Evropa

RAT U UKRAJINI Stoltenberg: Pitanje trenutka kada će se Ukrajina priključiti NATO

Komentari

Autor: Euronews Srbija, BBC, Guardian

10/07/2024

-

07:40

RAT U UKRAJINI Stoltenberg: Pitanje trenutka kada će se Ukrajina priključiti NATO
RAT U UKRAJINI Stoltenberg: Pitanje trenutka kada će se Ukrajina priključiti NATO - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini traje 868 dana, a žestoki ruski napadi na ukrajinske gradove se ne smanjuju. U napadu na dečiju bolnicu u Kijevu, poginule su 33 osobe, a nažalost među njima je bilo i četvoro dece. Predsednik Ukrajine Zelnski oštro je osudio ovaj napad i rekao da će u njenu obnovu biti uloženo 7,47 miliona evra. Sa druge strane, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je na sastanku Saveta bezbednosti da je raketa protivvazdušne odbran, koje je pala na dečju bolnicu u Kijevu, lansirana da presretne ruski udar na vojno postrojenje. Na samitu NATO u Vašingtonu, članice Alijanse bile su saglasne da se nastavi pomoć Ukrajini, ali su po pitanju njenog članstva u Savezu, neke zemlje iznosile različite stavove. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se brzom članstvu Ukrajine u NATO najviše protive SAD i Nemačka.

Ključni događaji:

  • Broj poginulih u ruskom raketnom napadu na Kijev porastao na 33
  • Za obnovu dečije bolnice u Kijevu biće izdvojeno dodatnih 7,47 miliona evra
  • Makron kaže da su Nemačka i SAD glavni protivnici prijema Kijeva u NATO
  •  Blinken: Na samitu NATO biće predstavljen snažan paket pomoći Ukrajini
  • Zvaničnik NATO: Rusija nema kapacitete da pokrene veliku ofanzivu na Ukrajinu 
  • Nebenzja o napadu na bolnicu u Kijevu: Da je u pitanju ruska raketa, od zgrade ne bi ostalo ništa     

          Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu. 

Euronews

 

                           Dešavanja u Ukrajini pratite u našem LIVE blogu

23.31 Stoltenberg o članstvu Ukrajine u NATO-u: Nije pitanje da li, već kada

Pitanje članstva Ukrajine nije pitanje da li će se to dogoditi, već kada, izjavio je večeras generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na samitu Severnoatlanske alijanse u Vašingtonu.

"Dok Ukrajina nastavlja svoje vitalne reforme, mi ćemo nastaviti da ih podržavamo na nepovratnom putu ka članstvu u NATO. Ovo što sada radimo zajedno će osigurati da se Ukrajina, kada za to dođe vreme, može pridružiti bez odlaganja. Nije pitanje da li, već kada. U ovom opasnom svetu prijatelji i partneri su važniji nego ikad", rekao je Stoletneberg.

Tanjug/AP/Matt Rourke

 

22.20 Umerov i Borelj razgovarali o kupovini oružja od zamrznute imovine Rusije

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj razgovarali su danas u Vašingtonu o pitanju finansiranja kupovine naoružanja za Ukrajinu na račun profita od zamrznute ruske imovine.

Umerov je zahvalio EU na važnoj odluci u vezi sa korišćenjem dobiti od zamrznute imovine Rusije.

"Savet EU je 21. maja 2024. odlučio da prebaci 90 odsto zamrznutih sredstava Ruske Federacije u Fond pomoći Ukrajini, koji je deo Evropskog mirovnog fonda. Ova sredstva će biti usmerena na potrebe odbrane Ukrajine", naveo je Umerov na Fejsbuku.

20.08 Duda: NATO podržava Ukrajinu, ali ne želi da ratuje sa Rusijom

Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je danas u Vašingtonu, pred početak sastanka Evroatlantskog saveta, da NATO podržava Ukrajinu, ali da ne želi da ratuje sa Rusijom.

