Istorijski presedan u Rumuniji: Sud zabranio učešće na izborima desničarki koja bi da "oslobodi zemlju od NATO čizme"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Politico

09/10/2024

10:09

Istorijski presedan u Rumuniji: Sud zabranio učešće na izborima desničarki koja bi da "oslobodi zemlju od NATO čizme" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ustavni sud Rumunije (CCR) zabranio je liderki desničarske partije SOS Rumunija Diani Šošoaki da se kandiduje na predsedničkim izborima u novembru, zbog toga što je kroz svoje govore pozivala na "promenu demokratskih temelja države i kršenje ustavnog poretka", zalažući se za napuštanje Evropske unije i NATO-a.

Šošoaka, koja je takođe poslanica u Evropskom parlamentu, nazvala je odluku od 5. oktobra politizovanom i u vatrenom govoru u nedelju optužila EU, Jevreje, SAD i Francusku za zaveru protiv nje.

"To je veoma politizovana institucija. Ove sudije biraju političari u parlamentu. Među njima su bivši članovi parlamentarnih partija", rekla je ona za Politico u ponedeljak.

Neki Šošoakini politički protivnici su kritikovali ovu odluku suda, iako su oštro napadali Šošoaku.

"Diana Šošoaka predstavlja sve što je zlo u rumunskoj politici. političarka koja podržava plan Kremlja i koristi najagresivniji i najksenofobičniji jezik protiv jevrejske manjine u našoj zemlji. Međutim, ovakvu vrstu bezobzirnog političara ne treba zaustaviti Putinovim metodama. Odluka Ustavnog suda je upitna i teško razumljiva. Osnovni principi demokratije nikada ne bi trebalo da budu stavljeni na čekanje ni u kom kontekstu. Šošoaku bi trebalo da uklone birači na biralištima ili da ga sankcionišu oni koji brane dostojanstvo i prava građana kroz demokratske procese", rekao je novi rumunski evroposlanik Eugen Tomak za Politico.

Uloga predsednika Rumunije je uglavnom ceremonijalna, a ovlašćenja uključuju imenovanje premijera nakon izbora i imenovanje sudija i tužilaca. Takođe podrazumevaju nadzor spoljne politike, što znači da će novi predsednik igrati ključnu ulogu u posvećenosti Rumunije ratu u Ukrajini.

Šošoaka je izabrana u Evropski parlament u junu. Ona je ranije pozivala EU da prestane da daje oružje Ukrajini i čak je rekla da bi Rumunija trebalo da pripoji neke ukrajinske teritorije.

Oštro napadajući Ustavni sud Rumunije optužila je američke i izraelske tajne službe za uticaj na donošenje odluke o diskvalifikaciji. Dodala je da neke od sudija devetočlanog veća lično ne žele da ona bude predsednica.

"To je zato što ja vodim na predsedničkim izborima i želim da obezbedim nezavisnost Rumunije“, rekla je ona.

Inače, prema nedavnoj anketi, oko 13,6 odsto ispitanika bi glasalo za Šošoaku, što je stavlja na četvrto mesto. Da se predsednički izbori u dva kruga, zakazani za 24. novembar i 8. decembar, održe sada, sadašnji socijalistički premijer Marsel Čolaku (20,3 odsto) i nezavisni bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Đoana (21,4 odsto) bi se u našli u drugom krugu.

Odluka je konačna, a sud navodi da žalbe nisu moguće. Šošoaka je, međutim, rekla da će se obratiti Međunarodnom sudu pravde u Hagu ako bude potrebno.

Sud smatra da Šošaka podriva evroatlantske temelje rumunske države

Ustavni sud Rumunije je u obrazloženju objavljenom 7. oktobra naveo da smatra da registracija kandidature Šošoake krši neke od uslova podobnosti sa ustavom, "po pitanju vrednosti demokratije, vladavine prava, poštovanja ustava u korelaciji sa njihovom vojno-političkom garancijom, odnosno članstvom Rumunije u EU i NATO“.

