Igre 
Pada poslednji delić "Donbaskog zida": Rusi ubrzali proboj u dva pravca dok Ukrajinci grčevito brane kritične tačke
Komentari27/07/2024
-17:00
Ruska vojska je prethodne nedelje ostvarila nekoliko proboja fronta u Ukrajini i ubrzala inače jako spor napredak, a ukrajinske trupe povukle su se sa pojedinih lokacija, dok im na drugim preti opkoljavanje, prenose ukrajinski mediji.
Za Ukrajinu su najkritičniji pravci ka Pokrovsku, gde je niz sela pao u ruske ruke posle pada Avdejevke i Očeretina, i ka Torecku, gde su na dva mesta, navodno kopanjem tunela, probijena najjača utvrđenja još iz 2015. godine, koja su držala ruske trupe u Gorlovki.
Takođe, grad Krasnogorovka, odakle je Ukrajina granatirala Donjeck posle pada Avdejevke, je na ivici pada i prema geolociranim snimcima borbi, Ukrajinci kontrolišu oko 10 odsto naselja, po severoistočnom obodu. U Harkovskom regionu ruska vojska pokušava da se probije do reke Oskol, a nedavno je osvojila selo Piščane. Na severu te oblasti linija fronta je naizgled zamrznuta u gradu Vovčansku, dok su Ukrajinci ostvarili manji napredak u kontraofanzivi na obližnje selo Starica.
Tanjug/AP/Andrii Marienko
Velika razlika u vatrenoj moći u korist Rusije na strateškom i taktičkom nivou vidi se po snimcima koje obe strane objavljuju. Strateške ciljeve na celoj teritoriji Ukrajine, bilo da su energetka infrastruktura, luke, aerodromi, velika skladišta, Rusija pretežno gađa raketama Kh-101/102 ili hipersoničnim "kinžalima", a manje brodskim "kalibrima", otkako je flota istisnuta sa Krima. Ukrajina koristi rakete SCALP i Storm Shadow, ali u mnogo manjim razmerama i skoro isključivo da napadne Krim. Ti napadi su utihnuli otkako američki i britanski špijunski avioni ne šalju podatke o ciljevima jer su se povukli posle udara na civile na plaži u Sevastopolju. Dok Rusi koriste masovno proizvedene Geran 1 i 2 dronove velikog dometa za udare na infrastruktutu daleko u pozadini, Ukrajina ruske rafinerije gađa sličnim letelicama, koje proizvodi i prilagođava u manjim radionicama
Taktički, Rusi često na snimcima prikazuju razaranje čitavih blokova bilo stambenih zgrada ili kuća bombama FAB težine od 250 do čak 3.000 kg i termobaričnim raketama platforme TOS, dok u ciljeve iza fronta, poput štabova, kolona vozila, vozova i skladišta municije svakodnevno pogađaju taktičke balističke rakete Iskander-M. Ukrajinci osetno ređe prikazuju udare HIMARS-ima u tu svrhu, a većina snimaka su udari na ruska oklopna vozila, rovove i manje grupe vojnika dronovima, minobacačima i haubicama.
Jeftine FPV dronove masovno koriste obe strane, kao i razne sisteme za njihovu detekciju, elektronsko ometanje i dodatne oklope na vozilima. Što se dronova srednjeg dometa tiče Rusija ima prednost što može masovno u fabrikama da proizvodi Lansete, koji se koriste protiv vrednih ciljeva poput samohodnih haubica i tenkova. Ukrajina je povremeno koristila nešto slično Lansetu, ali nema ekvivalent tog sistema već koristi FPV dronove dužeg dometa ili krupne heksakoptere "vampir" ili "babajaga", kako ih Rusi zovu.
U nedavnoj reportaži BBC-a sa prve linije fronta u Harkovu prikazano je kako se ukrajinski operateri dronova premeštaju sa jedne na drugu poziciju dok pokušavaju da izbegnu protivničke dronove i FAB bombe, koje znače sigurnu smrt u slučaju da ih pogode.
