Glavni naučnik Rio Tinta i tri profesora BU traže povlačenje članka o projektu Jadar u Nature - Scientific Reports

Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa  glavnim naučnikom kompanije Rio Tinto, predali su dopis naučnom časopisu Nature - Scientific Reports u kome se zbog netačnosti traži ispravka ili povlačenje rada "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" autora Dragane Đorđević i saradnika.

Traži se ispravka ili povlačenje rada, kako je saopštila kompanija Rio Tinto, zbog velikog broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke. 

Dr Najdžel Stjuard, glavni naučnik kompanije Rio Tinto, nakon detaljne analize rada objavljenog u časopisu Nature - Scientific Reports, ocenio je da Dragana Đorđević i saradnici u svom radu iznose niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuju sadržaj naučnih radova koji su referencirani i donose zaključke bez primene striktne naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.

Kako je navedeno, na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta "Jadar" na životnu sredinu. 

Prinskrin/Youtube/Projekat "Jadar"

Osim Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina Nature - Scientific Reports potpisuju i tri renomirana profesora Beogradskog univerziteta, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar: redovni profesor Mašinskog fakulteta dr  Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu, i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu.  

"Objavljivanje netačnih podataka umanjuje kredibilnost rada"

Osim toga, Stjuard ističe da "objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci o Projektu Jadar javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost".

Zbog svih navedenih manjkavosti, naučni tim koji čine glavni naučnik kompanije Rio Tinto i tri nezavisna naučnika iz Srbije formalno se obratio uredničkom odboru časopisa Nature - Scientific Reports sa zahtevom da pomenuti rad bude značajno ispravljen ili povučen, navodi Rio Tinto.

U zahtevu za ispravkom ili povlačenjem rada ističe se niz primera koji direktno ukazuju na manjkavosti u radu koji se u javnosti u Srbiji predstavlja kao naučni dokaz štetnosti Projekta "Jadar".

Značajan nedostatak pomenutog rada je, kako je navedeno, manipulisanje referencama. Jedan od primera za ovo je kada Đorđević i saradnici tvrde da je "najmanje štetan metod eksploatacije litijuma po životnu sredinu iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz čvrstih rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu".

Prinskrin/Youtube/Projekat "Jadar"

Da bi podržali ovu tvrdnju, autori citiraju rad Liu, Agusdinata i Myint  "Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile". Međutim, rad Liu i saradnika se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Atakami i uopšte ne pominje druge metode rudarstva koji bi mogli da budu uporedivi sa eksploatacijom litijuma iz čvrste stene kao što je jadarit.  

Osim toga, u radu se navodi niz netačnih činjenica. Jedan od mnogih primera je i pogrešno navođenje površine koju bi projekat zauzimao. U radu se pogrešno navodi da površina koju bi projekat zauzeo iznosi između 2.031 i 2.431 hektara. 

Međutim, javno dostupni podaci pokazuju da centralno područje projekta s rudnikom i postrojenjem za preradu obuhvata svega 220 hektara, a sa deponijom industrijskog otpada u dolini Štavice ukupno 388 hektara. 

"Javno dostpuni podaci nisu uzeti u obzir"

U radu se netačno navodi i da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju okolnog područja. Javno su dostupni podaci, koje Đorđevićeva i saradnici nisu uzeli u obzir, da se predložena lokacija otpada nedvosmisleno nalazi izvan plavnih područja, kao i da je predviđen čvrsti, a ne tečni otpad. Kako je navedeno, ova informacija javno je dostupna već duže vreme. 

Posebno su značajni primeri koji su navedeni u dopisu iz kojih se vidi da autori nisu primenjivali ispravnu naučnu metodologiju. Jedan od glavnih zaključaka rada je da početne analize odabranih hemijskih elemenata u zemljištu i reci u zoni potencijalnog rudnika "Jadar" sugerišu da je uticaj na životnu sredinu evidentan već u fazi istraživanja. Međutim nigde ne navode polazne podatke o zatečenom stanju zemljišta i vode pre početka geoloških istraživanja, koji bi jedini mogli biti osnov za takvu tvrdnju. Stoga se ne zna da li njihova merenja jednostavno odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini. 

Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju da su povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni. Ne spominju ni već postojeće probleme zagađenja poput pucanja brane u maju 2014. godine u rudniku Stolice, koje je izazvalo ispuštanje jalovine i kontaminaciju zemljišta i voda nizvodnog sliva reke Jadar. 

Na osnovu brojnih primera, naučnici su zatražili da rad Đorđevićeva i saradnika bude značajno ispravljen ili povučen, u skladu sa politikom ispravki i povlačenja Nature - Scientific Reports.

"Jasno je da postoji značajna potreba za doprinosima kako srpske, tako i međunarodne naučne zajednice u širem diskursu o potencijalnoj eksploataciji litijuma u dolini Jadra. Međutim, svaki takav doprinos mora pre svega biti činjenično tačan i podvrgnut striktnoj analizi kako bi se obezbedila objektivnost naučne rasprave o ovom projektu", ističe Stjuard, navedeno je u saopštenju.