Miščević za Euronews Srbija: Važna poseta Makrona Beogradu, litijum nije uslov za članstvo u EU, ekološki standardi jesu

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Teodora Vasiljević

29/08/2024

15:06

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Francuski predsednik Emanuel Makron danas stiže u dvodnevnu posetu Srbiji, a ministarka za evropske integracije Tanja Miščević u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nas očekuje velika poseta jer je Francuska jedna od ključnih država članica Evropske unije. Govoreći o litijumu, Mišćević kaže da se Srbija memorandumom iz jula obavezala da ide dalje u uređivanju sistema, ali i da litijum nije uslov za članstvo Srbije u EU.

Francuski predsednik Emanuel Makron boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. Ono što je saopšteno iz Jelisejske palate jeste da će dati svoju podršku evropskim integracijama. Na koji način će ta podrška biti potvrđena - samo deklarativno ili Francuska kao jedna od najvažnijih zemalja EU ima i neke druge mehanizme?

Očekuje nas velika poseta francuskog predsednika. Velika u smislu činjenice da su razmene mišljenja između Srbije i Francuske postale jako učestale, a svi ćemo se složiti, Francuska je jedna od ključnih država članica EU. No, to nije samo priča EU, tu su i veća pitanja koja se odnose na nastavak strateškog partnerstva i bilateralne saradnje. Šta konkretno u smislu evropskih integracija, ono za šta je Francuska jako zainteresovana jeste proširenje EU. Jedan od važnih stavova koje Francuska ima je podrška Zapadnom Balkanu i rekla bih kao neko ko prati države članice EU u ovom smislu da je Francuska najzad posle jednog dugog vremena usporavanja ili nerazgovora o proširenju sa predsednikom Makronom postala jako zainteresovana i za temu proširenja i za značaj i za korist od proširenja i usmerenost naravno na Zapadni Balkan.

U konkretnom smislu, mi od Francuske očekujemo da bude država koja će naravno pomoći da se donese odluka o otvaranju novih klastera, nastavak procesa i naravno ono za šta smo posebno zainteresovani to je za pitanja koja su otvorena kroz plan rasta i posebno za deo o kome verovatno nismo dovoljno govorili, a to je ubrzana integracija.

Kada ste pomenuli klastere, vidimo da su evropske integracije na neki način već neko vreme pauzirane. Nedavno ste rekli da smo mi spremni za otvaranje klastera 3, odnosno da naporno radimo kako bismo održali taj tempo u otvaranju klastera 3. Zašto se on i dalje ne otvara, kako stojimo sa poglavljima u okviru tog klastera i da li otvaranje zavisi od našeg napora ili političke volje i sa jedne i sa druge strane?

Nisam ja rekla, već tri godine to kaže Evropska komisija. Ona govori uporno iz izveštaja u izveštaj da je Srbija u potpunosti spremna da otvori klaster, ali je naravno stvar u rukama država članica. Jedan od važnih elemenata u ocenjivanju je geopolitički element koji se odnosi i na druga pitanja koja nisu baš onako najkonkretnije pitanje ispunjavanja standarda. Od početka je to bio dijalog Beograda i Prištine, tako da je to uvek merenje našeg konstruktivnog stava u dijalogu, zatim tu su pitanja koja se odnose sa ratom u Ukrajini na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom poltikom. U tim segmentima je neophodno da svaka od 27 država članica iznese svoj stav kako bi odluka o otvaranju klastera bila donesena.

Mislite stav upravo o tim pitanjima koja ste pomenuli jer sama ta pitanja, dijalog, nisu deo tog klastera 3, ne pripada tim poglavljima, ali deluje slušajući evropske zvaničnike da je to uslov svih uslova? Da li je onda iluzorno razmišljati onda o nastavku evropskih integracija dok se nešto ne promeni po tom pitanju po njihovim merilima i kriterijumima?

