Igre 
Rudarenje litijuma na severu Evrope: Kako Finska preti da preuzme primat u ovoj oblasti?
Komentari24/08/2024
-10:00
U gradu Kokola u Finskoj se otvara jedan od najvećih rudnika litijuma u Evropi, "Keliber", sa pet mesta ekstrakcije, ali i Paivaneva skladište, te fabrika za preradu litijuma i sve to u "Kokola industrijskom parku" nedaleko od grada, piše kompanija "Sibanye Stillwater" na svom zvaničnom sajtu.
Kompanija na čijem sajtu su objavljene vesti o otvaranju rudnika na području grada Kokola je zapravo multinacionalna grupa za rudarstvo i preradu metala sa raznolikim portfeljem operacija, projekata i investicija na pet kontinenata, navodi sama kompanija.
Kompanija je jedan od najvećih svetskih primarnih proizvođača platine, paladijuma i rodijuma i najveći je proizvođač zlata. Takođe proizvodi i rafiniše iridijum i rutenijum, nikl, hrom, bakar i kobalt.
Međutim, ono u čemu je grupa prepoznala svoj najveći interes za buduće poslovanje, a samim tim i za diverzifikaciju sopstvenog portfelja operacija, je rudarstvo i prerada metala u svrhu proizvodnje baterija, što je grana industrije u kojoj je Finska već daleko odmakla u odnosu na druge zemlje sveta.
Ipak, vesti o otvaranju novog rudnika litijuma, koji pored nikla i kobalta čini ključne elemente za proizvodnju elektronskih uređaja poput mobilnih telefona i računara, kompaniju Sibanye Stillwater postavljaju na visoko mesto u poslovnom svetu., s obzirom na uspeh koji su ostvarili dobijajući dozvolu za otvaranje rudnika.
Rudnik "Keliber": Potencijalna litijumska "centrala" Evrope sa otvorenim kopom i bez opasnosti po životnu sredinu
Inače, još od 60-ih godina prošlog veka je poznato da na ovom prostoru postoje zalihe litijuma, jer su tada počela rana bušenja u pripremi za rudarske operacije, te su završena dodatna usavršavanja načina ekstrakcije, međutim, proizvodnja nije pokrenuta zbog nepovoljnih tržišnih uslova, pisao je "Science Nordic" još 2012. godine.
Tada je po prvi put u javnost puštena vest da anglo-norveška grupa "Nordic Mining Group" i njena finska podružnica "Keliber" započinju proces istraživanja područja sa ciljem da započnu eksploataciju rude u narednih nekoliko godina.
Povezane vesti
"Jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi", kako je tada nazivan budući rudnik "Keliber", prema tadašnjim procenama kompanije, imao je preko tri miliona tona rude, a za vađenje je na raspolaganju skoro dva miliona tona – dovoljno za deset godina rada rudnika.
profimedia
Tada je objavljeno i da će se litijum vaditi u otvorenom kopu, a kako je pisao specijalizovani sajt "Science Nordic", ne predviđaju se velike opasnosti po životnu sredinu.
"Plan je da se litijum odvoji od minerala korišćenjem jeftinog i ekološki prihvatljivog biogasa napravljenog od poljoprivredne biomase i otpada sa farmi krzna", rekla je Sari Lukkari, geološkinja specijalizovana za područje rudnika "Keliber" u Kokoli.
"Nusproizvodi iz operacije, uključujući analcim, tantal i mešavinu kvarta-feldspata, takođe se mogu koristiti u keramičkoj i elektronskoj industriji. Lomljeni kamen će se koristiti za izgradnju puteva, a kasnije i za sanaciju kamenoloma", rekla je ona o višestrukim namenama i koristima ekstrakcije rude u rudniku.
Nova istraživanja su pokazala značajno veće rezerve rude
Iako su prve vesti za širu javnost o depozitima litijuma u Finskoj 2012. godine govorile o tek tri miliona tona rude, već 2020. godine "Euractiv", je pisao o oko devet miliona tona litijuma pronađenog duboko u močvari koja je veličine 300 fudbalskih terena, a rečeno je i da istraživanja pokazuju da bi moglo biti još materijala na tom mestu.
Tada je navedeno i da se čini da je ovo najveće otkriće litijuma u Evropi, te da bi ovo područje moglo da izazove evropsku navalu za litijumom, jer bi iskopanih devet miliona tona omogućilo rudniku da radi trinaest godina i da opskrbi pet miliona električnih automobila.
Evropska komisija je u septembru 2020. godine procenila da će tokom ove decenije potražnja za litijumom u EU porasti 18 puta, dok je Dojče banka saopštila da će se cena minerala najmanje utrostručiti u istom periodu.