Duda je rekao da Ukrajina treba da postane članica NATO-a nakon okončanja rata jer Alijansa ne želi da bude uvučena u rat sa Rusijom.

Duda je istakao da se razgovara samo o trenutku kada će Ukrajina biti primljena u NATO, a ne da li će uopšte biti primljena, prenela je Evropska pravda.

"Danas postoji samo jedan problem na ovom putu, a to je da se rat mora okončati, jer Ukrajina mora biti primljena u NATO na osnovu punopravnog članstva", rekao je Duda.

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

 

19.16 Blinken "spušta loptu" posle najave da će Poljska obarati ruske rakete

Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je za Poljski radio da eskalacija sukoba ne bi bila dobra ni za Ukrajinu ni za Poljsku.

"Niko ne želi da ovaj rat eskalira", rekao je Džon Kirbi odgovarajući na pitanje o zahtevu Ukrajine da se ruske rakete obaraju sa poljske teritorije. 

"Želimo da tražimo načine da Ukrajinu učinimo efikasnom, ali ne želimo eskalaciju. Ne bi bilo dobro za Ukrajince, ne bi bilo dobro za Poljake, ne bi bilo dobro ni za koga", rekao je on.

Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je da je na poljskoj vladi da uspostavi sopstvenu proceduru samoodbrane i još jednom podvukao da SAD ne žele eskalaciju.

"Ne želimo da (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu dajemo argumente da je rat izazvao NATO, da je to rat između Rusije i Zapada ili između Rusije i SAD", dodao je on. 

Kirbi je, međutim, primetio da procena da li je određena pucnjava bila samoodbrana ili eskalacija zavisi od okolnosti. 

19.00 Johanis: Rumunija će sutra potpisati bezbednosni sporazum sa Ukrajinom

Rumunija će sutra potpisati bilateralni sporazum o bezbednosti sa Ukrajinom, rekao je predsednik Klaus Johanis na samitu NATO u Vašingtonu.

"Sutra ujutru ćemo potpisati bilateralni sporazum o bezbednosti između Rumunije i Ukrajine. Na taj način se pridružujemo drugim saveznicima koji su potpisali isti tip bilateralnog sporazuma sa Ukrajinom", objasnio je predsednik Johanis, preneo je Ađerpres.

Takođe je pomenuo da Rumunija pridaje poseban značaj Moldaviji i da je "Republika Moldavija takođe pomenuta u završnom dokumentu" NATO.

18.06 Predsednik Češke: Ukrajincima je potrebna jasna perspektiva članstva u NATO

Predsednik Češke Petr Pavel ocenio je danas da je važno da se Ukrajini pruži jasna perspektiva za članstvo u NATO.

"Za Oružane snage Ukrajine, za građane Ukrajine, neverovatno je važno održati visok moral. Za ovo im je potrebna perspektiva. Perspektiva članstva u NATO značiće da će proces biti definisan kao nepovratan", rekao je češki predsednik pred početak sastanka šefova država i vlada zemalja Severnoatlantske alijanse u Vašingtonu, prenosi Ukrinform.

Pavel je ocenio da je izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena o nepovratnosti ukrajinskog puta ka članstvu u NATO "snažna" i dodao da saveznici neće dozvoliti da Ukrajina padne.

15.43 Blinken: Pošiljka F-16 ide ka Ukrajini, već ovog leta će leteti nad Ukrajinom

Generalni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da je slanje odbrambenih sistema Ukrajini, poput siistema ''Patriot'' i drugih, ključno za odbranu infrastrukture i ukrajinskog naroda, kao i snaga.

''Ključ je da se otključaju ekonomske investicije u Ukrajini. To je posao broj jedan za Ukrajinu i Alijansu, ali to je samo deo poketa koji smo sastavili'', rekao je Blinken u Vašingtonu na Samitu NATO-a.

On je rekao da ''u ovom trenutku'' pošiljka borbenih aviona F-16 koji su obezbedile Danska i Holandija ide ka Ukrajini.

