Igre 
Drugi dan konstitutivne sednice: Novoizabrani Evropski parlament potvrdio snažnu podršku Ukrajini
Komentari17/07/2024
-09:21
Poslanici Evropskog parlamenta danas nastavljaju rad u okviru plenarne sednice, a jedna od tema biće i situacija u Ukrajini. Poslanici će danas birati i kvestore, njih pet, a koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada. Konstitutivna sednica počela je juče i trajaće do 19.jula, a na njoj je na drugi mandat izabrana Roberta Meciola i 14 potpredsednika Evropskog parlamenta.
Ključni događaji
- Poslanici Evropskog parlamenta izabrali pet kvestora
- Roberta Mecola izabrana za predsednika Evropskog parlamenta, to joj je drugi mandat
- Izabrano 14 potpredsednika Evropskog parlamenta
- U četvrtak se bira novi predsednik Evropske komisije
- Tema Ukrajina, uveče glasanje o rezoluciji
Događaje u vezi sa konstituisanjem Evropskog parlamenta pratite u našem Live blogu
16.33 Politico: Odbačen Orbanov predlog
Evropski parlament odbacio je predlog krajnje desnice da se u zakonodavnom telu Evropske unije (EU) raspravlja o pokušaju ubistva Donalda Trampa i rastućem političkom nasilju, piše danas Politico.
Grupa Patriote za Evropu zatražila je debatu o atentatu na Trampa i pozvala da se odnese rezolucija kojom bi se osudilo nasilje. Predlog je odbijen sa 337 glasova protiv, 119 za i 15 uzdržanih. Druga ekstremno desničarska grupa, Evropa suverenih nacija, glasala je za, kao i grupa ekstremno desnih evropskih konzervativaca i reformista, u kojoj se nalaze poslanici EP italijanske premijerke Đorđe Meloni.
"Patriote za Evropu su danas u Evropskom parlamentu predložile raspravu o pokušaju atentata na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i porastu političkog nasilja u Evropi, ali su tradicionalne grupe to odbile", napisala je grupa Patriote u postu na društvenim mrežama.
profimedia
Evropska narodna partija desnog centra, socijalisti i demokrate, liberalna Obnova Evrope, Zeleni i levica glasali su protiv rasprave o pokušaju atentata.
"Nećemo dati platformu neprijateljima demokratije, verujemo da je sanitarni kordon neophodan za sve ekstremno desničarske grupe u parlamentu kako bi ih sprečili da antidemokratske stavove postanu mejnstrim“, rekao je kopredsedavajući grupe Levice Martin Širdevan.
Povezane vesti
"Imali smo dogovor među političkim grupama da ne dodamo nikakvu debatu ovom plenarnom zasedanju osim podrške Ukrajini", rekao je portparol Evropskog parlamenta.
15.15 EP će imati 20 odbora i četiri pododbora
Poslanici Evropskog parlamenta odredili su i koliko će biti skupštinskih odbora. Odbori igraju važnu ulogu u radu EP, pripremajući veliki deo rada plenarne sednice prema različitim oblastima politike. Institucija EU će imati 20 punih odbora i četiri pododbora sa između 30 i 90 članova. Najveći će pokrivati glavne teme kao što su životna sredina, energija i građanske slobode.
profimedia
14.05 Novoizabrani Parlament EU potvrdio snažnu podršku Ukrajini
Novoizabrani Parlament EU potvrdio je snažnu podršku Ukrajini i stav da EU mora da nastavi da podržava zvanični Kijev koliko god bude potrebno, do pobede, navodi se u zvaničnom saopštenju koje je danas objavljeno na veb-sajtu EU Parlamenta.
Parlamentarna rezolucija, koja predstavlja prvi službeni akt novoizabranog Evropskog parlamenta o ruskom ratu protiv Ukrajine, usvojena je danas sa 495 glasova za, 137 protiv i 47 uzdržanih, navodi se u saopštenju.
U rezoluciji se ponavlja podrška poslanika EP za nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i pozivaju se zemlje članice EU da održe i prošire svoju politiku sankcija protiv Rusije i Belorusije, da se prate i procenjuju efikasnost i uticaj sankcija i sistematski suzbija problem zaobilaska sankcija od strane kompanija sa sedištem u EU, trećih strana i trećih zemalja.
Povezane vesti
U rezoluciji je istaknuto da Rusija mora finansijski nadoknaditi uništavanje koje je izazvala u Ukrajini.
"Poslanici EP pozdravljaju nedavne napore EU da usmeri prihode koji proizilaze iz zamrznutih ruskih sredstava kako bi se podržao ratni napor Ukrajine. Takođe žele stabilan pravni okvir za konfiskaciju zamrznute imovine ruske države u EU", navodi se u saopštenju.