Povezane vesti
"To je novi način ili novi put u savremenom ratu. 2022. je to bio samo pešadijski rat, a danas je polovina samo rat dronova, bitka između ruskih i naših dronova", rekao je komandant jedinice zvani "Aeneas" britanskom reporteru.
BBC navodi kako je Ukrajina bačena u sumornu budućnost rata, gde se za nekoliko minuta mogu precizno gađati pojedinačni vojnici, vozila koja se brzo kreću i položaji u rovovima. Prelazak na ratovanje dronovima je kombinacija neophodnosti i inovacije. Dronova ima u izobilju, iako nemaju eksplozivnu vatrenu moć artiljerije.
Iako obe strane obiluju običnim FPV dronovima, Ukrajini fali sve ostalo poput artiljerijskih granata, a njeni saveznici su do sada bili spori u proizvodnji i snabdevanju. Osnovana je i koalicija ukrajinskih saveznika za snabdevanje dronovima, koja je obećala da će ove godine dostaviti milion komada.
Sirski priznaje da mu fali sve, ali planira da vrati Krim
O tome kako Ukrajini fali praktično sve od ljudstva do opreme, govorio je i glavnokomandujući armije general Oleksandar Sirski u intervjuu za britanski Guardian objavljen u sredu. On navodi da Rusija ima do tri puta više opreme, a da se od 2022. broj ruskih tenkova povećao sa 1.700 na 3.500, artiljerija se utrostričila, dok je pešadijskih oklopnih vozila nekada bilo 4.500, a sada je 8.900. Po njegovoj proceni trenutno 520.000 ruskih vojnika učestvuje u ratu, dok će do kraja godine taj broj biti 690.000.
"Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima. Stoga je za nas problem snabdevanja i kvaliteta zaista na prvom mestu", rekao je Sirski.
Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky
On ipak navodi kako su u nekim slučajevima zaustavljeni ruski napadi, posebno onaj sa severa u pravcu Harkova. Na pitanje o potencijalnom napadu sa juga iz pravca Zaporožja, Sirski kaže da imaju spreman dobar odgovor. Naime, i ruski i ukrajinski Telegram kanali izveštavaju o velikoj ruskoj koncentraciji u toj oblasti, do 90.000 vojnika, ali pored par sela, koje je Rusija ponovo osvojila posle ukrajinskog poraza 2023. nije bilo značajnih napada.
Sirski zatim navodi da su ruski proboji samo taktički, a ne strateški ili operativni, dok od 3.700 km fronta, samo 977 km aktivno. On je i dalje ubeđen u pobedu i navodi da postoje realistični planovi da se vrati Krim.
Povezane vesti
"To je realno. Naravno, to je velika vojna tajna. Učinićemo sve da dođemo do međunarodno priznatih granica iz 1991. godine", kazao je Sirski.
Kritični ruski prodori u pravcu Pokrovska i Torecka, Ukrajinci odolevaju na jugu Donbasa
U delu fronta između Krasnogorovke i strateški ključnog Ugledara na jugu, elitne 47. i 79. brigada ukrajinske vojske, opremljene zapadnim oklopnim vozilima, sudeći po snimcima na njihovim Telegram kanalima učestalo i veoma vešto koriste kombinaiju dronova, precizne artiljerijske vatre i na brzinu postavljenih minskih polja.
Prema ukrajinskim izveštajima u sredu 79. brigada odbila je masovan ruski napad sa desetinama tenkova, oklopnih transportera i motocikala na Konstantinovku. Navodi se da je uništeno šest tenkova i 7 drugih oklopnih vozila, ali se na snimku ne vide toliki gubici.