''Oni će već ovog leta leteti nad Ukrajinom'', rekao je Blinken.

On je istakao da je za njega uspeh nezavisna i snažna Ukrajina, integrisana u NATO i Evropsku uniju, i ona koja ''stoji na svojim nogama i ekonomski i demokratski''.

''Ukrajina jeste na tom putu. Imamo obiman paket koji gradi most Ukrajine ka NATO-u'', naveo je Blinken.

Sekretar je ocenio da je ekonomska putanja Ukrajine u ''kritičnom'' stanju, pošto Ukrajina ima kapacitet za rad odbrambene industrije i za sebe i za druge, ali da ''fizičke investicije'' moraju biti zaštićene.

profimedia

 

Ovim povodom se oglasio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je izjavio da očekuje da će danas biti donete odluke o isporukama više aviona F-16 Ukrajini.

"Danas nastavljamo da radimo u Vašingtonu. Uskoro će posebno biti doneta odluka o F-16", rekao je on u video obraćanju objavljenom na Telegram kanalu tokom samita NATO, preneo je Rojters. 

14.14 Gar Stjore: Norveška će Ukrajini donirati šest borbenih aviona F-16

Norveška će Ukrajini donirati šest borbenih aviona F-16, objavio je danas norveški list Verdens Gang, citirajući norveškog premijera Jonasa Gara Stjora na samitu NATO u Vašingtonu.

"Sposobnost Ukrajine da se odbrani od vazdušnih napada je apsolutno ključna u njenoj odbrambenoj borbi protiv Rusije, tako da je Norveška odlučila da Ukrajini pokloni šest lovaca F 16", rekao je Gar Stojre na samitu.

Stojre je tu donaciju prvi put najavio kada je bio u poseti Kijevu prošlog avgusta. Kako je preneo pomenuti list, Danska je Ukrajini poklonila 19 borbenih aviona, Holandija je obećala 24, dok je Belgija nedavno najavila da će donirati 30 aviona.

Mali broj ukrajinskih pilota trenutno završava obuku za upravljanje F-16 u Danskoj.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

 

13.45 Zvaničnik NATO: Rat u Ukrajini se neće završiti 2025. godine

Rat u Ukrajini se neće završiti 2025. godine, tako da NATO mora da bude spreman da podrži Ukrajinu bar još nekoliko godina, rekao je visoki zvaničnik NATO tokom samita alijanse u Vašingtonu.

"Na kraju krajeva, svi moramo da budemo spremni da nastavimo da podržavamo Ukrajinu čak i nakon 2025. Kao što smo već dugo govorili, ovo nije sukob koji će uskoro biti okončan", rekao je on i napomenuo da će Rusija "sigurno" moći da izdrži život u ratnoj ekonomiji još najmanje tri, četiri godine, prenosi agencija Unian.

On je ocenio da je za sada, rusko društvo spremno za takav način života. U Vašingtonu je juče počeo jubilarni samit NATO-a na koji je stigao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

13.30 U ukrajinskom granatiranju Šebekina, u regionu Belgoroda, ima poginulih i povređenih

U ukrajinskom granatiranju grada Šebekina u regionu Belgoroda jedna osoba je poginula, a sedam je povređeno, izjavio je guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov. Muškarac je preminuo od zadobijenih rana pre dolaska Hitne pomoći, dok su šest muškaraca i jedna žena povređeni, preneo je Interfaks.

AP/Evgeniy Maloletka

 

"Ekipe Hitne pomoći odvezle su u bolnicu u Belgorodu tri osobe sa različitim povredama od gelera. Još jedan muškarac sa povredama od gelera prebačen je u regionalnu kliničku bolnicu", naveo je Gladkov. Prema njegovim rečima, troje povređenih nije sačekalo Hitnu pomoć i samostalno je otišlo u centralnu okružnu bolnicu Šebekinski, dva muškarca su imala povrede kuka, a jedna žena rane od gelera. Gladkov je kazao da su konstatovana oštećenja na tri stambene zgrade, dva javna objekta, pet privrednih objekata i industrijskom preduzeću u gradu.

