Bojkot mađarskog predsedavanja EU: Šta stoji iza ove akcije i koje su moguće posledice u funkcionisanju bloka

Mnogi u Briselu sa podozrenjem su gledali na mađarsko predsedavanje EU koje je počelo 1. jula ove godine i koje će trajati do 31. decembra. Nije bilo potrebno dugo vremena da se "podigne prašina", jer je posle Orbanovih putovanja u Moskvu i Peking i sastanaka sa predsednicima Putinom i Sijem nezadovoljstvo u mnogim članicama EU eskaliralo. Evropska komisija je odlučila da bojkotuje mađarsko predsedavanje tako što komesari neće učestvovati na događajima koje ta zemlja organizuje. Sa druge strane, iz Budimpešte upozoravaju da EK ne može da bira institucije i zemlje sa kojima će da sarađuje.

Odnosi Budimpešte i Brisela i ranije su bili zategnuti, ali se čini da su posle Orbanovih sastanaka sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom stvari dodatno naelektrisane. O čemu se zapravo radi?

Premijer Mađarske Viktor Orban je, nakon što je njegova zemlja preuzela rotirajuće predsedavanje EU, pokrenuo diplomatsku inicijativu koju je nazvao mirovnom misijom. Putovao je u Kijev na sastanak sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, i to je bila njegova prva stanica. Međutim, ono što  je izazvalo kontroverze jesu njegove sledeće destinacije – Moskva i Peking.  

Prema Orbanovim rečima, u Moskvi je započet dijalog o najkraćem putu ka miru. Međutim, nekoliko dana kasnije, Rusija je bombardovala dečiju bolnicu u Kijevu, piše Euronews. U Pekingu je Orban podržao kineski mirovni plan predsednika Si Đinpinga, koji je je EU prethodno odbacila zbog selektivne interpretacije međunarodnog prava i "zamagljivanja linije između agresora i žrtve".

AP/Virginia Mayo

"Kina je jedina svetska sila koja je jasno posvećena miru od početka", rekao je Orban odbacujući zabrinutosti da Peking podupire rusku ekonomiju.

Lideri EU i zapadnih zemalja su poručivali da Orban nema mandat da pregovara u ime bloka, a to je potvrđeno i iz Budimpešte. Mađarska insistira na tome da su Orbanova putovanja u sklopu "mirovne misije" bila striktno bilateralno diplomatska.

Ali su vreme u kojem je organizovana turneja, izbor zemalja, kao i to što je korišćen logo mađaraskog predsedavanja EU izazvali brojne optužbe za zloupotrebu moći. Osim toga, Orban je učestvovao na neformalnom samitu Organizacije turkofonih država koja uključuje i Severni Kipar koji samo Turska priznaje.

Šta znači odluka o bojkotu?

Posle svih ovih događaja spekulacije o koordinisanom bojkotu mađarskog predsedavanja su se proširile Briselom. Jedan diplomata je za Euronews rekao da je plan da se "Obran učini manje vidljivim". 

Glasine su potvrđene kada je Evropska komisija odlučila da da bojkotuje mađarsko šestomesečno predsedavanje EU.

"U svetlu nedavnih događaja koji su obeležili početak mađarskog predsedavanja, predsednica EU (Ursula fon der Lajen) je odlučila da će Evropska komisija tokom neformalnih sastanaka Saveta biti predstavljena na nivou viših službenika", rekao je portparol Evropske komisije Erik Mamer u ponedeljak uveče.

Istakao je da do posete Koledža komesara Mađarskoj neće doći i potvrdio da je otkazan glavni događaj koji označava početak svakog rotirajućeg predsedavanja Unijom. 

Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Brisel neće biti predstavljen na najvišem nivou na događajima koje Budimpešta planira da organizuje do kraja ove godine, ali formalni sastanci ministara u Briselu i Luksemburgu ne bi trebalo da budu ugroženi zato što oni ne zavise od rotirajućeg predsedavanja.  

Ipak, Ursula fon der Lajen mogla bi da prisustvuje neformalnom samitu lidera EU u Budimpešti koji je zakazan za novembar.  

Budimpešta: Ne mogu da se biraju institucije i države sa kojima će da se sarađuje 

Reagujući na odluku Evropske komisije mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka je rekao da mađarsko predsedavanje ostaje "posvećeno iskrenoj saradnji" da bi se odgovorilo na "zajedničke izazove".  

"EU je međunarodna organizacija koja se sastoji od država članica. Evropska komisija je institucija EU", naveo je Boka na društvenim mrežama i dodao da ne mogu da se biraju institucije i države sa kojima će da se sarađuje.

Boka je postavio pitanje da li su sada sve odluke EK zasnovane na političkim razlozima. 

Akcije poslanika i pojedinačnih država

A gde su zapravo koreni najnovijeg oštrog zaokreta Evropske komisije prema Viktoru Orbanu?  

Bojkot dolazi nakon što je grupa od 63 evroposlanika, na čelu sa Estoncem Rihom Terasom, poslala pismo u kojem zahteva da se Mađarskoj oduzme pravo glasa po proceduri iz člana 7 zbog "zloupotrebe moći" od strane Viktora Orbana.  

"Ovakva vrsta ponašanja predstavlja zloupotrebu ovlašćenja u oblasti spoljne politike", navode poslanici u pismu koje je upućeno Ursuli fon der Lajen, Šarlu Mišelu i Roberti Mecoli.  

