Igre 
Sporazum o bezbednosti Britanije i EU ili "mega dogovor": Čime je Starmer iznenadio Berlin i Brisel?
Komentari30/07/2024
-15:33
Ranije ovog meseca novi britanski premijer Kir Starmer je predložio novi bezbednosni sporazum Velike Britanije i Evropske unije koji bi trebalo da bude komplementaran sa ugovorima u okviru NATO-a, međutim, želje nemačkog kancelara Šolca su izgleda drugačije. Čini se da je stav Berlina, a time i EU, takav da ta strana ipak želi sveobuhvatni sporazum koji mnogi nazivaju "mega dogovor" i koji će da sadrži pored bezbednosnih, i druga, ekonomska i slična pitanja važna za Britaniju i Evropsku uniju.
Prve informacije o Starmerovom planu za novi bezbednosni sporazum unije i Britanije govore da bi ovaj pakt bio "komplementaran" sa NATO-om, rekao je premijer Kir Starmer na sastanku u Vašingtonu povodom 75 godina od osnivanja severnoatlanske alijanske, prenosi "Politico"
Potencirajući bliže veze sa Briselom, Starmer je na prvom mestu istakao važnost ovakvog sporazuma za njegovu zemlju, ističući da je sporazum "stvarno važan za nas".
"Mislim da postoji prostor za značajno poboljšanje našeg odbrambenog i bezbednosnog odnosa sa EU", rekao je Starmer i dodao: "Mislim da je ovo komplementarno sa NATO-om. NATO je i dalje kamen temeljac odbrane u Evropi i naš pristup odbrani je uvek bio sa NATO-om na prvom mestu".
Paralelne veze Londona i Brisela, bez obzira na težak period nakon Bregzita u kojem je London pokušao da očuva sopstvenu relevantnost dok je britansku javnost brinuo "dogovor o raskidu" i njegova cena, mogle bi da budu uspostavljene i to zbog mogućeg političkog raspleta u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tanjug AP/Jacob King/Pool Photo via AP
Naime, ovakve obostrane aspiracije su se rasplamsale kada je postalo jasno da može da dođe do povratka Donalda Trampa u Belu kuću, jer je, kako navodi "Politico", bivši američki predsednik pokazao mlak stav prema NATO-u i rekao da Evropa treba da preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Osim mogućih promena u Vašingtonu, prema briselskom portalu, postoje još najmanje dva razloga za bližu saradnju Londona i Brisela, a uključuju rat u Ukrajini i zaokret spoljne politike SAD u smeru pacifičkog regiona.
Povezane vesti
Neuobičajeno za britansku politiku, u odnosu na samit NATO u Vašingtonu i samit Evropske političke zajednice u Londonu, zajedno sa premijerom Starmerom su nastupali ministar spoljnih poslova Lemi i ministar odbrane Hejli, koji su istakli da Ujedinjeno Kraljevstvo želi "novo geopolitičko partnerstvo" sa Evropom kroz "ambiciozan i širok opseg bezbednosnog pakta Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije", prenosi "Politico".
S druge strane, Starmerovi laburisti su kao partija izrazili želju da pakt sa Evropskom unijom obuhvati ipak širi spektar tema sem konvencionalnog partnerstva u odbrambenom sistemu, a što bi uključivalo energiju, lance snabdevanja, borbu protiv pandemije i migracija. U dobrom delu sa njima je, čini se, saglasan i nemački kancelar Olaf Šolc.
Šolc želi širi, "mega dogovor" Ostrva i Kontinenta
Šolc je, naime, u ime Berlina istakao da želi da pretvori bezbednosni pakt koji je predložio britanski premijer u pravi "mega dogovor" o Bregzitu: koji obuhvata sve, od poljoprivrednih pravila do Erazmus programa razmene studenata, piše "Politico".
"Veoma pozdravljamo inicijativu bezbednosnog pakta. To nije samo bezbednost, već je i šire: tako da bih to nazvao Sporazumom o bezbednosti i saradnji između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije. Imamo naslov, a to je bezbednost i saradnja. A ispod toga, mislimo da treba tražiti oblasti koje su u zajedničkom interesu", rekao je nemački ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu Migel Berger.
Odnos Konzervativaca ka Bregzitu je bio, po mišljenju mnogih analitičara, turbulentan i bez posebnog plana kako da se izvede do kraja, a da Britanija ne bude oštećena u tom procesu izlaska iz unije.
Premijer Džonson je u jeku pregovora o razdruživanju sa unijom, potpisao Sporazum o trgovini i saradnji (TCA), kojim članice unije ni u kom slučaju nisu bile zadovoljne, ali ni odnosom Britanije, koja je u tom procesu želela da se formalno razdruži, ali u isto vreme da očuva prednosti koje je kao članica unije imala. "Politico" ističe da se zemlje članice "zgražavaju na pomisao" reaktiviranja postojećeg sporazuma.
Tanjug/AP/Stefan Rousseau
S druge strane, Starmer je više puta obećavao resetovanje odnosa sa EU, na način da se bez formalnog članstva u uniji produbi saradnja sa savezom. Osim bezbednosti koja je naglašena, a u skladu sa idejom partije, Starmer je predvodnik plana o čvršćem odnosu u oblasti poljoprivrede, hemikalija i stručnih kvalifikacija, prenosi "Politico".