13.00 Modi: Za rešenja sukoba u Ukrajini potrebna diplomatska akcija

Dan nakon što se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, indijski premijer Narendra Modi razgovarao je danas u Beču sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom o ratu u Ukrajini tokom kojeg je istakao potrebu za diplomatskom akcijom. Nehamer je novinarima rekao da je važno razumeti stav Indije o Ukrajini i preneti joj zabrinutosti Evrope, istakavši da je "važan i značajan signal" to što je Indija učestvovala na samitu u Švajcarskoj prošlog meseca, prenosi AP.

Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko

 

Austrijski kancelar je rekao da Austrija može delovati kao "graditelj mostova" u međunarodnim mirovnim naporima. Tokom posete Rusiji, dugogodišnjem partneru Indije, Nodi je ponovio neutralni stav Indije o rusko-ukrajinskom sukobu.

12.34 Peskov: Neodgovoran potez Britanije vodi ka eskalaciji

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da Kremlj nije video izjave britanskog premijera Kira Starmera o tome da Ukrajina može da koristi britanske rakete Storm Šedou, ali smatra da je u pitanju još jedan neodgovoran korak koji vodi ka eskalaciji.

profimedia

 

Novi britanski premijer je u intervjuu za Blumberg signalizirao da Ukrajina može koristiti britanske rakete Storm Šedou za napade na vojne ciljeve unutar Rusije i potvrdio da će nastaviti politiku prethodne britanske vlade o korišćenju britanskog oružja dugog dometa u rusko-ukrajinskom ratu.

"Ne, još nismo videli tu izjavu britanskog premijera, ali ako je tako, onda je, naravno to još jedan apsolutno neodgovoran korak koji vodi ka ozbiljnoj eskalaciji situacije", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.

12.17 Borelj: U Ukrajini će se odlučivati o budućnosti evropske bezbednosti

U Ukrajini će se odlučivati o budućnosti evropske bezbednosti, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj tokom samita NATO u Vašingtonu. Borelj je na događaju "Noć odbrane EU" pozvao na udruživanje snaga sa obe strane Atlantika u borbi protiv, kako je rekao, "izazova koje predstavlja Rusija".

On je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da želi da Rusija ponovo dominira u svom susedstvu i naglasio da su Evropljani počeli da obnavljaju svoje odbrambene kapacitete.

"Ako dozvolimo Putinovoj Rusiji da pretvori Ukrajinu u drugu Belorusiju, i postavi marionetsku vladu u Kijevu, platićemo mnogo veću cenu kasnije. Egzistencijalno je da Ukrajina prevlada, to je uslov naše bezbednosti", rekao je Borelj.

Više o ovome pročitajte u posebnoj vesti.

Tanjug/AP/Christophe Ena

 

11.10 Sprečen teroristički napad na ruski nosač aviona Admiral Kuznjecov

Ruska služba bezbednosti FSB saopštila je da je sprečen teroristički napad na nosač aviona Admiral Kuznjecov u Murmansku, kao i na trojicu visokih zvaničnika ruskog Ministarstva odbrane u Moskvi.

U vezi sa pripremom atentata na vojne zvaničnike u Moskvi, uhapšen je ruski državljanin rođen 1994., prenela je danas agencija "Interfaks".

On je po instrukcijama glavne obaveštajne službe ukrajinskog Ministarstva odbrane "organizovao isporuku tri eksplozivne naprave velike razorne moći, koje su bile upakovane da izgledaju kao poklon, a dostavljene su preko kurirskih službi na kućne adrese visokih vojnih zvaničnika u Moskvi", navodi se u saopštenju FSB.

Osumnjičeni koji je uhapšen je priznao da ga je u maju ove godine regrutovao pripadnik ukrajinske vojne obaveštajne službe i da je pristao da izvede dobijene zadatke u zamenu za nagradu.

