Žiofre za Euronews Srbija: Litijum prilika za vašu zemlju, unilateralne akcije su problem u dijalogu Beograda i Prištine

Niz akcija i nekoordinisanih poteza u prethodnom periodu je ugrozio dijalog Beograda i Prištine, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre. Istakao je da je EU veoma jasna da moraju da se sprovedu svi sporazumi koje su strane preuzele. Kada je reč o pitanju iskopavanja litijuma, rekao je da misli da to može da bude prilika za Srbiju da potencijalno razvije celokupan lanac vrednosti. Poručuje da je potreban dijalog koji se zasniva na informacijama i činjenicama. Žiofre je govorio i o planu rasta za Zapadni Balkan, finansiranju nevladinih organizacija ali i o evropskoj perspektivi Srbije. 

Kada možemo da očekujemo sledeći korak u raspodeli sredstava kroz plan rasta? Srbija je poslala svoju reformsku agendu, kada možemo da očekujemo dogovor?

- Pre svega, želim da kažem da je plan rasta izuzetno važan korak koji je EU zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana preduzela zarad ubrzanja reformskih procesa. Agenda je važan deo procesa. Srbija trenutno završava tu agendu koju će Vlada uskoro usvojiti i zatim će ona biti procenjena u Evropskoj komisiji zajedno sa zemljama članicama i sa reformskim agendama drugih zemalja. Sve ovo je rađeno u kontekstu postkovid pandemije i očekujemo da uskoro bude završeno. Za par nedelja ćemo onda moći da realizujemo prve isplate. Pored IPA fondova, dostupno je šest milijardi evra, od toga će nekih 1,5 biti za Srbiju. Sve će biti u skladu sa rasporedom i sve će morati da se realizuje i biće transparentno. To očekujemo u narednim danima.

Možemo li malo više da objasnimo zašto je plan rasta toliko važan?

- Važan je zato što smo morali da damo jedan novi zamah procesu proširenja i da smanjimo socio-ekonomski jaz između zemalja članica i zemalja kandidata. Da bismo pojačali taj razvoj potrebna su dodatna sredstva, a takođe i bolja integracija sa jedinstvenim tržištem. Zato je ideja plana rasta da građani Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, mogu da osete koristi članstva i pre samog članstva. Zato ćemo imati integraciju sa jedinstvenim tržištem, kao što je jedinstveno područje plaćanja u evrima, što znači da za transfer novca iz Beograda ili Novog Sada nećete morati da plaćate takse. Srbija je već iskazala zainteresovanost za pristup ovom tržištu. Takođe ćemo smanjiti redove za kamione na zelenim koridorima, a kada govorimo o sredstvima, želimo zaista da pospešimo ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu, da imamo veću stopu rasta. Za to su nam potrebne reforme kada govorimo o energetskoj ili zelenoj tranziciji, poslovnom ambijentu, veštinama i naravno temeljnim elementima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i slično. Uz to će EU obezbediti dodatna sredstva i to je isti pristup kakav smo mi imali sa samim zemljama članicama nakon kovida, kada smo dali jednu novu finansijsku injekciju Francuskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Takođe smo tražili od zemalja članica da sprovedu određene reforme koje su važne za razvoj. Isti je pristup i ovde.

Postoji još jedna važna tema, dijalog između Beograda i Prištine. Kada možemo da očekujemo narednu rundu? 

- Kao što ste rekli, to je veoma važan aspekt. Uvek smo govorili da će tempo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine određivati i tempo pristupanja EU. Veoma smo naporno radili u prošloj godini da dođemo do normalizacije. Sada imamo sporazum o normalizaciji odnosa zajedno sa pratećim aneksima koji zajedno sa prethodnim sporazumima moraju da se realizuju. Specijalni predstavnik EU gospodin Lajčak naporno radi da pažnju preusmeri na sprovođenje tih sporazuma, i nadamo se da ćemo uskoro moći da vidimo glavne pregovarače u Briselu.

Bez obzira što je ovo važna tema ne samo za Srbiju, već i za Prištinu i EU, čini se da smo trenutno u zastoju. Da li ste optimistični?

