Igre 
Češko "belo zlato" i veliki plan premijera Fijale da tu zemlju Centralne Evrope učini centrom (industrijskog) sveta
Komentari01/09/2024
-10:00
Činovec, maleno selo u opštini Dubi na samoj češko-nemačkoj granici preko noći je, zahvaljujući neverovatno velikim količinama litijuma koje se nalaze ispod površine zemlje, postalo najpoznatije selo u Češkoj, iako ima tek nekoliko stotina stanovnika.
Naime, u trenutku kada je litijum, poznat kao "belo zlato", postao ključna sirovina evropskih strateških dokumenata vezanih za "Zelenu agendu", a samim tim i za budućnost automobilske industrije i skladištenja energije, Češka Republika i njen Činovec, sa svojim ogromnim zalihama litijuma, došli su u centar pažnje evropske ali i svetske javnosti.
Dozvolu za istraživanje i preliminarnu dozvolu za rudarenje litijuma iz rudnika Činovec ima kompanija Geomet. Kompanija Geomet je 49 odsto u vlasništvu EMH i 51 odsto u vlasništvu češkog ČEZ-a.
Ova kompanija je i sprovela istražne radnje na lokaciji, koje su pokazale zapanjujuće rezultate.
Koliki je obim nalazišta litijuma u Češkoj?
Studije iz prošle godine pokazuju da se u Činovecu nalazi toliko rude da bi godišnje moglo da se iskopa čak 2,25 miliona tona, a što bi omogućilo proizvodnju od skoro 30.000 tona litijum hidroksida, pisao je DW.
Procena stručnjaka je da bi ova količina rude, a zatim i litijum hidroksida bila dovoljna za proizvodnju čak milion baterija godišnje, što Češku postavlja u sam vrh proizvodnje litijuma, ali i litijumskih baterija, na svetskom nivou.
Ono što su stručne studije dokazale je da Činovec poseduje najmanje tri odsto sveukupnih svetskih zaliha litijuma, a pretpostavlja se da taj obim može već sada da ide i do pet odsto, s tim da se ne isključuje mogućnost da još rude bude pronađeno nakon što počne samo iskopavanje.
Euronews
Povezane vesti
Iz ovih razloga, ono što je pronađeno u Češkoj DW opisuje kao "zlatnu groznicu", s obzirom na entuzijazam koji vlada u Češkoj povodom mogućnosti da ona nastavi svoj ekonomski rast kroz iskopavanje jednog od najvrednijih plemenitih metala 21. veka.
Opravdani entuzijazam Češke, ipak, svoje poreklo duguje činjenici da njena ekonomija, koja je kao i druge postkomunističke ekonomije prošla kroz bolnu tranziciju, u poslednjih nekoliko godina nosi breme stagnacije, koja bi u narednim godinama mogla da bude izuzetno izražena, s obzirom da je prema podacima Češke privredne komore, pisao je DW, Češka iscrpila sve dosadašnje izvore rasta.
Premijer Fijala je prepoznao problem stagnacije ekonomije i odlučio da deluje
Kako zemlji preti ekonomska stagnacija, ključna ličnost u ovom procesu postaje premijer Petr Fijala, koji je, videvši razmere onoga što bi moglo da snađe Češku u narednim decenijama, predstavio svoj tridesetogodišnji plan razvoja Češke u šest tačaka, Restart Češke.
Među ovim tačkama se, na iznenađenje mnogih, našao i litijum. Premijer je njegovo eksploatisanje i stvaranje zaokruženog lanca vrednosti, predstavio kao osnovu na kojoj će ležati budući ekonomski rast Češke, koji će od jedne postkomunističke ekonomije Centralne Evrope da stvori ekonomski centar sveta sa jasnom vizijom rasta.
Govoreći o mogućnostima koje su date Češkoj u oblasti Usti nad Labem, tj. u Činovecu, premijer Fijala je istakao da će lokalna zajednica imati na raspolaganju punu kooperaciju njegove Vlade u ovom projektu, kako bi bile zadovoljene sve norme, a kako bi bio iskorišćen potencijal ovog nalazišta.
"Moja vlada je prva koja je spremna da deluje i traži takvo rešenje koje će biti od koristi za region i okolne opštine, a koje će istovremeno omogućiti korišćenje ovako esencijalnih rezervi litijuma koje imamo ovde na raspolaganju", rekao je premijer, prenela je Vlada na svom sajtu.
Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta
Premijer je tada takođe izrazio nadu da će ovim projektom svi da budu zadovoljni, a da će Češka da postane "elektrana Evrope".
Povezane vesti
"Razumem da ljudi mogu biti zabrinuti zbog tako velikog projekta, posebno kada je u pitanju rudarstvo, kojim je region Usti i danas obeležen. Ali verujem da ćemo uspeti da se dogovorimo na način da na kraju svi budu zadovoljni i da će region Usti i Češka za rezultat postati litijumska elektrana Evrope", rekao je Fijala, dodajući da region ima potencijal da preuzme ceo proizvodni lanac, tj. da zaokruži lanac vrednosti.