Eksplozivne naprave je trebalo da budu aktivirane pošto kuriri jave da su isporučili pakete na naznačene adrese.

Istraga je otvorena i protiv ruskog državljanina rođenog 2000. godine koji je osumnjičen za pripremu terorističkog napada na ruski nosač aviona. Kako se navodi, on je bio u službi na nosaču aviona, kada ga je putem platformi Telegram i WhatsApp  kontaktirao pripadnik ukrajinskih specijalnih službi koji se predstavio kao "Oleg".

On je ubeđivao osumnjičenog da izvede teroristički napad, obećavajući mu putovanja u inostranstvo i isplate velikih suma novca, ali koristeći i pretnje.

U saopštenju FSB se navodi da, nakon što je oficir kontaktirao bezbednosne službe, preduzete su sve mere da se identifikuje “Oleg” i drugi agenti koji su eventualno učestvovali u ilegalnim aktivnostima.

Osumnjičeni za pripremu terorističkog napada trebalo je da izazove požar na nosaču aviona zapaljivom napravom a zatim da bude, kako mu je obećano, evakuisan u Finsku gde bi ga čekali pripremljeni novac i dokumenta.

FSB je navela da će svi organizatori i saučesnici u pripremi terorističkih akcija biti pronađeni i privedeni pravdi.

Tanjug/AP/Melton Antony

 

10.46 Rusija tokom noći napala region Odese, Nikopolj i Rovno, poginule tri osobe

Rusija je tokom noći lansirala 20 dronova i pet projektila na Ukrajinu i tom prilikom su pogile dve osobe u crnomorskom regionu Odese, oštećena je infrastruktura luke i pogođen energetski objekat na severozapadu, izjavili su danas zvaničnici.

U Odeskoj oblasti oštećen je strani brod zbog napada ruske vojske na civilnu lučku infrastrukturu, preneo je Unian. Kako je saopštilo tužilaštvo, dve osobe su poginule, a jedan lučki radnik je povređen. Odbrambene snage juga Ukrajine navele su da je tokom noći PVO juga uništila šest jurišnih dronova Šahed-136/131. Takođe su navele da su upravo Odesku oblast ruske snage napale balističkom raketom, verovatno Iskander-M i četiri vođene avionske rakete Kh-59/Kh-69.

10.40 Ruski napadi na Krim

Napadi su izvedeni sa teritorije Krima. Odbrambene snage juga Ukrajine su saopštile i da je usled oštećenja plovila došlo do curenja tečnosti i da se posledice otklanjaju. Kako je saopštila pres služba Odeskog regionalnog tužilaštva, u napadu su poginuli 50-godišnji vozač kamiona i 37-godišnji lučki radnik, a jedan lučki radnik je ranjen i hospitalizovan.

"Oštećena su skladišta, teretna vozila i civilno plovilo (pod zastavom Kameruna). Uviđaj se nastavlja, utvrđuje se potpuna lista uništenja i oštećenja", saopštila je pres služba. U Nikopolju, u Dnjepropetrovskoj oblasti, jedan muškarac je poginuo, a još dva muškarca i žena su povređeni od artiljerijskog granatiranja ruske vojske. To je objavio Sergej Lisak, šef Dnjepropetrovske OVA na Telegram kanalu, preneo je Ukrinform.

"U Nikopolju je preminuo 62-godišnji muškarac. Povređene su još tri osobe - muškarci i žena. To su posledice ruskog artiljerijskog granatiranja“, navodi se u postu. Prema rečima Lisaka, u gradu je bilo nekoliko požara. Oštećene su privatne kuće, državni objekti i automobili.

10.35 Kod Hersona za 24 sata čak 23 požara

Ukrajinske službe za vanredne situacije saopštile su da su u poslednjih 24 sata izbila čak 23 požara u oblasti Herson, a koji su posledica ruskih napada.