"Javne izjave, zauzimanje stavova i izražavanje ubeđenja u suprotnosti sa ustavnim vrednostima i zahtevima demokratskog društva, u kombinaciji sa učešćem u određenim javnim događajima, dovoljan su osnov da se ukaže da gđa. Šošoaka svojim javnim istupima dovodi u pitanje i zanemaruje obavezu poštovanja Ustava u vezi sa uklanjanjem suštinskih garancija osnovnih vrednosti i opcija države, odnosno članstva u EU i NATO-u jer Ustav i odbrana demokratije, uslovi za kandidovanje za predsednika Rumunije, su strani aspekti u javnom diskursu koji ona promoviše“, piše u saopštenju od 20 strana koju je objavio CCR.

Ustavni sud takođe smatra da Šošoaka, pored antidemokratskih, promoviše i antisemitske vrednosti, kao i da podriva temelje države Rumunije, to jest članstvo u evroatlantskim strukturama.

Šošoaka se požalila i Evropskom parlamentu u ponedeljak uveče, tokom jednominutnog govora, rekavši da je odlka uvredljiva i suprotna ustavu.

"Želim da vas obavestim o izuzetno ozbiljnom slučaju koji se dešava već tri dana u Rumuniji. Ja sam predsednica stranke SOS Rumunija i prema realnim anketama zauzela bih prvo mesto u trci za predsednika Rumunije koje će se održati 24. novembra“, rekla je ona poslanicima koji su još bili prisutni na plenarnoj sednici EP oko 23 časova.

Takođe je iznela stav da je kandidatura poništena suprotno ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

"Ustavni sud je prvi put u istoriji poništio moju kandidaturu za predsednika Rumunije, ne na ustavnim osnovama, jer su svi obrasci ispunjeni, već zato što sam se borila protiv obavezne vakcinacije, jer sam se borila protiv stigme pandemije, jer me je kaznio policajac zbog prebrze vožnje, iako se sudim sa tim policajcem, jer sam davala političke izjave u rumunskom parlamentu kao senatorka, čime je prekršen član 72. Ustava Rumunije i članovi 9. i 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, po kojoj političke izjave poslanika imaju imunitet. Ne možemo biti osuđeni za tako nešto”, rekla je evroposlanica.

Ona je dodala da je osuđena bez poziva na sud, tvrdeći da nije imala prava na odbranu i da joj je presuđeno na osnovu novinskih članaka.

Šošoaka: Rumunija je zarobljena pod NATO čizmom

Inače, Šošoaka je u junu pokrenula peticiju u rumunskom parlamentu o istupanju iz NATO-a, tražeći da se održi referendum. Ona tvrdi da je Rumunija zarobljena pod "NATO čizmom“, a da su se "represivne snage alijanse proširile širom Evrope".

"Evolucija Severnoatlantskog pakta, od njegovog osnivanja do sada, nudi izobilje doakaza da, bez sumnje, ovaj vojni pakt predstavlja instrument ugnjetavanja naroda, isključivo pod šakom SAD, za unapređenje, odbranu i razvoj ekonomskih interesa SAD, a nikako odbrambeni vojni savez, namenjen da brani svetski mir i demokratiju kako se proglašava", rekla je ona tada u govoru u parlamentu.

Tom prilikom je navela da se NATO, i implicitno SAD sa pozicije "svetskog žandarma", mešaju bez poziva na području bivše Jugoslavije, ali i Tajvana, Koreje, Vijetnama, Kambodže, Irana, Iraka, Avganistana, Severne Afrike, Centralne i Južne Amerika

"Kao da to nije bilo dovoljno, pa je žandarm trećeg milenijuma NATO doveo svoje ugnjetavačke trupe i u Evropu, korak po korak zamenjujući armije naših zemalja, uključujući Rumuniju. Trebalo bi napomenuti da će u slučaju rata komandu nad rumunskom vojskom preuzeti NATO. To je pomenuo i zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Đoana“, navodi Diana Šošaka.