EU Parlament je pozdravio rezultate nedavnog NATO samita i ponovno potvrdio stav da je Ukrajina na nepovratnom putu ka članstvu u NATO. Parlament je osudio nedavnu posetu mađarskog premijera Viktora Orbana Ruskoj Federaciji navodeći da ona ne predstavlja EU, ali predstavlja otvoreno kršenje sporazuma EU i zajedničke spoljne politike.
Povezane vesti
12.42 Šarl Mišel Orbanu: Mi nemamo "proratnu politiku"
Šarl Mišel, aktuelni predsednik Evropskog saveta, do izbora novog, naveo je tokom debate u Evropskom parlamentu da nije baš zadovoljan kontroverznom "mirovnom misijom" Viktora Orbana.
"Ne mogu da prihvatim vašu tvrdnju da smo vodili 'proratnu politiku'. Upravo suprotno, Rusija je agresor, a Ukrajina je žrtva koja koristi svoje legitimno pravo na samoodbranu. Nikakva diskusija o Ukrajini ne može se održati bez Ukrajine. Najdirektniji put ka miru je da Rusija povuče sve svoje snage iz Ukrajine i poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i Povelju UN", rekao je Mišel.
Tanjug
11.23 Evropski parlament izabrao pet novih kvestora
Evropski parlament (EP) danas je, drugog dana konstitutivne sednice, izabrao pet novih kvestora, članova EP koji se bave administrativnim pitanjima koji se direktno tiču poslanika EP. Dvoje izabranih kvestora je iz Evropske narodne partije (EPP), a po jedan je iz grupacija Progresivna alijansa socijalista i demokrata, Obnovimo Evropu i Evropski konzervativci i reformisti. Izabrani kvestori su Andrej Kovačev i Mirijam Leksman iz EPP, Mark Angel iz grupacije socijalista i demokrata, Fabijen Keler iz Obnovimo Evropu i Kosma Zlotovski iz Evropskih konzervativaca i reformista. Pet kvestora, zajedno sa 14 potpredsednika EP i predsednicom EP, čine predsedništvo EP.
Predsedništvo EP utvrđuje pravila za nesmetano funkcionisanje parlamenta, sastavlja preliminarni nacrt budžeta EP i odlučuje o administrativnim, kadrovskim i organizacionim pitanjima. Portfelj svakog potpredsednika ili kvestora obuhvata njihove specifične odgovornosti u okviru predsedništva, koje pripisuje predsednik EP.
Tanjug AP/Jean-Francois Badias
Potpredsednici EP i kvestori se biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.
11.05 Žestoka rasprava o Ukrajini
Evropski parlament je započeo rad žestokom debatom o Ukrajini.
"Ukrajinski narod će pobediti u ratu, čak i ako za to potraju godine", rekao je socijalistički lider Iratže Garsija Peres te naveo daje ukrajinski narod izabrao demokratiju.
Poljak Andžej Halicki rekao je da rezoluciju, u koju je juče imao uvid Euronews na engleskom, podržava pet glavnih političkih grupa, uključujući njegovu Evropsku narodnu partiju (EPP), socijaliste, liberale, Zelene i tvrdo desničarske evropske konzervativce i reformiste (ECR).
"Svako ko pomaže Ukrajini pomaže sebi", rekao je Halicki i dodao:
"Niko nema pravo da sebe naziva patriotom ako podriva naše zajedničke napore i ograniči pomoć koju želimo da pružimo".
10.20 Glavna tema Ukrajina, glasanje o Rezoluciji
Evropski parlament danas kao glavnu temu ima Ukrajinu na dnevnom redu, dok, kako piše Euronews na engleskom, novoizabrani dom nastoji da udvostruči svoju "nepokolebljivu posvećenost podršci Ukrajini u oštro sročenoj rezoluciji koja će biti stavljena na glasanje večeras". Kako se navodi, rezolucija takođe ima za cilj da osudi "kontroverzne posete mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi i Pekingu, u pozadini obećanja izvršne vlasti EU da će bojkotovati šestomesečno predsedavanje Mađarske Savetom EU". Orbanov potez tako je opisan kao "eklatantno kršenje ugovora EU i zajedničke spoljne politike EU", u nacrtu rezolucije u čiji uvid je imao Euronews na engleskom, a poslanici kažu da bi Mađarska trebalo da se suoči sa "posledicama".
09.40 Tema i Turska, u četvratak se bira predsednik Evropske komisije
Danas je još na dnevnom redu i tema "50 godina od turske invazije na Kipar 1974: Razmišljanja o pola veka okupacije i borbe za pravdu".