 

10.05 Raketni napad na Odesu, poginule dve osobe

Državni ukrajinski emiter, Suspilne, javio je da su se u Odesi čule nova eksplozija, prenosi "Gardijan". Ukrinform prenosi da su poginule dve osobe.

09.07 Orban pozvao Erdogana da podrži mirovnu misiju za Ukrajinu

Mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdogan u Vašingtonu o mirovnoj misiji o Ukrajini. Orban je zatražio od Erdogana da podrži tu mirovnu misiju.

On je rekao da je Turska jedina zemlja koja je do sada uspešno posredovala između Kijeva i Moskve u rusko-ukrajinskom ratu, rekao je portparol Orbana Bertalan Havasi, prenosi MTI.

Orban je 5. jula boravio u nenajavljenoj poseti Moksvi, gde se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa njim razgovarao, između ostalog, o situaciji oko Ukrajine, a prethodno je 2. jula posetio Kijev i razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Zvaničnici EU su povodom Orbanove posete Moskvi saopštili tada da on nema mandat da prestavlja EU u razgovorima sa Rusijom, dok je Orban istakao da Mađarska, kao predsedavajuća zemlja rotirajućeg presedništva EU, nema mandat da pregovara u ime Unije, ali da želi da napravi korake ka miru u Ukrajini.

Orban je potom otputovao i u Kinu gde je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Tanjug/AP/Denes Erdos

 

07.40 Ruski napad dronovima na Rovno, ugrožen eneretski sistem

Ruska vojska je tokom noći izvela napad dronovima na energetski objekat u oblasti ukrajinskog grada Rovno, saopštio je ukrajinski distributer električne energije "Ukrenergo". U pojedinim oblastima su isključeni privatni i industrijski potrošači, navodi se u saopštenju objavljenom na Telegramu, prenosi Ukrinform.

Trenutno se obnovlja napajanje strujom, a radovi na sanaciji su u toku. Tokom noći objavljena je vazdušna uzbuna u nizu regiona Ukrajine zbog pretnje od napada ruskih bespilotnih letelica tipa "šahed", navodi Ukrinform.

07.36 Zelenski američkim liderima: Ne čekajte novembar, pomozite Ukrajini sada

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je u Vašingtonu političke lidere u SAD da ne čekaju ishod predsedničkih izbora u novembru kako bi preduzeli odlučne mere da pomognu njegovoj zemlji u ratu protiv Rusije.

"Svi čekaju novembar. Amerikanci ga čekaju, kao i Evropa, Bliski istok, Pacifik, čitav svet, a iskreno govoreći novembar čeka i ruski predsednik Vladimir Putin", kazao je Zelenski u govoru na Institutu Ronald Regan uoči samita NATO, preneo je "Reuters".

On je dodao da je vreme da se izađe iz senke i da se donesu čvrste odluke, da se deluje a ne da se čeka novembar ili bilo koji drugi mesec”. Zelenski je takođe kazao da ne može da predvidi šta bi Donald Tramp uradio ako bi ponovo postao predsednik. On je dodao da se nada da Tramp neće napustiti NATO i da će Amerika nastaviti da podržava Ukrajinu.

"Ne poznajem ga vrlo dobro", rekao je Zelenski dodajući da je imao sa njim "dobre sastanke", ali da je to bilo pre rata u Ukrajini 2022.

Samit NATO-a povodom 75. godišnjice Alijanse kojem prisustvujuu brojni svetski lideri, uključujući i Zelenskog trajaće do 11. jula.

Tanjug AP/Alessandro della Valle/Keystone via AP, Pool

 

07.29 Stoltenberg pozvao članice NATO-a da nastave da podržavaju Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je u Vašingtonu zemlje članice Alijanse da nastave da podržavaju Ukrajini u ratu protiv Rusije, ističući da će ishod tog sukoba oblikovati globalnu bezbednost u narednim decenijama.