Printscreen Deep State Map
Povezane vesti
Ruske grupice sabotera snimljene su na vitalnom putu između Konstantinovke i Ugledara, a prema nekim ukrajinskim izveštajima on je presečen negde na sredini u pravcu sela Vodjane. Severno od Krasnogorovke Rusi napadaju selo Karlovka na obali jezera, i Nevelske, koje je u džepu okruženom sa tri strane.
U pravcu ka Pokrovsku je tzv. "cvetanje" Očeretina, što je pojava kada Rusi osvoje neki utvrđeni ili grad na uzvišenju pre nego što su Ukrajinci stigli da postave jaku drugu liniju odbrane, pa krenu da se šire u nekoliko pravaca. Slično se desilo posle Avdejevke, a u međuvremenu se front toliko pomerio da je bliži Pokrovsku (na oko 20 km), koji je ključan logistički centar za ceo Donbas.
Printscreen Deep State Map
Printscreen Deep State Map
Na južnom delu "cveta" pala je Novoselovka Perša, a u centralnom sela Progres i Lozuvatske, dok je selo Vovča delimično pod ruskom kontrolom. Između Progresa i Lozuvatske stvorio se džep u kojem su, sudeći po mapama, odsečeni ukrajinski vojnici, mada se ne zna njihov broj. Ovo je i pravac sa, u zadnje vreme, najvećim brojem geolociranih snimaka udara na ukrajinske zapadne tenkove, druga oklopna vozila i artiljeriju.
Napad na urbano industrijsku aglomeraciju Toreck-Njujork, istočno od Gorlovke, se posle početnog munjevitog prodora Rusa, navodno kroz iskopane tunele, pretvorio u sporiji napredak kroz kombinaciju kuća, stambenih zgrada, fabrika i jako važnih jalovišta, koja su razbacana po pejzažu i pružaju uzvišene pozicije. Bez obzira na to ruska zona kontrole, kao i tzv. siva zona, šire se mnogo brže nego u Bahmutu, koji je takođe bio staro uporište iz 2015.
Ukrajinska mapa Deep state prikazuje kako se tanak južni krak prodora kroz Jurivku proširio na tri strane i da se borbe već vode u centru zanimljivo imenovanog Njujorka. Predgrađe Torecka Pivdene već je skoro potpuno pod ruskom kontrolom, kao i susedno Zalizne, dok se borbe vode u Družbi i Pivničnom.
Između Zaliznog i Njujorka su izuzetno jaka utvrđenja sa kompleksnom mrežom rovova tunela, ali je prema nekim izvorima ono skoro opkoljeno, a prema drugim putpuno napušteno od strane Ukrajinaca. Za sada nema nikakve zvanične potvrde koja verzija je tačna, ali to je poslednji ostatak "zida", prema ocepljenom delu Donbasa koji je sagrađen još u vreme predsednika Petra Porošenka.
Bajden pokušava da održi rat, Zelenski i Kuleba u diplomatskoj inicijativi
Što se geopolitičke situacije tiče, ključni događaji su obraćanje naciji američkog predsednika Džozefa Bajdena, nakon što se povukao iz predsedničke trke i put ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe u Kinu. Iako
Bajden je izrazio posvećenost stvaranju koalicije "ponosnih nacija" koje će zaustaviti ruskog predsednika Vladimira Putina u zauzimanju Ukrajine i nanošenju još veće štete. Poziv na snažniju borbu protiv Rusije u kontrastu je sa pristupom republikanskog kandidata Donalda Trampa da rat što pre treba završiti, zbog čega su mnoge evropske zemlje u panici od njegove pobede na izborima 5. novembra.
Kuleba je tokom posete Kini rekao da traži "zajednički jezik“ u pregovorima ove nedelje sa svojim kineskim kolegom Vang Jiem o okončanju rata.
Tanjug/AP/Johanna Geron
Kuleba se u sredu sastao sa kineskim ministrom inostranih poslova u Guangžou, velikom komercijalnom i proizvodnom centru u južnoj Kini. To je prva poseta ukrajinskog ministra spoljnih poslova zemlji od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je zaoštrila odnose Ukrajine sa Kinom. Inače, prethodno je Zelenski optužio Kinu da pomaže Rusiji u podrivanju mirovnog skupa u Švajcarskog, koji nije postigao nikakve bitne rezultate.