Povezane vesti
Poslednje informacije govore da je težnja Berlina slična, te da će Sporazum o bezbednosti i saradnji obuhvatiti upravo sektor bezbednosti, te spektar ekonomskih kategorija, a briselski portal naglašava da u obzir dolaze i interesi drugih zemalja članica unije, te oni ističu da bi pristup vodama UK u sferi ribolova mogao da bude jedan od zahteva.
Ono što je primetila većina analitičara i poznavalaca prilika je brzina kojom je Starmer uspostavio vezu i krenuo u rešavanje ovog problema.
Starmer želi dogovor brzo i efikasno, ali postoje i određeni nesporazumi
Novi britanski premijer je funkciju preuzeo 5. jula, a sa kancelarom Šolcom se u narednih 10 dana bilateralno sastao čak tri puta. Upoznavanje sa vodećim političarem Nemačke i EU Starmer je iskoristio za opipavanje pulsa unije za reviziju tj. reset odnosa, što je primetio i ambasador Berger.
Povezane vesti
"Mislim da je osećaj mnogih šefove država i vlada EU nakon sastanka: da je Starmer zaista veoma jasno pokazao spremnost za saradnju. Rekao bih da je poruka o resetovanju zaista stigla", rekao je Berger i dodao:
"Ono što zaista mogu da vidim je da su ljudi ne samo u Nemačkoj, već i generalno u Evropskoj uniji bili impresionirani veoma brzim pristupom nove britanske vlade".
Dodatni zamah razgovorima Britanije i EU daje i najava sastanka Starmera i nove-stare šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, gde bi dve strane trebalo da dogovore o čemu tačno će da pregovaraju. Taj sastanak je, piše "Politico", predviđen za pre kraja leta, ali tačan tajming ipak nije potvrđen.
Potreba potvrde tema za pregovore nije najavljena slučajno, s obzirom na to da se predviđa da će se među njima naći i one oko kojih ne postoje naznake da bi moglo da dođe do konsenzusa i dogovora, ili tako samo izgleda na prvi pogled.
Tanjug AP/Petr David Josek
Jedna od takvih tema su vize za mlade, koja je bila kamen spoticanja kada su laburisti bili opozicija, s obzirom da je tada Starmerova partija odbacila mogućnost pregovora o ovoj temi sa EU, rekavši da "nema planove" i uporedivši predlog sa slobodom kretanja, koje je takođe odbacila.
S druge strane, iz diplomatskih krugova stižu analize predloga EU i dogovora o slobodi kretanja, gde se smatra da ta dva predloga nemaju puno toga zajedničkog, te da bi za laburističku vladu Britanije predlog o vizama za mlade mogao da bude prihvatljiv, bez obzira na prethodno protivljenje.
"Nažalost, došlo je do nesporazuma oko predloga Evropske komisije za otvaranje pregovora sa Velikom Britanijom koji je upućen državama članicama. I bilo je, mislim, nesporazuma da se ovo može protumačiti kao neka vrsta slobodnog kretanja za mlade ljude kroz zadnja vrata, što definitivno nije namera — želim da to bude vrlo jasno. Mislim da je veoma važno da ljudi shvate da ovo nema veze sa migracionim dosijeom, jer ljudi dolaze ovde da uče, rade, obavljaju praksu, šta god, a onda bi otišli. Dakle, ne radi se o migracijama", istakao je ambasador, prenosi "Politico".
Ambasador Berger je istakao i važnost "mobilnosti" u smislu razmene studenata i drugih nastavnih i edukativnih aktivnosti.
"To bi uključivalo šemu mobilnosti mladih. To bi uključivalo Erazmus program, školska putovanja, omladinske razmene, pitanje troškova viza, koji su više od 10 puta veći za dolazak u UK nego obrnuto. Tako da bih rekao da ima mnogo, mnogo stvari koje utiču na svakodnevnu mobilnost, posebno mladih ljudi, i zaista bih voleo da tu vidim neki napredak", istakao je on.
Faraž: Starmerov bezbednosni sporazum sa Briselom bi mogao da uništi NATO
Bez obzira na stav članica EU, ali i javnosti na Kontinentu, Starmerov predlog o zajedničkom planu za odbranu i bezbednosnom sporazumu mnogo više brine britansku javnost, koja reaguje različito.
Jedan od onih koji se duboko protivi bilo kakvom bezbednosnom sporazumu sa Briselom mimo NATO-a je novi poslanik u britanskom parlamentu, čovek koji je krucijalno pomogao da se veze Brisela i Londona raskinu, Najdžel Faraž.
Britanski "The Sun" donosi intervju sa Faražom, liderom partije Reforma UK, koji je istakao da je greška strateško povezivanje sa Briselom.
"Sve što nas vodi bliže Evropskoj odbrambenoj uniji (EDU) je ogromna strateška greška. Ako želite da Amerika ode, približite se Evropskoj uniji. Ne možete imati dva vojna komandna centra sa sedištem u Briselu", rekao je Faraž i dodao:
"Nijedan čovek ne može da služi dva gospodara, pa bih upozorio Starmera da zaista moramo da budemo veoma, veoma oprezni".
S druge strane, Starmer je u više navrata ponovio da je stateški cilj njegove vlade posvećenost NATO-u i čvršćim vezama sa SAD, te je, kako piše "The Sun", prilikom poziva Donaldu Trampu nakon atentata razgovarao o "posebnom odnosu" sa njim.
Ipak, Faraž je istakao da bi bezbednosni sporazum Britanije i EU, iz kojeg su SAD isključene, po svojoj prirodi takav da bi mogao da uništi NATO i perspektivu britanske koordinisane odbrane.
Komentari (0)