Igre 
"Bedemi" na evropskim granicama: Ograde, žice i zidovi kao barijere za ulazak migranata u EU
Komentari21/08/2021
-16:33
Strahujući od novog talasa migranata širom Evrope, u pojedinim državama doneta je odluka da se postave ograde i zidovi ili ojačaju stare barijere na granicama. U jeku trenutnih dešavanja u Avganistanu, Turski predsednik edžep Tajip Erdogan najavio je da će ta zemlja podići betonski zid na granici sa Iranom, kako bi sprečio da migranti ilegalno prelaze u njegovu zemlju.
U tom delu Evrope očekuje se veliki priliv izbeglica, a turska barijera će, prema najavama, biti najveća u ovom delu sveta.
Prema rečima turskog predsednika, pet kilometara zida je već u izgradnji, a plan Turske je da podigne bedem dug 295 kilometara.
Zbog iste situacije reagovala je i Grčka, koja je podigla zid dug 40 kilometara ogradom i nadzorom na granici sa Turskom.
"Ne možemo pasivno čekati potencijalni dolazak", rekao je ministar za civilnu zaštitu Mihalis Krisohoidis i dodao da će granice Grčke ostati "nepovredive", a nakon što je Turska pozvala zemlje Evropske unije da preuzmu odgovornost za izbeglice iz Avganistana.
Povezane vesti
Decenija graničnih "bedema"
Kako je Turska sada najčešće "prolazna stanica" ka Evropi, još 2021. godine Grčka je podigla četiri metra visoku i 10 kilometara dugu ogradu na kopnenoj granici sa Turskom kako bi se zaustavio priliv migranata.
Ovo je migrante preusmerilo na traženje prekomorskih puteva u svojim rutama na putu ka zapadnoj Evropi.
profimedia
I Bugarska je 2013. godine iz istog razloga ojačala svoju granicu sa Turskom. Ta zemlja je 2016. podigla žičanu ogradu na granici sa Grčkom dužine 160 kilometara, a godinu dana kasnije 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Tuskom.
Zbog velikog priliva migranata i stvaranje "balkanske rute", svoje granice ogradama obezbedila je i Severna Makedonija, na granici sa Grčkom.
Ipak, Španija se prva suočila sa prilivima migranata iz severne Afrike, te je još tokom 90-ih godina prošlog veka postavljala fizičke barijere. Enklave Seuta i Melila na stalnom su "udaru" migranata.
Ograda koja razdvaja od Španije visoka je šest metara, a tokom maja meseca više hiljada migranata pokušalo je da uđe u Španiju ovim putem, a veliki broj njih policija je vratila u zemlje iz kojih dolaze.
Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue
Mađarska "tvrđava"
Tokom migrantske krize 2015. godine, ograde su nicale i u drugim delovima Evrope. Posebnu pažnju zaštiti granica posvetila je Mađarska, koja je nakon prolaska migranata kroz Severnu Makedoniju i Srbiju bila ulazna tačka u EU i dalji proboj ka ostaku Evrope.
Povezane vesti
Duž granice sa Srbijom, Mađarska je podigla ogradu koja je duga 175 kilometara i visok četiri metra, a na vrh je postavljena bodljikava žica.
profimedia
Ova zemlja stalno je pojačavala bezbednost na granici, pa je osim represije policije, ogradu ojačala i uvođenjem struje od 900 volti u žice. Na taj način neće doći do ozbiljnijih povreda, ali će se tako detektovati pokušaj prelaska granice.
Takođe, Mađarska je obezbedila i granicu sa Hrvatskom i na taj način sprečila priliv migranata u zemlju.
Povezane vesti
Sada su i bespilotne letelice, termalne kamere i uređaji koji mogu otkriti otkucaje srca među novim tehnološkim alatima koje evropska policija sve češće koristi kako bi sprečila migrante da pređu granice ili ih gurnula nazad, preneo je Gardijan.
Sloveniji pomažu i druge članice EU
I Slovenija i Austrija, koje su na ruti migranata u sličnoj poziciji kao Mađarska, takođe su podigle žičane ograde, kako bi sprečile dalji prodor migranata u EU.
Tokom krize 2015. godine, Slovenija je na granici sa Hrvatskom, koja još uvek nije deo Šengen zone, podigla ogradu dugu 196 kilometara. Nakon toga je više puta dodatno produžavana barijera, te je sada duža od 200 kilometara.
Slovenija često beleži pokušaje migranata koji borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj da pređu granicu i domognu se EU. Još tri zemlje EU, Estonija, Litvanija i Poljska pomažu Sloveniji u obezbeđivanju granica.
AP Photo/Darko Bandic
U prva dva meseca 2021. godine slovenačka policija registrovala je 630 slučajeva ilegalnih prelazaka granice, u poređenju sa 1.171 u istom periodu prošle godine, preneo je Euronews.
Nedavno je slovenačka policija razotkrila kriminalni lanac koji je krijumčario migrante iz Bosne i Hercegovine, preko Hrvatske i Slovenije, do Italije.
Litvanska i poljska barijera
I pre eskalacije situacije u Avganistanu, koja je zabrinula Evropu, Litvanija je početkom jula, zbog problema sa migrantima, počela izgradnju zida duž granice sa Belorusijom.
Kako je tada preneo Rojters, žičana ograda duž granice će biti visoka 1,8 metara. Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis
Naime, Vilnjus je optužio Minsk da dovodi migrante iz inostranstva i ilegalno ih šalje u Evropsku uniju.
Belorusija je prethodno u maju odlučila da dozvoli migrantima ulazak u Litvaniju, kao odgovor na sankcije EU, pošto je Minsk prisilio na spuštanje avion irske kompanije Rajaner, kako bi uhapsio opozicionog novinara koji je bio na tom letu.
Takođe, i poljske vlasti sada odbijaju da dozvole grupi izbeglica iz Avganistana da podnese zahtev za azil zbog nedavnog sukoba sa Belorusijom, koja je navodno dozvolila prolazak migranata kao osvetu za sankcije EU.
Kako prenosi Euronews, grupa od tridesetak izbeglica "zarobljena" je na granici Poljske i Belorusije.
Komentari (0)