Mi uporno pokušavamo da objasnimo da čak i tu i te kako ispunjavamo ono što su obaveze Srbije kada je reč o dijalogu. Mislim da ne postoji u Evropi zvaničnik koji će reći da postoji problem u dijalogu koji je izazvao Beograd. Jedno od važnih pitanja jeste istraga za slučaj Banjske, ali smo mogli videti da su naši organi tražili preko Euleksa sve podatke, međutim, ako se ne varam, Kurti je rekao da nije spreman da ustupi te informacije, što znači procena država članica bi morala biti da Srbija radi sve što je potrebno da bi dokazala kredibilitet. Kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i tu pokušavamo da objasnimo, sigurna sam da ne postoji niko u Evropi ko ne može "da, razumemo šta su to razlozi zbog kojih Srbija ne može da uvede sankcije Ruskoj Federaciji", ali isto tako imate da ne postoji država u regionu i svetu koja na bolji način dokazuje da se ne izigravaju sankcije. Verujete mi, svakog meseca proveravamo sa Evropskom komisijom ima li naznaka da se sa teritorije Srbije ili neka od kompanija na taj način ne poštuje sistem koji postoji, onda potpuno je jasno da u deljenju vrednosti u smislu bezbednosti i obrane, Srbija jeste na istoj strani kao i EU, od Ukrajine do drugih sukoba. Pitanje migracije ne možemo rešavati ako ne radimo zajedno. Postoje načini na koji vi dokazujete ispunjavanje obaveza, ali opet i pored svega toga ocena je na državama članicama.

Ta dva ključna preduslova koja se odnose na spoljnu i bezbednosnu politiku i na odnose sa Prištinom jesu preduslovi za Plan rasta za Zapadni Balkan, odnosno na isplaćivanje novca koji je predviđen, ali ono što imaju sve zemlje Zapadnog Balkana jeste reformska agenda. Ono što za sada znamo je da je Srbija sastavila tu reformsku agendu, prosledila je Evropskoj komisiji, dokle se sa tim stiglo i da li smo dobili možda nazad sugestije i kada se očekuju prve isplate?

Priština i mi imamo jedini taj preduslov konstuktivnosti u dijalogu, ali usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom je cilj koji treba da se postigne, on nije preduslov, što je verovatno jako važno da svi razumemo. Mi smo završili reformsku agendu, ne samo što smo je iskonsultovali sa EK, mi smo je konsultovali i sa poslanicima u Odboru za evropske integracije i Nacionalnim konventom o EU. Jako dobar razgovor, kolege iz Nacionalnog konventa su nam poslali svoje pisane komentare i oni će biti sastavni deo reformske agende kada je budemo usvajali. Dešava se taj posao unutrašnjih konsultacija unutar same EK koju mi pratimo, nije još ostalo previše posla, ostalo je malo vremena, trebalo bi početkom septembra, najpre Komisija, onda i članice, da potvrde naše reformske agende, pet, Bosna i Hercegovina nažalost u ovom momentu nije pripremila u potpunosti dokument, da se pripremi model sporazuma o finansijskom grantu i o zajmu koji će povući EK u naše ime. To je sledeća faza. Mi smo imali ideju da za 100 dana rada Vlade, ta reformska agenda i bude usvojena, premijer je bio potpuno spreman za to, međutim, zbog unutrašnjih konsultacija u EK, nažalost to nismo uspeli. Što se Srbije tiče, ne postoji nekakav problem.

Što se tiče reformske agende, znamo da je ona poverljiv dokument, ali koje bi to bile otprilike prve reforme sa kojima bismo mi krenuli?

Nije tajni dokument, ali zato što još nije usklađen unutar EU, prosto to je taj model razgovora. Prve mere koje nas očekuju idu u sve četiri strateške oblasti - pitanja koja se odnose na jasan plan rada radne grupe koja se bavi implementacijom ODIHR preporuka posle izbora, tu je nastavak rada na strategiji prevencije korupcije, do kraja godine je potrebno, a mi smo već počeli, i oko izmena medijskih zakona. Tu su i obaveze u ostalim segmentima, pa tako u ovom prvom domenu unapređenje poslovnog okruženja, transparentnost i bolja vidljivost svih aktivnosti, pomoć malim i srednjim preduzećima, sheme državne pomoći koje treba da uskladimo sa EU. Jako puno obaveza u smislu digitalizacije. Mislim da su to ključne oblasti do kraja ove godine i onda na kraju mi onda potvrđujemo da smo to uradili kako bi nam tranša stigla. Prva tranša, međutim, to pretfinansiranje od sedam odsto, mi smo izračunali da je to negde oko 120 miliona evra, doći će po potpisivanju sporazuma, a to planiramo da završimo sve aktivnosti do kraja septembra.

