, ukoliko prolaz ka severnoj Evropi za njih bude zatvoren, postoji opasnost da Srbija postane usko grlo i da više hiljada migranata bude zatečeno u našoj zemlji.
Nadležni u Srbiji, pa i predsednik Aleksandar Vučić tada su, u više navrata, isticali da Srbija neće biti "parking za migrante". Takve izjave čuju se i danas, i ne samo iz Srbije.
Odlučne poruke iz Evrope i regiona
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je prilikom sastanka sa predsednikom Srbije, da bi zemlje u susedstvu Avganistana trebalo da prime izbeglice, a ne zemlje EU.
On je poručio i da je važna zaštita granica i borba protiv krijumčarenja ljudi i da se ta pitanja bolje rešavaju na spoljnim granicama EU, nego pre nekoliko godina.
Povezane vesti
"Bitno je da zemlje kao Srbija i na migrantskoj ruti daju svoj doprinos i da ih mi u tome podržimo", dodao je on.
I grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da će Grčka nastojati da blokira potencijalni talas avganistanskih izbeglica koje beže od talibanske vlasti, ali i da joj je potrebno više pomoći od EU oko migrantske krize.
"Ponoviću, ne možemo imati evropske zemlje koje veruju da bi Grčka sama trebalo da reši ovaj problem i da ih se to uopšte ne tiče, s obzirom da mogu držati granice čvrsto i hermetički zatvorene", rekao je Micotakis na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.
Povezane vesti
Uz to, od ranije je poznat stav Mađarske, koja je još 2015. pružila otpor migrantima i to na vrlo represivan način, pri čemu se oglušila o plan Evropske unije o raspoređivanju migranata.
Situacija u Avganistanu mogla bi da izazove novi talas ilegalnih migracija, ali izgleda da države članice Evropske unije ne odgovaraju adekvatno na tu pretnju, upozorio je pre nekoliko dana u Njujorku, na zasedanju Generalne Skupštine UN mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u Njujorku.
Rekao je i da u Avganistanu preovladava "najgori scenario".
"Nažalost većina država EU nije naučila iz onoga što se dogodilo Evropi 2015. godine", rekao je on.
Ipak, Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je govoreći o situaciji u Avganistanu i naporima za sprečavanje novog talasa migranata, ukazao da je ključna razlika od situacije iz 2015. to što sada još nije kasno da se kriza spreči.
"Ali to zahteva da preduzmemo prave korake, izvučemo pouke iz 2015 i koncentršemo se na prevenciju", rekao je Varhelji.
profimedia
Na migranstkoj ruti, pokazalo je i iskustvo iz 2015. godine, pogotovo je važna uloga u postavljanje zemalja poput Turske, gde se izbeglice prvo spuštaju, ali i Grčke, gde praktično ulaze u EU. Međutim, i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da ta zemlja nema kapaciteta da se bori sa mogućim novim talasom izbeglica iz Avganistana.
Kako je saopšteno iz Erdoganovog kabineta, on je istakao da Nemačka i ostale države članice EU treba da pomognu susedima Avganistana „kako bi mogli da nose teret avganistanske migracije”, preneo je AP.
Dodao je da niko ne želi da ponovo preživljava iskustva slična onima kada je krenuo talas izbeglica iz Sirije 2015. godine, kada su stotine hiljada ljudi stigle u Grčku čamcima iz Turske na putu da traže azil u prosperitetnijim zemljama EU.
Đurović: Nezahvalan položaj Srbije
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je da je Srbija, koja nije članica EU u nezahvalnom položaju jer se nalazi na takvom prostoru, između dva dela EU, odnosno između zmeđu Grčke i ostatka Evrope.
"Naše mesto je taj vakum, koji nije deo EU, a kroz koji prolaze migranti, mi smo poslednja stanica do šengenske zone i neminovno je da migracije idu kroz našu zemlju. Posebno je otežavajuče što se graničimo sa zemljama koje nisu članice EU, Makedonija, Crna Gora...", rekao je za Euronews Srbija Radoš Đurović.
On je istakao da su na severnim granicama Srbije fizičke barijere, kao i stalno vraćanje migranata u Srbiju, dok je zemlja nemoćna da sa juga zaustavi priliv. Međutim, ukazuje da bi, kada je reč o stavovima koje je izneo grčki premijer, to sprečilo i priliv izbeglica na Zapadni Balkan.