Stoltenberg je na svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice NATO-a rekao da Alijansa mora da pokaže istu odlučnost koju je pokazao u drugim ključnim trenucima u istoriji.

"Nema sigurnih opcija sa agresivnom Rusijom kao susedom. U ratu nema opcija bez rizika. Najveći trošak i najveći rizik biće ako Rusija pobedi u Ukrajini", poručio je on i naglasio da se ne sme dozvoliti da se to dogodi.

Dodao je da "drugi autoritarni režimi", poput Irana, Severne Koreje i Kine, podržavaju Rusiju i naglasio da je Ukrajina "mesto gde se bori za slobodu i demokratiju''.

Stoltenberg je na početku samita podvukao da je NATO sa svojih 75 godina postojanja, ne samo najsnažniji i najuspešniji, već i najdugovečniji vojni savez u istoriji. Podsetio je da su pre 75 godina dokument kojim je osnovan NATO sačinili ljudi koji su preživeli dva svetska rata.

"Oni su znali kakve su patnje i stradanja u ratu, i nisu želeli da se tako nešto ponovi. Zbog toga osnovali su NATO", rekao je Stoltenberg.

Svečanosti prisustvuju lideri zemalja članica Alijanse, uključujući predsednika SAD Džozefa Bajdena, kancelara Nemačke Olafa Šolca i premijerku Italije Đorđu Meloni.

Samit NATO-a povodom 75. godišnjice Alijanse trajaće do 11. jula.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

 

07.25 Bela Kuća: Modi može da podstakne Putina da prekine rat u Ukrajini

Odnos Indije sa Rusijom daje joj mogućnost da podstakne predsednika Rusije Vladimira Putina da prekine rat u Ukrajini, rekla je danas portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer.

Ranije juče je indijski premijer Narendra Modi rekao Putinu da je ''smrt nevine dece boljna i zastrašujuća'', aludirajući na napad Rusije na Kijev u kojem je ubijeno 33 ljudi, a oštećena dečja bolnica.

Modi je boravio u poseti Rusiji, a sa Putinom je razgovarao o načinima završetka rata u Ukrajini.

''Rešenje ne može biti kroz rat. Bombe, rakete i puške ne mogu da obezbede mir, tako da se fokusiramo na dijalog, a dijalog je neophodan'', zaključio je Modi.

Naglasio je da je Indija spremna da pruži pomoć u uspostavljanju mira, kao i da je nakon razgovora sa Putinom osetio ''optimizam i nadu u budućnost''.

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

 

07.20 Bajden otvorio samit NATO: Rusija neće pobediti, Ukrajina će zaustaviti Putina

Američki predsednik Džo Bajden otvorio je u utorak samit NATO u Vašingtonu poželevši dobrodošlicu državama članicama, a u svom govoru fokusirao se na podršku Ukrajini.

Bajden je, koristeći teleprompter, rekao svetskim liderima da je "NATO moćniji nego ikad“ na svoju 75. godišnjicu, ističući širenje alijanse dok je on na funkciji.

"Zadovoljstvo je ugostiti vas u ovoj prelomnoj godini, s ponosom se osvrnuti na sve što smo postigli i gledati napred u našu zajedničku budućnost sa snagom i odlučnošću. Danas je NATO moćniji nego ikada", naveo je Bajden.

"Ovaj trenutak u istoriji zahteva našu zajedničku snagu", rekao je on, naglašavajući rešenost NATO-a da pomogne Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.

Prema Bajdenovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin ne želi ništa manje od "potpunog potčinjavanja Ukrajine i da zbriše Ukrajinu sa mape.

"Ukrajina može i hoće da zaustavi Putina", dodao je on.

Predsednik Amerike je dodao da Rusija neće pobediti, ali da Ukrajina hoće. U svom govoru od 13 minuta, Bajden se nije osvrtao na domaću političku dramu oko njegove kampanje.

