Hrvatski ministar potvrdio da je policija tukla migrante, Milanović: Žičana ograda prema Srbiji i BiH - to je bolesno

Nakon uznemirujućih kadrova na kojima se vidi kako maskirane osobe s fantomkama tuku izbeglice pendercima, kakve imaju pripadnici hrvatske interventne policije i nasilno ih usmeravaju preko rukavca Korane s teritorije Hrvatske u BiH, Hrvatska je danas objavila da pokreće istragu o ovim optužbama, a nedugo potom stigla je i potvrda od ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića da se radi o policijskim službenicima.

Policajci za koje je utvrđeno da su tukli migrante na granici Hrvatske i BiH su suspendovani i protiv njih će biti pokrenut disciplinski postupak, izjavio je večeras direktor hrvatske policije Nikola Milina.

On je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je po prvim saznanjima za objavljeni snimak na kojem se vide kako osobe pod fantomkama prebijaju migrante odmah formiran stručni tim od pripadnika Direkcije policije i Službe za unutrašnju kontrolu. koji je upućen na teren.

Stručni tim je imao zadatak da rasvetli slučaj i utvrdi o čem se radi, rekao je Milina.

"Odmah nakon prvih radnji došli smo do saznanja da su osobe sa snimke policijski službenici interventne policije. S obzirom da postoji sumnja u povredu službene dužnosti, upućeno je rešenje o njihovoj suspenziji i u toeku je pokretanje disciplinskog postupka”, rekao je šef hrvatske polciije.

Ministar unutrašnjih poslova ranije danas, nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije, rekao je da veruje da je reč o pojedinačnim slučajevima.

"Direktor policije čim je video deo tih snimaka je poslao stručni tim koji je vrlo intenzivno radio. Koliko mi je poznato, utvrdili su da se radi o policijskim službenicima", rekao je Božinović, preneli su hrvatski mediji.

Dodao je da će ceo postupak biti sproveden prema utvrđenoj proceduri tako da, kako je naveo, ne zna kada će neko iz rukovodstva policije izaći sa više detalja.

“To je sigurno neki individualni prekršaj nekolicine policijskih službenika. Sigurno je da će naredni postupci dati odgovore na pitanja koja nas zanimaju”, naveo je Božinović i istakao da je takvo ponašanje neprihvatljivo.

Ako bi se, kaže, u zakonskom postupku dokazalo ovo o čemu govorimo, to je u svakom slučaju neprihvatljivo ponašanje.

Božinović je rekao da to, ipak, ne bi vezao isključivo uz suzbijanje ilegalnih migracija.

"To je neprihvatljivo ponašanje policijskog službenika u bilo kojoj situaciji, bilo na stadionu ili nekoj drugoj intervenciji”, rekao je ministar.

Saopštenje o tome da se pokreće istraga usledilo je nedugo pošto su holandska istraživačka novinarska mreža Lajthaus Reports i neki od evropskih medija (Liberation, Der Spiegel i ARD) koji su učestvovali u istraživanju, objavili sporne snimke, ali i pritisaka Evropske unije da se što pre utvrde činjenice o ovom događaju.

Plenković: Osuđujemo nasilje, naročito nasilje nad migrantima

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da osuđuje nasilje, ali da još nije dobio izveštaj u vezi najnovijeg snimka.

"Mi osuđujemo nasilje, naročito nasilje nad migrantima... Ne znamo ko su počinioci, na snimku se ne vidi da su migranti nekom pretili, to je sramota i izrazito je loše. Ako su počinioci u sistemu države, u sistemu policije, odgovaraće", rekao je on novinarima, posle svečane sednice povodom Dana sabora.

Međutim, u hrvatskim i evropskim medijima se spekuliše da su neki pripadnici policije priznali da su bili nasilni prema migrantima i da je takva naredba dolazila iz MUP-a, ali ne kao pisana, već usmena.

Međutim, Branko Bačić, šef Kluba zastupnika HDZ-a rekao je ranije da je potrebno prvo utvrditi "da li se radi o policajcima", kao i da li su migranti - "pružali otpor".

"Ne verujem da je tu bilo nekakvog orkestriranog postupanja koje bi podrazumevalo nezakonito postupanje i prekoračenje ovlašćenja. Nezamislivo mi je da bi se na bilo koji način gledalo kroz prste nekakvom nezakonitom postupanju. Treba ispitati sve okolnosti. Ko je učestvovao, kako je do toga došlo, da li migranti pružali kakav otpor… Puno je upitnika", rekao je i nastavio:

"Pričekajmo da se završi istraga. Hrvatska je kao država Evropske unije, s najdužom spoljnom granicom dnevno suočena s migrantskim talasima, dosta puta orkestriranim, dogovorenim... Praktično se krijumčari ljudima i treba dati priznanje policiji da sve vreme štiti našu granicu", rekao je.

Screenshot/AP via Lighthouse Reports

Plenković je istakao da ovom situacijom nisu zadovoljni ni Hrvatska, ni Evropska komisija.