AP/Darko Vojinović
"Konkretno, ako Grčka ne želi da prihvati izbeglice i ukoliko ona to spreči, onda će Grčka štititi zemlje severnije od nje. Ipak, prema trenutnoj situaciji, treba imati u vidu ulogu Turske u svemu tome imajući u vidu karakter granice, kopnenu i morsku granicu, koja je sa Grčkom vrlo razuđena", objašnjava Đurović.
Kako je istakao, rešenja ovog pitanja bez EU nema, ali Srbija nije članica i ne mora da ude deo rešenja.
"Ona će trpeti posledice kakve god politike budu usaglašene na nivou EU", rekao je Đurović.
Kostić: Politika Srbije će biti drugačija
Prema oceni Mijata Kostića iz ogrnizacije Novi Treći put, politika Srbije prema migrantima bi ovog puta mogla da se razlikuje.
Kostić je tako naveo da je Srbija u prethodnom talasu sarađivala sa EU, kada je primila veliki broj migranata, otvorila nove kampove.
To se, kako je rekao, naslućuje i nakon satanka predsendika Mađarske Viktora Orbana i srpske premijerke Ane Brnabić da će obe zemlje nastojati da spreče priliv migranata.
"Možemo da očekujemo strožu kontrolu i zaštitu granica. Ta politika se promenila i od kada je ministar Aleksandar Vulin na čelu policije. Krenula su hapšenja u Beogradu, u prihvatnom centru kod Šida, mislim da će migrantska politika biti duplo stroža nego prošli put", naveo je Kostić za Euronews Srbija.
On je rekao da će veliki broj avganistanaca nesumnjivo želeti da napusti tu zemlju, nakon što su Talibani posle 20 godina, preuzeli vlast.
Kostić tako objašnjava da bi politika cele EU mogla da se razlikuje od one iz prethodne migrantske krize.
"Taj centralizovani sistem donošenja odluka u EU se pokazao neefikasnim. Za razliku od sistema kvota prošli put, koje neke zemlje nisu poštovale, pa je Evropska komisija mogla da pripreti sankcijama, članom sedam (za oduzimanje prva glasa u institucijama EU) i slično - ovog puta toga neće biti jer već veliki broj zemalja članica ne želi da učestvuje u raspodeli", kaže Kostić.
Kovačević: Evropa će nastojati da spreči dolazak migranata
Da će talas migracija biti manji saglasan je i pravnik Nikola Kovačević, koji je istakao da će ipak u jednom trenutku porasti broj migranata u Srbiji, posebno nakon poruka Turske da ta zemlja nema više kapaciteta.
"U jednom momentu će porasti broj ljudi koji dolaze iz Avganistana na Zapadni Balkan, biće možda destine hiljada ljudi", naveo je Kovačević za Euronews Srbija.
On je istakao da za sada ne postoji velika tendencija za opterećenost migrantske rute u ovom delu Evrope.
"Tu je više razloga. Pre svega, talibani ne dozvoljavaju u velikoj meri napuštanje zemlje, a potom je poznata činjenica da će susedne zemljem Iran i Pakistan tradicionalno primiti veliki broj Avganistanaca. To su zemlje koje su i tokom 90ih i 2000ih primile stotine hiljada izbeglica", naveo je Kovačević.
Kovačević je rekao da će u svakom slučaju Evropa nastojati da spreči da veliki bro izbeglica pristigne do starog kontitenta, posebno i nakon izjava pomenutih lidera zemalja EU, čiji su stavovi, kako navodi, i od ranije poznati.
AP/Darko Vojinović
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, Srbija ima oko 6.000 mesta za migrante u vidu kreveta. Kako navodi Kovačević, u slučaju potrebe Srbija može primiti i do 10.000 izbeglica.
On je istakao da Srbija ima 20 kampova za izbeglice, od kojih je 80 odsto otvoreno tokom krize 2015. godine i da će u slučaju velikog priliva migranata, doći samo do ponovnog otvaranja.
"Ako se desi masovni priliv, moraće da se smišljaju novi načini za reagovanje, ali nema naznaka da bi sada trebalo razmišljati o tome", zaključuje Kovačević.
Podsetimo, određen broj "lojalnih" Avganistanaca je evakuisan tokom avgusta, te raspoređen u različite zemlje, prema dogovoru.
Tako se određen broj stigao i na Kosovo i Metohiju, spram ranijih sporazuma SAD i Prištine.
Američki Stejt department pozvao tada pozvao sve da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca, a izjavu je potpisalo više od 90 zemalja, među kojima su i gotovo sve iz regiona - Bugarska, Crna Gora, Rumunija, Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija. Iako se prvobitno nije našla na spisku, na ažuriranom stoji i Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)