I dalje raste broj ilegalnih prelazaka granica EU: Na zapadnobalkanskoj ruti skok od čak 99 odsto

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

20/09/2021

19:10

I dalje raste broj ilegalnih prelazaka granica EU: Na zapadnobalkanskoj ruti skok od čak 99 odsto - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Broj ilegalnih prelazaka spoljnih granica Evropske unije za prvih osam meseci ove godine porastao je za čak 63 odsto u odnosu na ukupan broj od pre godinu dana. To je pokazao preliminarni izveštaj Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks), koji ukazuje i da je tokom ove godine jedna od najaktivnijih ruta bila zapadnobalkanska.

Kako se navodi u izveštaju, broj ilegalnih prelazaka tokom ove godine dostigao je 103.630 u odnosu na prethodnu kada su važila i drugačija organičenja kada je reč o restrikcijama u vezi sa pandemijom kovida 19.

Fronteks je samo u avgustu registrovao 17.788 ilegalnih prelazaka, što je čak 53 odsto više nego istog meseca 2020. godine.

Ipak, rast se ne beleži na svim spoljnim granicama EU. Na primer, na istoku je u avgustu došlo do pada od 67 odsto u odnosu na jul, a granica Litvanije sa Belorusijom ostaje najugroženiji deo sa 4.116 ilegalnih prelazaka.

Na Balkanu skok od 99 odsto

Izveštaj Fronteksa ukazuje na to da je broj ilegalnih prelazaka granice na zapadnobalkanskoj ruti skočio drastično. Prema podacima koje je ova agencija objavila početkom avgusta, od januara do jula otkriveno je 22.600 migranata koji ilegalno ulaze u EU sa zapadnobalkanske rute, što je rast od 90% u odnosu na isti period 2020. godine.

Samo mesec dana kasnije, taj procenat je skočio na 99 odsto. Od januara do avgusta ove godine zabeleženo je 27.180 prelazaka, a povećanje se može pripisati nastavku migracijskih kretanja nakon ukidanja ograničenja uvedenih zbog pandemije.

Najveći broj onih koji prelaze ovom rutom su ljudi iz Sirije, Avganistana i Maroka, a u avgustu ove godine dogodio se skok od čak 119 odsto u odnosu na isti mesec 2020.

Inače, kako je ranije za Euronews Srbija rekao Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila u Srbiji, trend rasta je primetan.

"Pritisak je na mađarskoj, na hrvatskoj i rumunskoj granici intenzivno, tako da jedan veliki broj ljudi i preko Rumunije ide sa ciljem da dođe do šengenske zone, da prođe Mađarsku i nastavi put zapada EU. Najviše je Avganistanaca, a nije da zaostaju ni Sirijci, kojih ima nešto više od 20 odsto u celokupnoj populaciji izbeglica. To su većinom ljudi koji dolaze iz ratom razorenih zemalja i oni koji beže od sukoba i opasnosti po život, ne vidimo da se radi o ekonomskoj migraciji, barem ne u radu sa ljudima do kojih mi dođemo kroz naš rad na terenu", rekao je on.

Fokus na Mediteranu

Preko centralnomediteranske rute u periodu od januara do avgusta registrovana je 41.000 ilegalnih prelazaka, što je takođe skok od 90 odsto u odnosu na prošlu godinu. U avgustu je većina prelaza zabeležena na koridorima iz Libije i Tunisa, a razloga je, kako navodi Fronteks, nekoliko.

Bezbednosna i politička nestabilnost u Libiji ostaje jedan od faktora za migracije prema EU. Libija je takođe i jedno od glavnih svratišta za migrante koji se krijumčare iz Afrike u Evropu.

Tunis je druga najveća zemlja polaska za migrante koji su registrovani u Italiji, a taj broj je u porastu. Treća zemlja je Egipat.

Blagi porast zabeležen je i na zapadnomediteranskoj ruti, 16 odsto, a najveći broj migranata dolazi iz Alžira, Maroka i podsaharske Afrike. Trenutna društveno-politička i ekonomska nestabilnost pojačala je napore Alžiraca da se domognu Evrope.

Za istočnom Mediteranu, međutim, zabeležen je pad u broju ilegalnih prelazaka. Od januara do avgusta taj broj je na 11.030, što je 25 odsto manje nego prošle godine. Najveći broj čine ljudi iz Sirije, Turske i Avganistana.

Drastičan skok na zapadnoafričkoj ruti

Fronteks je za analizirani period uočio značajan skok ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU na ruti iz Zapadne Afrike. Ta 8.562 prelaska znače zapravo rast od 118 odsto u odnosu na 2020. Najveći broj ljudi dolazi iz podsaharskih delova ovog kontinenta.