Miščević: Radimo na dve važne stvari, jedna je ubrzana integracija Srbije u EU

Komentari

Autor: Tanjug

07/03/2024

13:54

Miščević: Radimo na dve važne stvari, jedna je ubrzana integracija Srbije u EU - Copyright Tanjug/Strahinja Aćimović

veličina teksta

Aa Aa

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da Srbija trenutno radi na dve važne stvari kada je reč o procesu evropskih integracija, da se prva odnosi na samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24 koju je uputila Evropskoj komisiji na komentar, a da se druga važna stvar tiče ubrzane integracije i bržeg uključivanja Srbije u jedinstvene politike EU.

Ministarstvo za evropske integracije u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji (NKEU) organizovalo je danas sastanak.

Miščević je na panelu pod nazivom "Decenija pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji – Naučene lekcije i naredni koraci" podsetila da je Srbija u proces pregovora ušla 2012. godine sa tada, prema njenim rečima, potpuno novom metodologijom koja svu pažnju usmerava na vladavinu prava kada je, prema oceni ministarke, zaključeno da će to biti ozbiljan izazov.

"Izazov da koristimo evropske termine, zato što je oblast vladavine prava u tom momentu i za samu EU i države članice predstavljala oblast oko koje nije bilo u potpunosti saglasnosti šta svaki od elemenata znači. Nije postojalo i dan danas za najveći broj ovih elementa koji spadaju u Poglavlja 23 i 24, nije bila jasna pravna osnova nego se bazira na principima i načelima", rekla je ona.

Podsetila je da su oni time počeli da se bave prilikom izrade Akcionih planova za Poglavlja 23 i 24 kada je trebalo da sve te principe prevedu na situaciju u Srbiji, njene uslove, mogućnosti i potencijale.

"Par godina nakon toga je došla potpuno nova metodologija u pregovorima koja je bila kodifikacije onoga što se nama tokom pregovaračkog procesa dešavalo, a dešavalo nam se to da su bilateralna pitanja postala sastavni deo pregovaračkog procesa i da bilateralna pitanja predstavljaju ozbiljan izazov, posebno kada je sa druge strane država članica", rekla je Miščević.

Prema njenim rečima drugi problem je činjenica da su u međuvremenu razrađena pozicija i uloga koju Poglavlja 23 i 24 imaju u pregovaračkom procesu.

"Nova metodologija kaže da dok ne ispunite prelazna merila za Poglavlja 23 i 24, ne možete ni da razgovarate o zatvaranju Poglavlja koliko god da su ona pripremljena za zatvaranje", rekla je ministarka i dodala da su sve to izazovi koji vas teraju da tokom pregovaračkog procesa razmišljate o strategijama u pregovorima.

Prvi veliki posao za Srbiju tokom 2024. godine

Kada je reč o vladavini prava, Miščević kaže da je svaka vlada od otvaranja pregovora pa sve do danas imala ozbiljnog sagovornika u procesu reformi u ovoj oblasti.

"U međuvremenu se i ta oblast proširila na ono što se danas naziva Klaster 1 koji je uključio i reformu državne uprave, horizontalno praćenje borbe protiv korupcije, koji je uključio i pitanje praćenja javnih nabavki, ali i statistiku. To dodatno koncept vladavine prava širi i postaje mnogo komplikovaniji nego što je on na početku zapravo bio", objasnila je ona.

Na pitanje gde je Srbija sadržinski kada je reč o vladavini prava Poglavljima 23 i 24, Miščević kaže da je Srbija krajem prošle godine uradila samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24.

"Najavili smo da to radimo, predali smo Evropskoj komisiji koja nam je rekla da će do maja meseca pregledati našu samu procenu, vratiti nam komentare, mi ćemo ih pogledati i onda je sledeći korak, kao što smo radili za poglavlja 23 i 24, da sednemo sa Konventom i da prođemo kroz našu procenu evropske komentare i vaše stavove o tome kako ispunjavamo prelazna merila u ovim važnim oblastima reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, ali i osnovnim pravima", rekla je ona.

