Začkoljica koja je stvorila duge kolone na graničnim prelazima na Dunavu: Bugarska i Rumunija u Šengenu, ali ne skroz

Uprkos tome što su Rumunija i Bugarska ušle u Šengen zonu, dugi redovi na graničnim prelazima na Dunavu i dalje postoje. Velike gužve pripisuju se pre svega, pogrešnom tumačenju širenja Šengena u smislu kopnenih granica.

Naime, dve komšijske zemlje postale su deo Šengena samo ako se radi o vazdušnom i pomorskom saobraćaju 31. marta, međutim, kada je reč o kopnenim granicama, nove promene se još ne primenjuju, prenosi ShegenVisaInfo.

Ambasada Finske u Bukureštu već je upozorila da će kontrole na kopnenim granicama ostati na snazi.

"Provere pasoša i dalje važe na kopnenim granicama. Ako prelazite rumunsku ili bugarsku granicu drumskim putem, sa sobom morate imati važeći pasoš. Reke i jezera između zemalja smatraju se kopnenim granicama", navela je ambasada Finske u Rumuniji.

Veliki gubici zbog zastoja na kopnenim granicama

Nedostatak konkretnog datuma za pristupanje kopnenih granica ove dve zemlje Šengenskom prostoru nastavlja da utiče na obe teritorije. Vozači kamiona često su izloženi dugim redovima i višesatnim čekanjima na granicama između Bugarske i Rumunije.

Štaviše, zastoji na kopnenoj granici izazvali su najmanje milijardu evra finansijskih gubitaka za Bugarsku, dok je Rumunija pretrpela gubitak od 2,41 milijarde evra, na osnovu podataka koje je dala Nacionalna unija drumskih prevoznika iz Rumunije (UNTRR).

Nedavno je autrijski ekonomista i političar Gunter Felinger rekao za "ShengenVisaInfo" da bi pristupanje kopnenih granica Šengenu trebalo da bude završeno 1. maja 2024. godine. To bi zaista mogao biti verovatan datum jer je u pitanju dan kada se slavi 20 godina od pridruživanja 10 novih zemalja Evropskoj uniji 2004. godine, ali je i neposredno pred evroizbore.

Savet Evropske unije je ranije ove godine saopštio da će datum kopnenog pristupa ove dve zemlje biti odlučen tek posle 31. marta 2024.

profimedia

Odluka da se Rumuniji i Bugarskoj dozvoli ulazak u šengensku zonu, ali samo kada je u pitanju vazdušni i morski saobraćaj, doneta je prošle godine nakon što je Austrija ukinula veto i iznela predlog o postepenom pristupanju Šengenu. Vlasti obe zemlje, uz pomoć drugih članica, preduzele su sve potrebne mere da obezbede nesmetanu primenu šengenskih pravila od 31. marta.

Rumunski premijer Marsel Čolaku nazvao je to "zasluženim dostignućem" za Rumuniju za koje je rekao da će koristiti građanima da lakše putuju i da će ojačati ekonomiju.

"Imamo jasan i čvrsto pretpostavljen plan vlade za puno pristupanje šengenskom prostoru do kraja godine", rekao je on.

Šta se menja za putnike?

Od prošle nedelje, putnici koji putuju za Bugarsku i Rumuniju mogli su da vide prve promene. Prvo, putnici koji lete iz neke od ove dve zemlje neće morati da prolaze granične provere ako putuju u državu koja takođe pripada Šengenu. Oni koji žele da posete neku od ove dve zemlje, a dolaze iz trećih zemalja, moći će da podnesu zahtev za šengensku vizu u svojim konzulatima, koja će važiti za sve države Šengena.

Druga stvar koja će se promeniti jeste da će broj dana provedenih u Rumuniji ili Bugarskoj biti uračunat u ukupan broj dana provedenih u šengenskoj zoni.

Putnici koji imaju vize za kratkoročni boravak izdate od strane Kipra, više neće imati pravo da uđu ni u jednu zemlju.

profimedia

Čestitajući Bugarskoj i Rumuniji na ovom postignuću, komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson obećala je da će ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola biti prioritet njenog mandata.

"Jako sam ponosna na posao koji su uradili mnogi u Rumuniji i Bugarskoj. Danas će biti ukinute unutrašnje granične kontrole na vazdušnim i morskim granicama. Sledeći korak je ukidanje kontrola i na unutrašnjim kopnenim granicama. Diskusija u Savetu će se nastaviti ove godine. I obećavam da je ovo prioritet za kraj mog mandata", rekla je Johanson.

Komisija je u saopštenju za javnost 31. marta istakla da je odluka o ukidanju kontrola na unutrašnjoj kopnenoj granici sada u rukama Saveta. Komisija je navela da će nastaviti da pruža neophodnu podršku Predsedništvu Saveta kako bi odluka o uklanjanju kopnenih graničnih provera mogla biti doneta 2024. godine.

Šengenska zona se sada sastoji od 29 država članica - od kojih su 25 članice EU, a ostale četiri čine Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn. Jedine zemlje EU koje su ostale van Šengenskog sporazuma su Kipar i Irska, koja je izabrala da ostane van Šengena.