"Jedno je uvažavati rad hrvatske policije, njih 6.500 koji već godinama čuvaju zelenu granicu. Hrvatska iz političkih razloga ne želi da diže žicu prema BiH, ne radi migracija, nego zbog odnosa s Hrvatima, Bošnjacima i Srbima. U varijanti kada ljudi koji su migranti žele da pređu granicu tamo gde nije granični prelaz... svaka država štiti svoje granice, to se može raditi, ali se ne može koristiti sila tamo gde to nije potrebno", rekao je Plenković i dodao:

"U Belorusiju dolaze avioni krcati migrantima koje onda vojska tera da ulaze u Litvaniju ili Letoniju ili EU - moje kolege u Uniji i ja to nazivamo destabilizacijom. Oni tamo nemaju barijere, pokušavaju da se zaštite", rekao je Plenković.

Milanović: Ispitati šta se tačno dogodilo

Predsednik Zoran Milanović rekao je da sve treba istražiti da bi se videlo šta se tačno dogodilo i kakve posledice Hrvatska može imati zbog toga.

“Ako Hrvatska čuva svoju granicu, biće incidenata. Ali da bi Hrvatska imala posledice, šta onda radimo u Evropskoj uniji", upitao je Milanović, te dodao da se od Hrvatske očekuje da čuva granicu Šengen zone.

"Čime", upitao je i dodao "lepezama", re kao je, te dodao:

"Ako maknemo one koji su napravili nešto što nisu smeli, imate ljude koji u nemogućim uslovima rade puno za male pare".

Istakao je da policija na putu preko granice treba da zaustavi ljude koji pokušavaju da se preko Hrvatske dočepaju Šengena.

"To je teško, ljudi se ne smeju batinati. Ali u obavljanju tog posla policija se susreće sa svim i svačim", rekao je Milanović i dodao da mu se ne sviđa i da mu se nikada nije sviđala ideja o postavljanju fizičkih barijera na granici.

Kada je reč o spoljnim granicama EU, Milanović kaže da se to onda mora dogovoriti jednoglasno, a to je komplikovano.

" Žičana ograda prema BiH ili Srbiji - to je bolesno”, rekao je Milanović i istakao da najnoviji snimak treba dobro istražiti, jer ti koji su batinali migrante imaju, kaže, ime i prezime.

Treba, ističe, ispitati da li je neko izdao neku naredbu.

“Da postoji opšta naredba, to bi se događalo svaki dan”, naglasio je Milanović i dodao da u ovom trenutku ne vidi ničiju odgovornost jer, kaže, ne vidi ni rezultat istrage.

Janša: EU nema mehanizam da se štiti od ilegalnih migracija

Slovenački premijer Janez Janša smatra da Evropska unija nema mehanizam da od ilegalnih migracija zaštiti ne samo Šengensku granicu, nego i svoje spoljne granice.

"EU nažalost nema mehanizam da od ilegalnih migracija zaštiti ne samo Šengensku granicu nego i spoljnu granicu Evropske unije", naglasio je Janša.

On je dodao da je slovenačko-hrvatska granica još uvek granica Šengena, i da bi boljoj kontroli granica i ilegalnih migracija doprinelo i ranije proširenje Šengena, za šta se sada još čeka politička odluka.

Što se tiče incidenta s migrantima i njihovim nasilnim isterivanjem, koje su snimili evropski istraživacki novinari, Janša je kazao da nije detaljnije upoznat s time.

Slovenački premijer smatra da je jedan od problema ilegalnih migracija to što ponekad nema jasne razlike u delovanju između nevladinih organizacija, koje treba da se bave humanitarnim pitanjima, i delovanju onih koji se bave krijumčarenjem ljudi.

Evropska unija "izuzetno zabrinuta"

Istraga Lajthausa je takođe izvestila o navodnim potiskivanjima migranata i od strane rumuske policije, kao i jedinica grčke obalske straže. Grčki ministar migracija odbacio je ove optužbe, a iz Rumunije nije bilo odgovora.

Iz tog razloga se komesarka Unije za unutrašnje poslove Ilva Johanson, ranije u toku dana odmah sastala sa ministrima unutrašnjih poslova Grčke i Hrvatske, te pozvala Grčku da pokrene istragu o tome, dok je Hrvatsku pohvalila zbog obećanja da će istražiti te navode. Izveštaje o nasilju je nazvala "šokantnim" i rekla da je "izuzetno zabrinuta".

"Ovo treba istražiti, ali izgleda da izveštaji ukazuju na neku vrstu orkestracije nasilja na našim spoljnim granicama", rekla je Johanson.

Obraćajući se na sastanku EU u Luksembergu, ona je rekla da hrvatska vlada shvata ove navode veoma ozbiljno i da će ih istražiti.

"Moj razgovor sa grčkim mnistrom je bio drugačiji i jasno sam stavila do znanja da neću prihvatiti da Grčka ne sprovede istragu o ovome", poručila je komesarka.