Jedna od tema koja izaziva najviše polemike u javnosti jeste iskopavanje litijuma. Srbija je krajem jula potpisala taj memorandum sa EU, on se ne odnosi nužno na iskopavanje litijuma, ali na taj lanac snabdevanja se odnosi. Na šta se sve Srbija time obavezala i kako vi gledate na strahove građana i ekoloških aktivista?

Ozbiljno gledam na strahove građana jer su to opravdanja pitanja, da vi kao građanin znate više. To prosto meni govori i o potrebi građana se obaveštavaju. Ali ono za šta postoji tendencija da zaboravimo jeste otkud sad priča Srbija-EU o lancu proizvodnje električnih vozila, to je jedna od stvari vezana za ono o čemu smo prethodno govorili. Plan rasta ima i svoj deo koji se odnosi na oblasti gde EU vidi potencijal ili potrebu da sarađuju mnogo više i pre članstva sa regionom Zapadnog Balkana. Pored ubrzanih carinskih procedura i bržeg prelaska granica, pored uključivanja u ono što je jedinstveni sistem plaćanja u evrima, jedan od segmenata koji se video kao jako važan jeste približiti lance proizvodnje u mnogim oblastima, a jedna od oblasti su kritični materijali. Memorandumom smo se mi obavezali da idemo dalje u uređivanju sistema, odgovaranje na svaki korak u tom lancu od iskopavanja litijuma pod odgovarajućim uslovima do proizvodnje električnog vozila, a između ima jako veliki broj koraka koji se moraju uraditi.

Da li i na koji način EU može da garantuje da će prilikom iskopavanja litijuma, odnosno celog tog lanca proizvodnje naša životna sredina biti zaštićena? Koji su to ekološki standardi koji bi trebalo da se poštuju, da li mi možemo da pratimo evropske regulative, koliko su naše i evropske regulative udaljene po tom pitanju?

Mi moramo da pratimo evropske regulative iz više razloga, međunarodnih, regionalnih i činjenice da smo država koja pregovara o članstvu u EU. Međunarodni dokumenti su potpisani i sa naše strane ratifikovani to je nama obaveza. Drugo, regionalni dokumenti to je ta zelena agenda koja je ključni dokument u svakoj vrsti ekonomske tranzicije čitave Evrope. Treća stvar, imate obavezu iz poglavlja 27 koje je u pregovaračkom procesu. Ja ću podsetiti, jedina smo država koja je ikada u pregovorima sa EU izbegla merilo za otvaranje ovog poglavlja, zašto - zato što je EK ocenila da je nivo standarda koji je postojao u Srbiji dovoljan za otvaranje pregovora sa jasnim planom kako dalje. E to je to, jasan plan kako dalje u ispunjavanje standarda koji se grade kako mi govorimo.

Da li onda možemo da očekujemo neku vrstu pomoći na terenu iz inostranstva?

Apsolutno. Mi od samog početka i pregovaračkog procesa imamo pomoć jednog švedskog projekta i imamo eksperta, bivšeg pregovarača Litvanije, koji nam pomaže oko toga kako treba institucije da izgledaju i koji su standardi. Za dalje ja manje-više se viđam sa nekim od ambasadora ili predstavnika EU. Zeleno rudarenje je nešto što mi ne znamo, ali nikada nije na odmet pitati. Nekoliko država nam je do sada ponudilo i svoje eksperte, znanje i pomoć u svemu tome.

Da li je u tom slučaju litijum uslov za evropske integracije i kako bi nemačka mogla da se ophodi s obzirom na to da je zainteresovana za litijum?

Nikako. To nije ni tako definisano. To je mogućnost. Mi možemo i da ne idemo dalje, ali to definitivno nije uslov. Ekološki standardi jesu uslov jer je to deo poglavlja 27, ali ne samo za kritične materijale nego za celokupno funkcionisanje.