"Od rudarstva do prerade, proizvodnje baterija do proizvodnje električnih automobila. Inače, jedna od lokacija za gigafabrike za proizvodnju baterija je i dalje u Prunerovu, odnosno ovde u regionu. Ne želimo samo da vadimo litijum ovde i da ne brinemo ni o čemu", objasnio je Fijala.
Tom prilikom on je posetio i Ujezdeček, gde je planiran projekat proizvodnje i prerade litijuma, gde je istakao o kakvoj se prilici za razvoj Češke radi.
Povezane vesti
"Uveren sam da je ovo ogromna šansa za ceo region Usti i za celu Češku. Ne smemo je ispustiti", zaključio je on.
Inače, koliko je ovo važna prilika za Češku ogleda se i informaciji da bi ekstrakcija litijuma u Černovecu mogla da počne već 2026. godine, pisao je "Euractiv".
Sličnosti češkog i srpskog projekta za iskopavanje litijuma
Sa ekonomske strane sasvim je jasno o kakvoj se šansi radi, kako u slučaju Češke, tako i u slučaju Srbije, čija bi ekonomija prema procenama ministra finansija Siniše Malog, predsednika države i predsednika Vlade, doživela finansijsku injekciju, dovoljno moćnu da obezbedi decenije visokog ekonomskog rasta.
Ipak, projekti u Černovecu i Jadru imaju više sličnosti i mimo ekonomske strane.
Naime, rudnik u Černovecu se nalazi na češko-nemačkoj granici, što je tek oko 100 kilometara udaljeno od glavnog grada Češke, Praga, dok od Beograda do lokacije budućeg rudnika "Jadar" ima oko 130 kilometara.
Ipak, za razliku od Srbije u kojoj Ministarstvo rudarstva i energetike dobija pretnje ugrožavanjem lične bezbednosti zaposlenih u Ministarstvu, ukoliko se nastavi sa realizacijom projekta "Jadar", u Češkoj postoji konsenzus vlasti, struke i stanovništva da je rudarenje izuzetno bitna grana privrede, a da je kopanje litijuma na udaljenosti od samo 100 kilometara od Praga, velika šansa za celu zemlju.
Euronews
Potpuno netipično za zemlje bivšeg istočnog bloka, u slučaju Češke postoji i konsenzus vlasti i opozicije po ovom pitanju.
"Mogućnost eksploatacije litijuma vidim kao šansu, ali mnogo toga zavisi od uslova koji će biti dogovoreni pre same eksploatacije. Još uvek imamo živa sećanja na posledice eksploatacije uglja u regionu. Svako narušavanje ili pogoršanje životnih uslova mora biti adekvatno nadoknađeno zajednicama", kaže Jan Šiler, načelnik okruga i član opozicione stranke ANO za DW.
U poseti Srbiji su nedavno bili nemački kancelar Olaf Šolc i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije zadužen za "Zeleni dogovor, a tom prilikom su obojica istakli koliko je litijum važan za evropsku energetsku tranziciju.
"Litijum nam je potreban, i to je prva poruka za tranziciju mobilnosti. Baterije su ključne kada je reč o električnoj mobilnosti i u tome litijum igra veoma važnu ulogu, kao što je do sada igrala nafta. Mi međutim ne sagorevamo ovu sirovinu, nego ćemo je koristiti za dugotrajnu budućnost", istakao je Šolc.
Kao u slučaju Srbije, za čiji litijum je zainteresovan Berlin, ali i Brisel, i Češka je postala partner Nemačke, svog neposrednog suseda, na čijoj će granici, praktično, kopati litijum, kroz Memorandum koji su potpisale Češka i nemačka savezna država Saksonija, o jačanju saradnje u sirovinskoj, energetskoj sigurnosti i samodovoljnosti, saradnji u nauci i istraživanju i jačanju prekogranične saradnje u zaštiti klime, smanjenju emisija CO2 i saradnje u industrijskoj transformaciji i ekstrakciji strateških sirovina, posebno litijuma iz ležišta na saksonskoj i češkoj strani granice, objavila je Vlada Češke.
"Češko-saksonska saradnja je prilika za regiju Usti nad Labem. Ovo je šansa da privučemo nove investitore u region, poboljšamo životni standard i otvorimo hiljade novih radnih mesta, a nekada region bogat ugljem pretvorimo u centar savremene energije i obnovljive energije", rekao je premijer Fijala prilikom potpisivanja Memoranduma o saradnji.
Instagram/buducnostsrbijeav
I konačno, poput Srbije, koja je rudarsku delatnost u prethodnim decenijama razvijala gotovo isključivo zahvaljujući kopanju lignita, u Češkoj je isti slučaj, i to baš u regionu Usti nad Labem u kojem je planiran projekta "Černovec".
Ovaj region je među najsiromašnijim u Češkoj, a na eksploataciji lignita je radilo na hiljade ljudi, koji su na ovaj način obezbeđivali svoju egzistenciju. Ipak, padom komunizma i padom cena lignita, ekonomska opravdanost postojanja rudnika je prestala, te je on zatvoren 1993. godine.
Iznenada, nad ovim regionom se pojavila mogućnost ponovnog pokretanja zamrle industrije, a čini se da u javnosti takođe vlada poprilično jednoglasje po ovom pitanju.
Komentari (0)