Igre 
Francuski Alijer postaje centar iskopavanja litijuma u srcu Evrope, a "Emili" postaje "projekat od nacionalnog značaja"
Komentari05/10/2024
-18:00
Francuska kompanija "Imerys", koja je angažovana na čitavom nizu rudarskih projekata, osim rudnika u Kornvolu, kopaće litijum i u Francuskoj, i to u departmanu Alije, u blizini sela Ešasijer, koje se nalazi u centralnoj Francuskoj.
Vlada Francuske je projekat kompanije "Imerys", pod nazivom "EMILI", proglasila "projektom od velikog nacionalnog značaja".
Projekat u Ešasijeru je, inače, investicija vredna milijardu evra, koja će u budućnosti doneti stotine radnih mesta uz povratak ugleda ovog dela Francuske, koji je ranije bio poznat po rudarstvu i u kojem je industrija bila razvijena.
Alijer i rudnik "Bovoar" će opet biti centar rudarske aktivnosti, ali i prerade litijuma
Grupa "Imerys", svetski lider u iskopavanju industrijskih specijalnih minerala, najavila je pokretanje ovog velikog projekta na mestu gde od kraja 19. veka postoji otvoreni rudnik nazvan "de Beauvoir" po nekadašnjoj operativnoj kompaniji i smešten je na ivici šume "Colettes" na granici između departmana Alije i Pui de Dom, piše francuski "Le Mond".
Rudnik je proizvodio 25 do 30 hiljada tona kaolina za keramiku svake godine, a studije i uzorkovanje jezgra predviđaju prisustvo visokih koncentracija litijum hidroksida na velikoj dubini, i pretpostavlja se da ležište sadrži ukupno milion tona rude koja ima između 0,9 i 1 odsto oksida, što su potvrdile procene Francuskog biroa za geološka i rudarska istraživanja (BRGM), piše francuski list.
Ovo ležište će omogućiti da se ekstrahuje 34.000 tona litijum hidroksida tokom 25 godina, što će Imerys učiniti vodećim dobavljačem na evropskom tržištu, sa kapacitetom za opremanje 700.000 vozila godišnje sa litijum-jonskim baterijama.
Pored studija koje su već sprovedene u vrednosti od oko 30 miliona evra, projekat će, kako je i rečeno, zahtevati minimalnu investiciju od milijardu evra, na osnovu procenjenih troškova proizvodnje litijuma od 7-9 evra po kilogramu.
profimedia
Povezane vesti
Imerys je tada saopštio da rezultate istraživanja smatra "veoma konkurentnim, posebno na evropskom tržištu, i dovoljnim da garantuju povraćaj investicije u skladu sa smernicama grupe“.
Inače, planirano je da proizvodnja počne početkom 2028. godine, nakon faza evaluacije i industrijskog testiranja, što bi moglo da dovede do, procenjuje se, otvaranja 1.000 direktnih ili indirektnih radnih mesta.
U ovoj granitnoj zoni poznatoj po svom bogatstvu retkim mineralima, rad na tvrdoj steni će se u početku fokusirati na dubinu između 75 i 35 metara, kako bi se izvukao litijum korišćenjem podzemnih procesa.
Iskopana ruda će biti transportovana podzemnim cevovodom nekih 10 kilometara do najbliže železničke stanice, a zatim poslata u rafinerijsku jedinicu "koja će se nalaziti u regionu", kako je rečeno iz "Imerys-a" u prvi mah.
Zatim je grupa objavila da razmatra da rafinerija, odnosno fabrika za preradu litijuma, bude na lokaciji "La Loue", koja se nalazi u industrijskoj zoni u komuni Sen-Viktor, u blizini Montlukona u Alijeru.
Detaljnije je objašnjeno da će se dobijeni koncentrat transportovati cevovodom od Ešasijera do utovarne radionice u Sen-Bone-de-Rošefor i Nav u Alijeru. Ruda će zatim tranzitom ići preko postojeće železničke linije Gana-Montlukon do budućeg postrojenja za konverziju, gde će biti transformisana u litijum hidroksid.
