Igre 
Sve više migranata koristi "belorusku rutu" za ulaz u EU: Kako je Lukašenko pronašao Ahilovu petu Brisela
Komentari16/10/2021
-15:58
Litvanija, Letonija i Poljska koje dele kopnenu granicu sa Belorusijom, u poslednjih nekoliko meseci prijavljuju sve veći broj migranata i izbeglica, naročito Iračana i Avganistanaca. Nije dugo prošlo nakon što su shvatili da svi oni dolaze od zajedničkog suseda - Belorusije.
Nakon što je Belorusija otvorila svoje granice za migrante i izbeglice koji žele da uđu u Evropsku uniju, hiljade muškaraca, žena i dece ilegalno su prešli u Poljsku. Slična situacija dešava se i na granicama Belorusije sa Litvanijom i Letonijom.
Brisel je optužio Minsk da namerno olakšava migracije kroz Belorusiju i dalje ka Uniji, u znak odmazde zbog sankcija koje je blok uveo beloruskim zvaničnicima i entitetima zbog predsedničkih izbora 2020. godine, naknadnog suzbijanja demonstracija i preusmeravanja leta kompanije Rajaner.
Minsk je odbacio optužbe.
Situacija sa migrantima zarobljenim na granici Belorusije sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom traje od letos, a sve tri zemlje su u pograničnom području uvele vanredno stanje. Litvanija je sada čak počela da gradi ogradu na svojoj granici sa Belorusijom, dok Poljska planira izgradnju zida.
Poljska agencija za pograničnu stražu saopštila je u sredu da je u utorak registrovala 470 pokušaja ilegalnih prelezaka granice i sve ih sprečila. Agencija je navela da je od početka bilo 18.300 ilegalnih pokušaja prelaska granice.
Poljska je stoga odgovorila na migrancije raspoređivanjem trupa u nameri da ne dozvoli migrantima da zatraže azil potiskujući ih nazad ka Belorusiji.
Povezane vesti
Najveća slabost EU
Belorusija i Evropska unija su u lošim odnosima već neko vreme, posebno nakon što je Minsk preusmerio komercijalni let ka Vilnjusu koji je leteo iz Atine, te uhapsila političke disidente Romana Protaševiča i njegovu devojku Sofiju Sapegu.
Ubrzo je 27 država članica Unije pojačalo sankcije protiv Belorusije, a tenzije između dve strane i dalje ne jenjavaju.
Najveći problem je što su migracije inače slaba tačka evropske politike.
Evropska komisija, koja predstavlja izvršnu vlast EU, nedavno je predstavila plan za jačanje svog odgovora po pitanju migracija. Ali, do sada se blok uglavnom oslanjao na pomoć trećih zemalja u zaustavljanju velikog priliva migranata i izbeglica. Upravo to čini Evropsku uniju veoma zavisnom od zemalja poput Turske i Belorusije.
Štaviše, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je u septembru da postoji potreba za snažnijim i ujedinjenijim pristupom.
"Pogledajte šta se dogodilo na našim granicama sa Belorusijom. Režim u Minsku instrumentalizovao je ljudska bića. Ubacili su ljude u avione i bukvalno ih gurnuli prema evropskim granicama. Ali, sve dok ne nađemo zajednički jezik o tome kako upravljati migracijama, naši protivnici će na to nastaviti da ciljaju", rekla je ona u Evropskom parlamentu u Strazburu u Francuskoj dajući podršku Litvaniji, Letoniji i Poljskoj u rešavanju problema.
AP Photo/Mindaugas Kulbis
Pored toga, u Briselu postoji zabrinutost zbog bliskih veza Belorusije i Rusije.
Povezane vesti
Štaviše, Rusija je izvela veliku vojnu vežbu u septembru zajedno sa Belorusijom. Bilo je uključeno oko 200.000 vojnika, više od 80 aviona i helikoptera, više od 290 tenkova i do 15 brodova, prema podacima koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane.
Vežba, koja se održavala u devet ruskih i pet beloruskih oblasti, opisana je kao jedna od najvećih od Hladnog rata.
Migranti taoci režima
Pet migranata poginulo je ranije ovog meseca na poljsko-beloruskoj granici u istoj nedelji.