Povezane vesti
Rečeno je i to da finska kompanija Keliber prikuplja kapital i planira da počne sa rudarstvom do 2024. godine, prema izveštajima Finske radiodifuzne kompanije i drugih medija.
Međutim, nemogavši da prikupi kapital samostalno, većinski obim deonica i vlasništvo nad rudnikom je finska kompanija prodala u obimu od 79,8 odsto, koliko je deonica prešlo u ruke spomenute "Sibanye Stillwater", koja je istraživanja nastavila i došla do zapanjujućih podataka.
Euronews
Naime, na prostoru budućeg rudnika "Keliber" je pronađeno mineralnih resursa u količini od 15,8 megatona sa 1,2 odsto litijum oksida (Li2O), koji sadrži 471 kilotona ekvivalenta litijum karbonata (LCE); i rezerve minerala od 7,7 megatona sa 1 odsto litijum oksida (Li2O), koje sadrže 182 kilotone ekvivalenta litijum karbonata (LCE), saopštila je kompanija.
Povezane vesti
Odlučeno je i da uz pet mesta ekstrakcije bude izgrađena i fabrika za preradu litijum, kao i koncentrator, uz pomoć kojeg će da bude zaokružen održivi lanac vrednosti u kojem će se praktično na jednom mestu iskopavati ruda, odvajati, prerađivati, ali i kreirati završni proizvod, koji će imati široku namenu.
Za potrebe izgradnje lanca vrednosti, od kojeg je prvi korak izgradnja rudnika, multinacionalna kompanija je osigurala dodatnih 500 miliona evra, a što je delom finansirano i od strane Evropske razvojne banke, što su sredstva koja bi mogla da osiguraju da rudnik počne sa radom već 2026. godine, javlja "Reuters".
Finska - predvodnik u kreiranju lanca vrednosti održive obnovljive energije
Upravo lanac vrednosti koji je dobio na značaju u vremenu nestabilnih odnosa na geostrateškom i političkom polju planete u celini, odlikuje Finsku u dobroj meri, s obzirom na njemu sposobnost da ovakav lanac kreira.
Finska je postavila cilj da postane ugljenično neutralna do 2035. godine, a kao deo procesa, u januaru 2021. godine, Finska je bila među prvim zemljama u svetu koja je objavila nacionalnu strategiju za baterije, predstavljajući načine da se Finska razvije u konkurentnog, kompetentnog i održivog igrača u međunarodnoj industriji baterija.
Temelji strategije su dostupnost i prerada sirovina, energetske proizvodne i istraživačke aktivnosti za razvoj baterijskih materijala i reciklažu, kao i stručnost u elektrifikaciji i digitalizaciji. Finska takođe želi da promoviše cirkularnu ekonomiju baterija.
"Finska ne samo da ima sve ključne minerale za baterije, već i izuzetnu kompetenciju u istraživanju i proizvodnji. Finska je stoga spremna da igra značajnu ulogu u izgradnji kompletnog lanca vrednosti za baterije", rekao je Mika Lintila, ministar za ekonomska pitanja Finske, prenela je organizacija "Business Finland".
profimedia
Kolika je važnost ovog projekta koji će od Finske da stvori predvodnika na ovom polju industrije i ekonomije, predstavljaju i reči ministra Lintile da je interes finske države da razvije održivu industriju baterija, s obzirom na cilj da se do 2030. godine prepolovi emisija štetnih gasova.
"Želimo da izgradimo dijalog sa drugim zemljama o prepolovljenju emisija iz transporta do 2030. godine i, u vezi sa ovim ciljem, o razvoju održive industrije baterija. Odgovorno poslovanje, praktičnost, bezbednost i neutralnost ugljenika su vodeći principi za finski sektor baterija – od minerala do reciklaže", rekao je ministar Lintila.
Finska ima stručnost u celom lancu vrednosti baterija, od rudarske industrije i prerade sirovina do tehnologija i usluga koje se odnose na proizvodnju i upotrebu baterija, kao i tehnologije punjenja i reciklaže. Finske kompanije – od velikih operatera do malih i srednjih preduzeća i startapa – nude konkurentne koncepte i znanje u celom lancu vrednosti proizvodnje baterija, sa ekspertizom svetske klase u hemiji, preradi, inženjeringu i energetici, napominje finska organizacija.
"Finska je poznata po svojoj inovativnosti i stoga nudi odlično mesto za testiranje i pilotiranje nove generacije električnih i elektrifikovanih vozila i mašina koje će raditi na baterije. Izgradnja održivog, kružnog, zelenog ekosistema baterija podržava naš cilj društva sa nultim emisijama ugljenika i postiže se kroz kontinuiranu dugoročnu i blisku saradnju između javnog i privatnog sektora", rekao je Ilkka Homanen, šef finske "Smart Mobility and Batteries" za "Business Finland".
Komentari (0)