Nemačka "izazvala pometnju u EU" nakon odluke o pojačanoj kontroli granica: U kojim još zemljama su na snazi ove mere?
Komentari10/09/2024
-20:31
Nemačka je najavila da sprovodi nove granične provere u narednih šest meseci kako bi obuzdala priliv ilegalnih migranata. Euronews je istaživao kakva je situacija u drugim zemljama u šengenskom prostoru.
Berlin je "izazvao pometnju u Evropi" kada je objavio da pojačava kontrolu na svim svojim kopnenim granicama kako bi se izborio sa onim što naziva "neregularnom migracijom".
Mere se odnose na to da je kretanje ljudi i roba u tu zemlju sada podvrgnuto kontroli, što inače nije slučaj između zemalja šengenskog prostora - grupe država koje su zvanično ukinule granične kontrole na svojim međusobnim granicama, prenosi Euronews.
Područje obuhvata sve države EU osim Irske i Kipra, ali tu spadaju i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Zbog svog položaja u okviru italijanskog poluostrva, San Marino i Vatikan su de fakto članovi, iako ne zvanično.
Uprkos najavi strožih kontrola u ponedeljak, Nemačka nije jedina zemlja u šengenskoj zoni koja je nedavno pooštrila bezbednost na granicama.
U okviru Šengena postoji najmanje sedam drugih zemalja koje su ponovo uvele privremene granične kontrole.
Austrija
Beč je ponovo uveo kontrole na granici sa Češkom do 15. oktobra i sa Slovenijom i Mađarskom do 11. novembra.
Slično kao u Nemačkoj, doneta je odluka o obuzdavanju neregularnih migracija i ublažavanju pritiska na sistem azila, kao i da se zaustave terorističke pretnje sa Bliskog istoka nakon početka rata između Izraela i Hamasa.
Razlozi takođe uključuju špijunske aktivnosti usred ruske invazije na Ukrajinu, kao i sajber prevare.
Danska
Danska je pojačala graničnu bezbednost na svim unutrašnjim granicama. Kao i u Norveškoj, ograničenja će biti na snazi od 12. maja do 11. novembra, "sa fokusom na dansko-nemačku kopnenu granicu i danske luke sa trajektnom vezom za Nemačku".
Kopenhagen je saopštio da je zabrinut zbog "terorističke pretnje u vezi sa sukobom između Izraela i militantne grupe Hamas i skrnavljenjem Kurana 2023. godine, što je dovelo do ponovnog fokusiranja na Dansku kao prioritetnu metu među militantnim islamističkim grupama".
Francuska
Kontrole duž svih unutrašnjih granica su na snazi od 1. maja i očekuje se da će ostati do 31. oktobra.
Odluka Pariza je motivisana "konstantnim migracionim pritiskom na spoljnim granicama Šengena" i "značajnim povećanjem neregularnih prelazaka, posebno iz Turske i severne Afrike", kao i "pritiscima na sistem za prijem" i "pojačanom terorističkom pretnjom".
Mera je sprovedena i zbog Olimpijskih i Paraolimpijskih igara organizovanih tokom leta, koje su dovele milione ljudi u Francusku.
Italija
Zbog italijanskog predsedavanja G7 i rizika od terorističkih aktivnosti "povezanih sa previranjima na Bliskom istoku i mogućim rizikom od infiltracije terorista u neregularne migracione tokove", Rim je pojačao bezbednost na granicama do 18. decembra, navodi Evropska komisija.
Međutim, nejasno je o kojim granicama je reč. Euronews je kontaktirao Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje za pojašnjenja, ali do objavljivanja teksta nije dobio odgovor.
Norveška
Ulaz je ograničen u sve luke sa vezama sa šengenskom zonom od 12. maja i provere će ostati na snazi najmanje do 11. novembra ove godine.
Oslo je kao glavni razlog za te mere naveo "povećanu pretnju kritičnoj infrastrukturi, ruske obaveštajne operacije koje prete norveškom izvozu gasa ili vojnu podršku Ukrajini".
Slovenija
Kontrole su na granici sa Hrvatskom i Mađarskom. Oni su uvedeni krajem juna zbog velikih sportskih događaja poput Evropskog prvenstva u fudbalu u Nemačkoj i Olimpijskih igara u Francuskoj, a očekuje se da će ostati na snazi do 21. decembra.
Razlozi takođe uključuju "povećanu nestabilnost na Bliskom istoku, rusku agresiju u Ukrajini, organizovani kriminal i opšte terorističke pretnje", navode slovenačke vlasti.
Švedska
Švedska zaokružuje skandinavske zemlje koje su uvele provere od 12. maja do 11. novembra. Ta mera "može da se proširi na sve unutrašnje granice", saopštila je Evropska komisija.
Švedske vlasti su uglavnom bile motivisane napadom Hamasa na Izrael, izraelskom ofanzivom u Gazi "koja je povećala tenzije u Švedskoj i drugim državama članicama, i rizik od ozbiljnog nasilja i napada motivisanih antisemitizmom, ozbiljnom pretnjom javnoj politici i unutrašnjoj bezbednosti".
Komentari (0)