Igre 
Visoka stručna sprema na Starom kontinentu: Gde su stanovnici Srbije na listi najobrazovanijih Evropljana
Komentari19/08/2024
-20:02
Srbija se nalazi pri dnu liste zemalja Evrope sa najobrazovanijim stanovništvom, pokazalo je nedavno istraživanje Evrostata. Procenat visokoobrazovane populacije viši je u nordijskim i baltičkim zemljama, a u njima su žene u proseku obrazovanije od muškaraca.
U proseku, gotovo jedna trećina (31,8 posto) osoba starosti između 25 i 74 godine u Evropskoj uniji ima visoki stepen obrazovanja, odnosno diplome državnih ili privatnih univerziteta, koledža i instituta za tehničku obuku, kao i visokih strukovnih škola, piše Euronews.
Kako se definiše nivo obrazovanja
Evropska agencija za podatke Eurostat ima klasifikaciju koja je zasnovana na Međunarodnoj standardnoj klasifikaciji o obrazovanju (ISCED) i odnosi se na:
Niži stepen: predškolsko, osnovno i niže sekundarno obrazovanje (prema ISCED-u, nivo od 0 do 2);
Visoki stepen: tercijarno obrazovanje (ISCED nivo od 5 do 8). Uključuje privatne univerzitete, koledže, insitute za tehničku obuku i visoke strukovne škole.
Godine 2022. 31,8 posto ljudi starosti između 25 i 74 godine u Evropskoj uniji bilo je visokoobrazovano, ali njihova zastupljenost drastično je varirala - od 17,4 u Rumuniji do 49,8 posto u Irskoj.
Udeo ljudi sa diplomom fakulteta bio je u proseku najviši u nordijskim i baltičkim zemljama. Švedska i Norveška rangirane su kao treća i četvrta na listi, a čak 45 odsto njihovih stanovnika je prošlo tercijarno obrazovanje.
Unsplash
Kada je reč o populaciji Letonije, taj udeo iznosi 44 posto.
Povezane vesti
Srbija se nalazi na 32. mestu liste 35 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, sa samo 23,4 posto visokoobrazovanih građana.
Niže na lestvici su samo Severna Makedonija (22,1), Turska (20,6), Italija (18,5) i Rumunija (17,4).
Kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, udeo onih koji su pohađali strukovne škole značajno je veći u devet zemalja, uključujući i Srbiju, nego onih koji su pohađali gimnazije.
U Srbiji je tako čak 51,8 odsto odraslog stanovništva ima završenu strukovnu školu, a svega 4,1 posto gimnaziju. U sličnoj poziciji su i Češka, Poljska i Nemačka.
Mladi i žene u proseku najobrazovaniji
Udeo visokoobrazovanih ljudi značajno je veći u mlađoj populaciji i to u celoj Evropi. Tako je u 2022. zabeleženo da u proseku čak 42 odsto populacije starosti između 25 i 34 godine ima visoku stručnu spremu.
Srbija je i u ovoj kategoriji sa 33,4 posto pri dnu lestvice, a manje visokoobrazovanih mladih ljudi ima samo u Mađarskoj (31,9), Italiji (29,2) i Rumuniji (24,7).
U svih 35 zemalja žene su u proseku obrazovanije od muškaraca, a u Srbiji na svakih 40 žena sa diplomom visokoškolske ustanove dolazi 27 muškaraca.
Unsplash
Povezane vesti
Najmanji rodni jaz postoji u Turskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj, gde žene neznatno prednjače kada je reč o obrazovanju.
Vredi istaći da je broj visokoobrazovanih Evropljana neprekidno raste, kao i to da je sa 19,1 posto u 2004. došao do 31,8 posto u 2022.
Učenje tokom celog života
Mnogi ljudi nastave usavršavanje i nakon završenih studija, a Eurostat je analizirao sve oblike formalnog i neformalnog obrazovanja, čiji je cilj da unapredi znanje, veštine i kompetencije ljudi.
Povezane vesti
Učenje u odraslom dobu važan je aspekt, u vreme digitalizacije i automatizacije na tržištu rada.
U ovoj kategoriji za ispitanike između 25 i 64 godine, najviše ima Šveđana - čak 35,2 posto, a slede ih Danci (27,9 posto) i Islanđani (27,1 posto).
U Evropskoj uniji ih ukupno gledano ima 11,9 posto, dok je Srbija na 30. mestu sa 5,2 odsto ljudi koji su nastavili da uče i nakon završenog fakulteta.
Lošije stoje još Hrvatska (4,4 posto), Grčka (3,5 posto), Crna Gora (2,7 posto), Severna Makedonija (2,6 posto) i Bugarska (1,7 posto).
Komentari (0)