- Problem je taj što smo videli čitav niz unilateralnih i nekoordinisanih akcija u prethodnim mesecima, pa i godinama. Poslednja je, recimo, otvaranje mosta na Ibru. I ne samo to. Imamo zatvaranje pošte na severu. Možemo reći da ovakva vrsta unilarealnih i nekoordinisanih akcija nikako ne pomaže postizanju normalizacije odnosa. Ako zatvorite određene službe koje služe kosovskim Srbima bez alternativnih rešenja i bez konsultacija za zajednicom, onda je život tih građana u lošijem stanju i zahteva posebnu pažnju. To je problem sa kojim se suočavamo. Umesto da se fokusiramo na sporazume, mi smo bili ometeni ovim unilateralnim akcijama. EU je vrlo jasna da moramo da idemo napred, da moraju da se realizuju svi sporazumi i obaveze koje su obe strane preuzele, jer sve to je do evropskog puta. Podrazumevaju se naravno i osnivanje ZSO i drugi koraci. Moramo na to da se fokusiramo.

Euronews Srbija

Istovremeno, u Srbiji smo proteklih nedelja videli negativnu kampanju protiv nevladinih organizacija, priča se da su one ovde da sruše vlast. O tome se ne govori samo u prethodnom periodu, već čitav niz godina. Kao što znamo, postoje i NVO koje se finansiraju od EU. Kako vi reagujete kada čujete tako nešto?

- Za nas je posvećenost i angažovanost organizacija civilnog društva koje se bave određenim pitanjima zaista važan deo demokratskog društva. Moramo da imamo angažovane građane i tačno je da smo pružali podršku na vrlo transparentan način, sve može da se proveri. U proteklih deset godina smo oko 400 miliona evra u donacijama dali Srbiji. Ne zaboravite da veliki deo novca ide državi, vlastima, ministarstvima, lokalnim vlastima, a pet ili šest miliona je otišlo civilnom društvu. Dakle, sve ove organizacije su aktivne u najrazličitijim oblastima i važno je da građani znaju da se one bave promovisanjem ženskog preduzetništva, ženama koje su žrtve nasilja, podržali smo socijalno stanovanje, ima određeni broj NVO koji su pomagale građanima da nađu posao, organizacija koje se bave ekologijom, demokratijom i slično. Vrlo su raznolike aktivnosti. Država je snažnija kada su tu građani koji preduzimaju odgovornost zajedno sa institucijama i mislim da moramo da gledamo na civilni sektor kao na resurs, kao pozitivnu stvar, i to radimo i u zemljama članicama i širom sveta.

Da pređemo na jednu od najvažnijih tema u proteklom periodu, a to je vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji, što je i deo odnosa EU i Srbije. Bili smo svedoci uključivanja EU, u Beogradu je boravio i nemački kancelar. Kakav je stav EU kada vidimo da imamo proteste i zbog toga što su neki ljudi izuzetno zabrinuti zbog potencijalne ekstrakcije litijuma?

- Ovo je veoma važno, i to je tema koja mora da se rešava kroz dijalog koji se zasniva na informacijama i činjenicama. Znamo odakle to potiče. Prolazimo kroz revoluciju u svetu, moramo da smanjimo emisiju CO2, i naše ekonomije se menjaju. A deo te revolucije jeste čitav niz kritičnih sirovina. U različitim zemljama EU se realizuju projekti oko litijuma, i oni su u različitim fazama realizacije. Vađenje litijuma je važno unutar naših granica, ali smo i sa drugim zemljama, kao što su Kanada, Čile, Norveška, Grenland, pa i Srbija, potpisali strateška partnerstva koja se tiču održivih sirovina, razvijanja vrednosnog lanca za baterije i razvoj električnih vozila. Zaista verujem da litijum može da bude prilika za Srbiju, da potencijalno razvije celokupan lanac vrednosti. Govorimo o lokalnoj industriji, o visokokvalifikovanim radnim mestima. Srbija ima kapacitet za to zato što već proizvodi električna vozila u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu i razvijen je kapacitet za proizvodnju baterija na severu zemlje.