Povezane vesti
Nevladina organizacija Fondacija spasa koja je bila u kontaktu sa grupom avganistanskih državljana zarobljenih na granici, strahuje da bi broj smrtnih slučajeva mogao da poraste zbog uslova u kojima se trenutno nalaze. Jedan od migranata rekao je nevladinoj organizaciji 11. septembra da "zbog malo hrane, ljudi zatočeni u Usnarzu zadovoljavaju svoje biološke potrebe na svakih četiri do pet dana"
Četiri dana kasnije, javili su da ih "beloruski vojnici okružuju bodljikavom žicom sa sve četiri strane, tako da ne mogu nigde". U ponovnom razgovoru 21. septembra, kontakt Fondacije je bio "preslab da bi govorio".
"Pozivamo poljske vlasti da hitno pruže neophodnu pomoć tražiocima azila kojima je potrebna - onima iz Usnarza i onima s druge strane granice pre nego što se dogodi nova nepovratna tragedija", naveli su iz Fondacije.
Najveći priliv ka Nemačkoj
Nemačke vlasti saopštile su u sredu da se poslednjih meseci naglo povećao broj migranata koji u zemlju stižu preko Poljske i Belorusije.
Nemačka federalna policija saopštila je da je više od 4.300 ljudi ilegalno prešlo granicu iz Poljske ove godine, a većina dolazi iz Iraka, Sirije, Jemena i Irana, prenela je nemačka novinska agencija dpa.
Policija je dodala da je od januara do jula ove godine bilo 26 osoba koje su "beloruskom rutom" doputovale u Nemačku ilegalno. Broj je porastao na 474 u avgustu, zatim na 1.914 u septembru i 1.934 u prvih 11 dana oktobra.
AP Photo/Mindaugas Kulbis
Većina pridošlica je smeštena u prihvatne centre za azil u istočnoj državi Brandenburg. Centri mogu da prime 3.500 ljudi, a vlasti su dodale šatore kako bi napravile mesta za do 5.000.
"Situacija nije dramatična, ali je teška", rekao je Olaf Janses, šef kancelarije za strance u istonemačkom gradu Ajzenhitenštat dodajući da postoji zabrinutost da bi se koronavirus mogao proširiti među pridošlicama.
Belorusija: Nema vraćanja migranata
S druge strane, beloruski parlament izglasao je 6. oktobra suspenziju sporazuma sa EU o vraćanju migranata. Zakonodavci su odlučili da obustave obavezu Belorusije da ponovo prima migrante koji su prešli njenu teritoriju i otišli u Uniju.
Glasanje u Gornjem domu beloruskog parlamenta bilo je samo formalizacija poteza koji je u junu najavio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
Ministar unutrašnjih poslova Ivan Kubrakov opisao je suspenziju sporazuma kao "privremenu meru" i rekao da će migranti ponovo biti prihvaćeni kada se "odnosi normalizuju".
Lukašenko i njegovi zvaničnici kažu da je ta mera deo odgovora Belorusije na sankcije EU protiv Minska.
Beloruski predsednik je izjavio da zemlja ne može da priušti troškove povezane sa zaustavljanjem priliva migranata koji putuju ka Evropi i da će, umesto toga iskoristiti sredstva za ublažavanje uticaja sankcija EU.
Tihanovska: Belorusija migrantima ucenjuje Evropu
U intervjuu sa grčki Euronews u Atini, gde se pojavila na Atinskom demokratskom forumu, predvodnica beloruske opozicije Svetlana Tihanovska objasnila je kako beloruske vlasti vrše pritisak na granice Evrope.
"Sve te grupe na granicama dolaze s ljudima iz KGB-a, sa beloruskom tajnom policijom. Prate ih ljudi iz sistema. Zbog toga su oni 'organizovane grupe'", rekla je ona i dodala:
"Naravno, za Evropu je teško pitanje šta učiniti s njima jer su i ti migranti taoci sistema. Oni nisu krivi što su postali žrtve tog režima. Ali, ne biste smeli dopustiti režimu da ucenjuje Evropu s migrantima".
AP Photo/Mindaugas Kulbis
Predsednik Aleksandar Lukašenko planira ustavni referendum kojim želi da legitimiše preraspodelu ovlašćenja i upostavi novo upravljavčko telo pod nazivom Svebeloruska narodna skupština.
Beloruska opozicija je rekla da neće priznati rezultat.
"Svi u Belorusiji razumeju da je ovaj referendum poput 'prašine u oči' Evropi. Kao 'Gle, radim nešto za demokratizaciju'. Mislim da će se ljudi toliko uplašiti zbog nasilja da niko neće izaći na glasanje", rekla je Tihanovska.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Bojan
16.10.2021 16:24
Sprdali su se sa Grčkom. Sada je mečka zakucala i na njihova vrata. Za Grčku i Mađarsku ne sme zid, a sada kada Poljska gradi to je ok. Licemeri