Na sednici u četvrtak, koja počinje u 9 sati ujutru, aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen, koja očekuje da bude izabrana na drugi mandat, obratiće se poslanicima. Nakon njenog izlaganja, predviđeno je vreme za debatu i glasanje, koje bi trebalo da bude održano od 13 do 15 sati.
AP/Geert Vanden Wijngaert
09.30 Mecola o Zapadnom Balkanu: Moramo biti spremni da pružimo ruku
Mecola je izabrana apsolutnom većinom, kada je dobila 562 glasa podrške, a nakon reizbora rekla da Evropa mora da bude spremna da pruži ruku Zapadnom Balkanu, dok ovaj region, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, sledi svoj put ka EU u procesu zasnovanom na zaslugama.
"Dok ljudi gledaju ka nama u Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, kao i svi oni na Zapadnom Balkanu kojima je predugo bio uskraćen napredak, moramo da budemo spremni da pružimo ruku Evrope dok svako od njih sledi svoj put zasnovan na procesu zasluga, kojim se poštuju neophodni kriterijumi", poručila je Mecola obraćajući se poslanicima nakon izbora.
Ona je istakla da će svaki dan raditi na tome da ispuni očekivanja poslanika i EP i poručila da će "ovo biti parlament za sve u Evropi".
profimedia
U tom kontekstu navela je da, dve i po godine otkako je prvi put izabrana na tu funkciju, i dalje želi da ljudi "ponovo steknu osećaj vere i entuzijazma za naš projekat, uverenje da naš zajednički prostor učinimo sigurnijim, pravednijim, pravednijim i ravnopravnijim, verovanje da smo zajedno jači i bolji i verovanje da je naša Evropa za sve".
"Naša mora biti Evropa koja pamti, koja uči iz prošlih borbi i prepoznaje borbu mnogih koji su se zalagali za ideale koje ponekad uzimamo zdravo za gotovo", navela je Mecola.
Evropa, dodala je, mora da bude dostupna svima i ukazala je i na problem polarizacije u evropskim društvima koji je, kako je rekla, doveo do više konfrotacionih politika i političkog nasilja. Takođe je istakla i značaj jednakosti svih u Evropi.
"Jednakost koja ne nastoji da nas sve učini istim, već ona koja svakoj osobi nudi istu šansu da ispuni svoj potencijal. Jednakost mogućnosti je ta koja prepoznaje našu različitost", rekla je Mecola.
Mecola je podvukla da "delimo odgovornost da ostavimo Evropu boljim mestom od onog koje smo zatekli" i u tom kontekstu ukazala na značaj stvaranja novog bezbednosnog i odbrambenog okvira, koji pobeđuje "hibridne pretnje sa kojima se još uvek suočavamo, koji štiti Evropu, koji brani našu stratešku autonomiju, koji čuva mir, koji razume pretnju sa kojom se suočavamo".
Osvrnula se i na rat u Ukrajini, navodeći da je on i dalje na vrhu agende EP i ističući da je EP pomogao da se u političkom centru pažnje nađe potreba da EU stane uz Ukrajinu.
"Bićemo pozvani da učinimo više i moramo biti spremni da izađemo iz onoga što je komforno i uradimo ono što je neophodno. To radimo zato što se Evropa mora da se zalaže za slobodu i mir", rekla je Mecola.
09.15 Izabrano i 14 potpredsednika
Poslanici su juče birali i 14 potpredsednika ali to nije išlo tako glatko kao izbor Mecole na čelu parlamenta. Naime, od ukupno 14 u prvom krugu je izabrano 11 potpredsednika, a onda je naknadno, u drugom krugu izabrano još tri.
Tako je troje potpredsednika iz Evropske narodne partije, petoro iz redova socijalista i demokrata, po dvoje iz redova liberala i Evropskih konzervativaca i reformista i po jedan iz grupacija Zelenih i Levice.
Za potpredsednike su izabrani Sabine Verhejen, Eva Kopač i Esteban Gonzales Pons iz Evropske narodne partije, Katarina Barli, Pina Pičerno, Viktor Negresku, Havi Lopez i Kristel Šaldemoze iz redova socijalista i demokrata, Martin Hojzik i Sofi Vilmes iz Obnovimo Evropu, Nikolae Štefanuta iz redova Zeleni-Evropski slobodni savez, Roberts Zile i Antonela Zberna iz Evropskih konzervativaca i reformista i Junus Omarži iz Levice.
Prvobitno je u prvom krugu glasanja za potpredsednike EP, prvog dana konstitutivne sednice ovog tela, izabrano 11 potpredsednika. Kako je broj izabranih kandidata bio manji od broja mesta za koje se glasalo, održan je drugi krug glasanja, tokom kojeg je izabrano još troje potpredsednika, odnosno tada su izabrani Robert Zile, Antonela Zberna i Junus Omarži.
Komentari (0)