"Uveren sam da je pravedan mir u Ukrajini u strateškim interesima Kine, a uloga Kine kao globalne sile za mir je važna“, rekao je Kuleba u uvodnoj reči.
Kina ima bliske veze sa Rusijom i zalagala se za prekid rata koji bi uzeo u obzir interese obe strane. Taj umereni stav ju je doveo u sukob ne samo sa Ukrajinom, već i sa zapadnoevropskim zemljama i SAD, koje zahtevaju povlačenje Rusije kao osnovu za bilo kakvo rešenje.
Drugi krak diplomatske ofanzive Kijeva bio je susret Zelenskog sa državnim sekretarom Svete stolice, kardinalom Pjetrom Parolinom u utorak u Kijevu.
Zelenski je njegovu prvu posetu od početka rata opisao kao "značajan sastanak“.
"Razgovarali smo o posledicama ruske agresije na Ukrajinu, terorizmu iz vazduha koji je u toku, teškoj humanitarnoj situaciji i ishodima našeg sastanka sa papom Franjom u junu u Italiji“, rekao je Zelenski preko X-a.
Ukrajinski lider kaže da su se naročito fokusirali na odluke mirovnog samita u Švajcarskoj i ulogu Vatikana u uspostavljanju pravednog i trajnog mira za Ukrajinu.
"Zahvalan sam na kardinalovoj podršci našoj zemlji i našem narodu", kazao je on.
Treba naglasiti da je formulacija "pravedan mir" koji Ukrajinci koriste deo formule mira Zelenskog, po kojoj Rusija mora da napusti sve ukrajinske teritorije po granicama iz 1991. To je, prema svim izjavama iz Moskve, potpuno neprihvatljivo, a poslednja Putinova ponuda bila je da pre početka samih pregovora Ukrajina potpuno napusti Zaporošku, Donjecku, Lugansku, i Harkovsku oblast, samo da bi bio proglašen prekid vatre.
Volja da se bore za ove teritorije opada među Ukrajincima i prema novoj anketi kijevskog Instituta za sociologiju 32 odsto ispitanika spremno je da se odrekne dela teritorije u zamenu za mir.
Neokonzervativci lobiraju ogromnu eskalaciju
Čak ni neokonzervativno američko glasilo Foreign Affairs ne misli da je realno vraćanje na granice iz 1991. ali se bez obzira na to zalaže za oštru eskalaciju rata.
"Rat se mora završiti, i to brzo. Odgovor je da ne prekinete svu američku pomoć ili žurite u neograničen dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sjedinjene Države još uvek mogu da se izvuku iz neodržive situacije i takođe izbegnu da Rusiji predaju pobedu. Da bi zaustavile neograničene američke troškove i očuvale nezavisnost i bezbednost Ukrajine, Sjedinjene Države i njihovi saveznici treba da daju Kijevu poslednju ozbiljnu šansu za pobedu, definisanu ne kao povratak ukrajinskim granicama iz 2013. (kako bi Kijev preferirao), već kao održivu restauraciji otprilike granica iz 2021.", navodi se u analizi ovog geopolitičkog časopisa.
Da bi se ostvario taj ishod predlaže se hitno i masovno naoružavanje Ukrajine, bez ikakvih ograničenja na upotrebu tog oružja
"Najrealnija šansa za mir će doći ako ukrajinske trupe mogu da pokrenu odlučujući napad koji će ruske snage poslati nazad preko linija pre 2022. godine", navodi se.
Foreign Affairs smatra da bi ovakav potez bio koristan čak i Trampu jer bi tako "signalizirao snagu" i ojačao reputaciju SAD, omogućujući Vašingtonu da se okrene drugim prioritetima.
Komentari (0)