Ukoliko rafinerija zaista bude u tom delu Francuske, jedan departman će zaokružiti lanac vrednost, a ova odluka bi trebalo da omogući korišćenje postojeće železničke infrastrukture i logistike bez upotrebe kamiona za transport.
Povezane vesti
Rudarski kop projekta "EMILI" je podzemni, što doprinosi očuvanju ekosistema i biodiverziteta
Evropska strategija u okviru Zelenog dogovora govori o potrebi potpune eliminacije fosilnih goriva, a posledično potražnja za litijumom eksponencijalno raste. U skladu sa ovim činjenicama, Evropska komisija je 2020. godine opisala situaciju kao "kritičnu".
Želja Francuske da nezavisno od centara proizvodnje litijuma u Australiji, Južnoj Americi i prerade u Kini, kreira sopstveni lanac vrednosti po kojem bi svoju privredu snabdevala litijum-jonskim baterijama bez upliva geopolitičkih interesa, dobila je i novi segment kada je u pitanju ekološki aspekt ove priče.
Naime, procesi ekstrakcije u Australiji i Južnoj Americi, kao i prerada u Kini su kritikovani na ekološkim i društvenim osnovama.
Povezane vesti
U skladu sa tim je tadašnja francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili insistirala "na uspostavljanju uvoznih ugovora zasnovanih na ekološkim i socijalnim propisima" i naglasila "potrebu za kopanjem litijuma u Francuskoj".
profimedia
O ovom aspektu francuskog projekta je govorio i francuski predsednik Emanuel Makron kada je 17. oktobra 2022. godine, na dan otvaranja Sajma automobila u Parizu, u intervjuu dnevniku "Les Echos" potvrdio da rudnici treba da se razvijaju "prema novom rudarskom kodeksu", prenosi francuski "Le Mond".
Generalni direktor "Imerys-a" Alesandro Daza je tada rekao da će kompanija "Imerys" uzeti u obzir ova pitanja u vezi sa projektom.
"Imerys će uzeti u obzir pitanja biodiverziteta i posvećen je implementaciji ekološki odgovornog projekta, u skladu sa standardom Inicijative za osiguranje odgovornog rudarstva (IRMA), standardom za odgovorno rudarenje", rekao je on i dodao:
"Sa podzemnim rudarstvom, dizajniranim da smanjimo uticaj na ekosistem, smanjićemo emisiju CO2 u celom našem operativnom lancu".
Kompanija "Imerys" tvrdi takođe da će da proizvodi svoj litijum "sa manje od polovine emisija u odnosu na bilo koju drugu litijumsku operaciju u tvrdom kamenu u današnjem svetu".
U Francuskoj postoji politički konsenzus po pitanju litijuma
Inače, kompanija "Imerys" sarađuje na ovom projektu sa državnim Zavodom za geološka i rudarska istraživanja (BRGM), te njihov zajednički izveštaj procenjuje potencijal rudnika na 11 miliona tona litijuma, što je dovelo do druge kampanje bušenja na ovom lokalitetu.
Generalni direktor "Imerys-a" Daza je istakao takođe i da je posvećen radu "transparentno i u konsultacijama sa donosiocima političkih odluka i lokalnim zajednicama", preneo je "Le Mond".
S obzirom da je Daza govorio o "donosiocima političkih odluka", vredno je spomenuti i to da u Francuskoj po ovom pitanju postoji politički konsenzus vlasti i opozicije.
Jedino "Nepokorena Francuska", krajnje levičarska opcija nekadašnjeg predsedničkog kandidata Žan Lika Melanšona, izražava kritike, bez jasnog protivljenja realizaciji, projekta samo u delu u kojem je projekat poveren privatnoj kompaniji.
Komentari (0)