Miščević je dodala da je to prvi veliki posao za Srbiju tokom 2024. godine i najavila je da će to biti sredinom godine kada će ozbiljnije razgovarati o tome kakva je ocena i samoprocena ispunjenosti prelaznih mera.

Druga važna stvar na kojoj Srbija trenutno radi je, prema rečima Miščević još jedan rezultat nove metodologije u pregovorima koji se odnosi na ubrzanu integraciju.

"To znači ubrzana integracija, naše brže uključivanje u jedinstvene politike EU, mnogo pre u jedinstveno tržište EU", rekla je ona.

Podsetila je da je prvi Klaster u potpunosti otvoren u decembru 2022. godine i da iza toga nije bilo otvaranja nijednog klastera ali da to ne znači da Srbija nije nastavila da radi na pripremi dokumenata koji su za ta otvaranja potrebni.

"Klaster 3 je i dalje potpuno spreman, treći put smo dobili pozitivnu ocenu Evropske komisije u godišnjem izveštaju da je on spreman za otvaranje, ali da se dolazi i do najveće novine, a to je uloga političkih odluka u odnosu na pravo i procedure EU", rekla je ona.

"Ono što smo takođe videli jesu nove oblasti koje sve značajnije postaju deo pregovaračkog procesa i procesa evropskih integracija, a koje su uslovljene ne samo geostrateškim, geoekonomskim pitanjima, već i promenama koje su se desile u samoj EU", rekla je ona.

To se, prema njenim rečima, odnosi na zelenu tranziciju, klimatske promene koje utiču na pitanje zaštite životne sredine ali i na digitalnu transformaciju.

"Nisam govorila o onim specifičnim problemima sa kojima se pregovori Srbije suočavaju, ali su svi ostali i vrlo jasno izrazili da postoje razlike između pregovaračkog procesa Srbije, Poglavlje 35, to je dialog između Beograda i Prištine ili konkretnije praćenje implementacije svega što je dogovoreno", rekla je ona.

Istakla je da se tu dolazi do najveće razlike koja postoji u pregovaračkom procesu, a to je bilateralna stvar, gde je s jedne strane država kandidat, s druge je EU i njene države čalnice, dok u ovom slučaju postoji i treći igrač.

Na panelu su pored ministarke Miščević učestvovali i ambasadorka Belgije u Srbiji Kati Bugenhut, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, koordinator Međusektorske radne grupe NKEU za političke kriterijume Srđan Majstorović, a koordinatorka NKEU Bojana Selaković je bila moderator.

Halačeva: Kriza promenila način na koi doživljavamo proširenje

Zamenica šega Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla da se već više od decenije bave evropskim integracijama Zapadnog Balkana i Srbije i da osećaj hitnosti proširenja nije uvek postojao, već da se to činilo kao sekundarni prioritet za EU, ali da smatra da se to sada promenilo.

"Mislim da je kriza promenila način na koji doživljavamo proširenje, a posebno mislim da je to zbog ruskog rata protiv Ukrajine, koji nas je zaista podstakao da proširenje vidimo i kao način obezbeđivanja bezbednosti i prosperiteta našeg kontinenta. Novom zamahu svedoči i revidirani politički okvir. Ministarka Miščević se osvrnula na revidiranu metodologiju proširenja, i istina je da nije nova, mi to zovemo revidiranom metodologijom proširenja, ali i novim instrumentima kao što je plan rasta", rekla je ona.

Istakla je da će u slučaju Srbije jasni postulati u pregovaračkom okviru koji se odnose na vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa KiM, odrediti tempo pregovora. Na panelu, koje je organizovalo Ministarstvo za evropske integracije u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji (NKEU), govorili su i ambasadorka Belgije u Srbiji Kati Bugenhut, koordinator Međusektorske radne grupe NKEU za političke kriterijume Srđan Majstorović, a koordinatorka NKEU Bojana Selaković je bila moderator.