Naglasila je da je neophodno da se zaštite spoljne granice EU, ali i vrednosti, vladavina prava i osnovna prava bloka.

Ujedno, i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović tvitovala je u četvrtak da je "krajnje vreme" da članovi Saveta "efikasno istraže, preduzmu mere, uzajamno odgovaraju i okončaju tako ozbiljna kršenja ljudskih prava".

"EU je saučesnik"

Reagujući na izveštaj, Jelena Sesar istraživač u nevladinoj organizaciji Amnesty International, rekla je da nudi "najnovije dokaze da je nezakonito potiskivanje i nasilje nad tražiocima azila i migrantima uobičajeno na spoljnim granicama EU".

"Iako se sa odeće službenika namerno skidaju identifikaciona obeležja, jasno je da su njihove uniforme, oružje i oprema identični onima koje koristi isključivo hrvatska specijalna policija, koja je već godinama ozloglašena zbog vršenja nasilnih potiskivanja", nastavila je Sesar.

Evropska komisija je više puta ponavljala da se protivi postupcima potiskivanja i jasno stavila do znanja državama članicama da su nezakonite. Ali, kako tvrde iz Amnesty International, izvršna vlast EU "nastavlja da zatvara oči pred zapanjujućim kršenjem zakona EU, pa čak i nastavlja da finansira policijske i granične operacije u nekim od ovih zemalja".

"Hrvatske vlasti su iskoristile sredstva Evropske komisije za kupovinu policijske opreme, pa čak i za isplatu plata graničnim službenicima, čineći EU saučesnikom u tim kršenjima", rekla je Sesar.

"Moramo videti šta se tačno dogodilo"

Na pitanje da li ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović i dalje ima njegovu podršku, Plenković je rekao da je "normalno da je ima", da je on član vlade i da ima zadatak da istraži poslednji slučaj i reši problem.

"Moramo videti šta se tačno dogodilo", naveo je premijer i dodao da se na osnovu načina na koji je ovaj poslednji slučaj na granici prezentovan vidi da je to operacija koja je išla prema više zemalja i da je bitno da Hrvatska nije jedina u toj situaciji.

Screenshot/AP via Lighthouse Reports

Johanson je takođe izjavila da joj je hrvatski ministar unutrašnjih poslova rekao da je šokiran snimkom o nezakonitom postupanju prema migrantima na granici Hrvatske i BiH. Osim toga, rekla je da misli da je hrvatska vlada poslednji slučaj objavljenog snimka prihvatila kao veoma ozbiljno pitanje.

"Oni će odmah pokrenuti istragu. Ministar (Božinović) je šokiran. Mislim da rade stvari onako kako treba, s jasnim stavom da zaštita granica uvek treba da bude u skladu s vladavinom prava i osnovnim pravima", izjavila je komesarka za unutrašnje poslove Evropske komisije.

Članice EU traže oštrije mere na spoljnim granicama

Nakon svega toga, grupa zemalja članica EU zatražila je da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama, a pismo s tim u vezi naslovljeno “Prilagođavanje pravnog okvira EU novim realnostima”, upućeno je komesarima zaduženima za pitanja migracija, piše evropski portal Politiko.

“Nedavni događaji na spoljnim granicama EU upozoravaju da Unija mora da prilagodi postojeći pravni okvir novim realnostima, omogućavajući da se na odgovarajući način pozabavimo pokušajima instrumentalizacije ilegalnih migracija u političke svrhe i drugim hibridnim pretnjama”, navodi se u pismu.

Pismo su, dodaje se, potpisali ministri unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske Litvanije, Latvije, Poljske i Slovačke. Ministri se u pismu pozivaju na govor o stanju nacije Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, u kojem je, sredinom septembra, istakla da se “EU suočava s hibevrope što se ne sme tolerisati".

Potpisnice, sve članice Šengenskog sistema traže maksimalni nivo bezbednosti za spoljne granice, ne samo Šengena, već cele EU. Apostrofiraju da su neke države članice, ističući Mađarsku, prihvatile odlučne mere, ali traže zajedničko rešenje na evropskom nivou.

Screenshot/AP via Lighthouse Reports

Nakon nekoliko konkretnih predloga, može se videti da se u tekstu ne navodi reč "pushback", odnosno fizičko isterivanje migranata, ali i da je, prema mišljenju nekih diplomata reč o predlozima koji pozivaju na "legalizovanje isterivanja". Još je zanimljivije da među zemljama potpisnicama nema Francuske, Nemačke, Italije i Španije koje su takođe izložene migracionom pritisku.

I hrvatski premijer Plenković istakao je danas na konferenciji za štampu da je pitanje nezakonitih migracija bila čvrsta granica.

"Granicu Grčke i Turske čuva vojska, a ne policija. Ti ljudi ne žele da dođu u Zagreb, nego u Nemačku, Austriju i Dansku. Hrvatska brani granicu EU", zaključio je.