Ali ovaj sporazum se tiče i zabrinutosti građana zbog uvođenja standarda koji postoje u EU, zbog kapaciteta kako bi se obezbedilo da ovakva vrsta aktivnosti neće negativno uticati na građane i ekologiju. Mi imamo najviše ekološke standarde, najkvalitetniju vodu, vazduh, jer vodimo računa o tome. Kroz ovo partnerstvo ideja je da osiguramo da približavanje Srbije ovim standardima bude ubrzano. Srbija već usklađuje svoje propise sa EU u okviru klastera 4 koji je otvoren 2021. godine. A to će pomoći da se ubrza približavanje, a usput imamo i podizanje kapaciteta. Potpuno razumem zabrinutost građana, i potpuno je normalno da oni žele da znaju, ali dijalog mora da se zasniva na činjenicama, na potpunom razumevanju i analizi kakve će postojati implikacije, kako se može ići napred, kakvi su preduslovi za zaštitu životne sredine. Potrebne su nam institucije i dovoljno kapaciteta koji će moći to da garantuju. Mislim da je to format dijaloga kakav nam treba, mi smo naravno tu da pomognemo Srbiji i vidimo ovo kako korak ka boljoj integraciji Srbije u jedinstveno tržište EU, tako što će ovaj lanac vrednosti biti deo jedinstvenog tržišta. 

Kada uzmete u obzir stavove dela javnosti o vađenju litijuma, s obzirom da je EU uključena, i da je sporazum potpisan 19. jula, nije logično da su se zabrinutosti pojačale? Neki postavljaju pitanje da li Srbija mora da pati od potencijalne ekološke katastrofe da bi EU od toga imala koristi. Kako na to odgovarate?

- Pre svega moram da kažem da mi vadimo kritične materijale i u samoj Uniji, i imamo visoke ne samo ekološke standarde, već i one koji se tiču socijalnog društva i uključivanja zajednice u dijalog. 

Da vas dodatno pitam, pošto Srbija nije u EU, da li postoje garancije da će Srbija sprovesti te standarde?

- EU nije superdržava. Mi smo organizacija koja ima određene standarde i finansije, i mi pri realizaciji programa računamo na naše zemlje članice. Sve one moraju da poštuju standarde koji su kolektivno stvoreni. To su pravni standardi i isto radimo sa zemljama partnerima, posebno sa zemljama kandidatima. Spremni smo da, sa jedne strane, obezbedimo podizanje kapaciteta i resurse za postizanje određenih standarda, a sa druge, da pratimo da postoji usaglašenost sa pravne strane. O tome se radi u ovom partnerstvu. Mnogo toga može da se uradi kada je reč o podizanju kapaciteta i pravnih znanja, ali na kraju krajeva to mora da bude odluka Srbije. Srbija će sprovesti tu inicijativu na način, a način na koji će je sprovoditi mora da donosi korist građanima. To treba da bude deo dijaloga. 

U protekle dve godine mnogi kažu da smo imali zastoj u konkretnim koracima na putu Srbije ka EU. Kako vidite evropsku perspektivu Srbije danas?

- Od 2021. godine nismo otvorili nijedno poglavlje. To je tačno, ali moramo da mislimo i o tome kako sada pristupamo procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana koji je potpuno drugačiji nego 2021. Ruska agresija na Ukrajinu je fundamentalno promenila način na koji se EU bavi pitanjem proširenja. Postoji zaista pravi zamah i nova prilika ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za šestorku sa Zapadnog Balkana da ubrzaju svoj proces pristupanja. Ključno pitanje je kako će se iskoristiti ova prilika. Uskoro ćemo imati novu Komisiju koja će biti predstavljena za koji dan pred parlamentom. Ursula fon der Lajen, koja je buduća predsednica, imaće komesara koji će se baviti isključivo procesom proširenja. što je dodatni signal naše želje da se proces ubrza. Ne postoje čuda, znamo da ostaje ono što treba da se uradi, a to su reforme u najbitnijim oblastima, ključnim pitanjima, napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, a u kontekstu nove geopolitičke situacije nakon ruske agresije, mi bismo želeli da vidimo da sve zemlje kandidati što više približe spoljnu politiku politici EU.

Koliko će EU čekati na Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku?

- Dogovor koji imamo sa Srbijom jeste da to mora biti progresivno usklađivanje. Ne tražimo stoprocentno usklađivanje svaki dan, ali postoji značajna želja da se vidi da to usklađivanje raste, da se Srbija sve više približava. Što se tiče Ukrajine, Srbija je uradila brojna slaganja i pružila određenu podršku i pomoć Evropskoj uniji, što se izuzetno ceni.