"Pozivamo vas da preduzmete odlučne akcije što pre je moguće da bi se smanjila buduća šteta, ne samo po kredibilitet EU kao celine, već i po pitanju trenutne geopolitičke situacije. Praksa je pokazala da samo verbalne osude ovakvih postupaka nemaju efekte", navedeno je. 

DW piše da je nekoliko država koje se nalaze blizu Rusije već preduzelo korak bojkota mađarskog predsedavanja.  

Švedska vlada je prošle nedelje objavila da Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska neće slati ministre na sastanke. Ministarka za evropska pitanja Švedske Džesika Rozval je rekla tada da će države biti predstavljene samo na nivou službenika, kao i da druge članice EU razmatraju da postupe na sličan način.   

Da li će Borelj sazvati paralelni samit?

Prema navodima "Politica", ministri spoljnih poslova EU bi mogli da organizuju sopstveni samit u avgustu, umesto da putuju u Budimpeštu na događaj koji bi organizovala ta zemlja. 

Inače, samit ministara spoljnih poslova u Budimpešti je planiran 28. i 29. avgusta, i to bi bila prva prilika za premijera Viktora Orbana da pokuša da oblikuje spoljnopolitičku agendu EU, a za ministra spoljnih poslova Petera Sijarta da bude u centru pažnje.  

profimedia

"Politiko" piše da se u priču uključuje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i da će on sazvati savet za spoljne poslove u isto vreme kada je predviđen i Orbanov samit. To su naveli trojica diplomata EU koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljive prirode tog poteza.  

Inače, izaslanika Mađarske pri EU Balinta Odora su kolege oštro kritikovale na sastanku ranije ovog meseca. Slovačka je jedina zemlja koja se tada nije javljala za reč. Jedan diplomata je naveo da bojkotom sastanka u Budimpešti ministri spoljnih poslova žele da pošalju jasan signal da Mađarska ne govori u ime EU.  

U Mađarskoj su i ranije poručivali da ne znaju zbog čega se stvorila tolika bura. Ministar Janoš Boka je u prepunoj sali na pres konferenciji naveo da Orban nije vodio razgovore u ime EU, niti na osnovu mandata evropskih institucija.  

"Premijer je svestan odgovornosti koje predsedavanje Savetom EU nosi sa sobom. U duhu te odgovornosti je informisao predsednika Evropskog saveta i šefove vlada i država o ovim posetama", naveo je Boka.

Orbanov plan sada je na stolu svakog premijera EU

Inače, Orban je pisanim putem upoznao lidere Evropskog saveta sa iskustvima pregovora o miru u Ukrajini, prve faze mirovne misije i s planom Mađarske koji sadrži realnu procenu situacije i realne ciljeve, kao i odgovarajući raspored delovanja, izjavio je politički savetnik mađarskog premijera Balaš Orban. 

"Ako Evropa želi mir i želi da ima odlučujuću reč u rešavanju rata i okončanju krvoprolića, onda se promena kursa mora razraditi i sprovesti sada", rekao je Balaš Orban u intervjuu za "Mađar nemzet". 

Na pitanje da li je tu reč o Orbanovom planu kako se može postići mir, Balaš Orban je odgovorio: 

"Da, to je zapravo Orbanov plan, koji je sada na stolu svakog premijera EU. Naš pristup se zasniva na realnoj proceni situacije, realnim ciljevima i odgovarajućem rasporedu", rekao je savetnik predsednika mađarske vlade. 

Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Prema njegovim rečima, ulogu Mađarske kao posrednika ne treba ni precenjivati ni potcenjivati. 

"Znamo tačno za šta je dovoljna snaga zemlje, a za šta nije, ali od prvog dana sukoba smo kredibilni predstavnici mira, jedini smo u stanju da pregovaramo sa svakom stranom. Sama činjenica da su se ti sastanci odvijali u intervalu od dve nedelje govori da Mađarska može da odigra ozbiljnu ulogu u posredovanju", rekao je savetnik mađarskog premijera. 

On kaže da je Mađarska sposoban posrednik, što su pokazale protekle dve nedelje, a da je sada zadatak Budimpešte da pokuša da ubedi članice Evropske unije u plan Viktora Orbana. 

Zašto je predsedavanje EU važno? 

Tri političke institucije su ključne za Evropsku uniju. Evropska komisija predstavlja izvršnu vlast i izrađuje većinu zakona i ima veliki deo tehnokratske moći. Evropski parlament mora većinom glasova da podupre sve predloge Komisije, a takođe može da preporuči korake koje bi Komisija razmatrala.  

Međutim, za skoro sve što EU radi potrebno je konačno odobrenje Evropskog saveta. U ovoj organizaciji zapravo nisu zvaničnici EU, već njega čine izabrani političari iz 27 država članica. 

Savet mora da odobri skoro svaku politiku EU, a o najosetljivijim i komlikovanim pitanjima odluka mora da se donese jednoglasno. Predsednik Evropskog saveta (funkciju trenutno obavlja Šarl Mišel) pomaže u koordinaciji i postizanju kompromisa. Ali evropske vlade se smenjuju u predsedavanju Savetom na po šest meseci.  

Nosilac funkcije predsedavajućeg nema veća prava u odnosu na ostale članice i za njega važe sve iste prepreke za sprovođenje politika. Ipak, predsedavajući može da donekle upravlja dnevnim redom i da odluči koja pitanja će da se razmatraju.