Lideri NATO-a okupili su se na samitu u Vašingtonu, na kojem alijansa obeležava 75. godišnjicu postojanja. NATO nikad nije bio veći, ali i izazovi sa kojim se suočava su veliki - rat u Ukrajini, sve agresivnija Kina, rat Izraela i Hamasa u Gazi, a neke članice dovode u pitanje svoju posvećenost alijansi.

Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta

 

07.10 Blinken: Na samitu NATO biće predstavljen snažan paket pomoći Ukrajini

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je na sastanku sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u Vašingtonu, da će samit NATO-a u Vašingtonu dodatno ojačati veze Ukrajine sa Alijansom i predstaviti snažan paket pomoći Ukrajini. On je rekao da će samit NATO-a dodatno ojačati veze Ukrajine sa Alijansom i njen put ka članstvu.

07.05 Zelenski: Za obnovu dečije bolnice u Kijevu biće izdvojeno dodatnih 7,47 miliona evra

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će za rekonstrukciju dečije bolnice "Ohmatdit" u Kijevu, nakon ruskog raketnog napada u ponedeljak, biti izdvojeno dodatnih 300 miliona grivni (7,47 miliona evra), pored 2,49 miliona evra koje je već izdvojila ukrajinska vlada.

"Obnovićemo 'Ohmatdit'. U kontaktu sam sa kabinetom. Pored 100 miliona grivni, biće izdvojeno još 300 miliona", rekao je Zelenski u video poruci.

Zelenski je najavio pomoć i za obnovu drugih objekata u Kijevu, kao i u gradovima u Dnjepropetrovskoj i Donjeckoj oblasti koji su pretrpeli štetu u ruskim napadima u ponedeljak, preneo je Interfaks-Ukrajina. 

07.00 Broj poginulih u ruskom raketnom napadu na Kijev porastao na 33

Broj poginulih u ruskom raketnom napadu na Kijev porastao je na 33 osobe, uključujući četvoro dece, a povređeno je 120 ljudi, saopštila je vojna uprava grada Kijeva.

"Prema izveštajima do 17 časova, 33 osobe su poginule u jučerašnjem masovnom raketnom napadu na prestonicu", navodi se u saopštenju na Telegram kanalu.

Rusija je u ponedeljak izvela masovni napad na Kijev, Dnjepar, Krivi Rog i druge gradove Ukrajine.

Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka

 

06.55 Zvaničnik NATO: Rusija nema kapacitete da pokrene veliku ofanzivu na Ukrajinu

Rusiji i dalje nedostaju municija i trupe da pokrene veliku ofanzivu u Ukrajini, a očekuje se da će ukrajinske snage intenzivirati ofanzivne operacije kada snabdevanje oružjem i vremenski uslovi dozvole, izjavio je neimenovani visoki zvaničnik NATO-a na brifingu za novinare u Vašingtonu.

Zvaničnik je rekao da Rusija treba da obezbedi značajne količine municije iz drugih zemalja, pored zaliha koje već ima da bi mogla da pokrene veliku ofanzivu na Ukrajinu, preneo je Reuters. 

06.50 Nebenzja o optužbama za napad na bolnicu u Kijevu: Da je u pitanju ruska raketa, od zgrade ne bi ostalo ništa 

Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenio je da su optužbe UN na račun Rusije za napad na bolnicu "Okmatdit" u Kijevu "manifestacija dvostrukih standarda". Nebenzja je naveo da se sastao sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom i da je mu je preneo istu poruku.

On je takođe upitao kako je ukrajinska protivvazdušna odbrana propustila pet udara na postrojenje koje se nalazi dva kilometra od bolnice, ali je pogodila medicinsku ustanovu, prenose Izvestija.

"Da li gospodin Žovnir (generalni direktor dečje bolnice Okmatdit) razume  da je u pitanju ruska raketa, od zgrade ne bi ostalo ništa? Deca i odrasli bi bili mrtvi, a ne povređeni", naglasio je Nebenzja.

profimedia

 

06.25 Makron kaže da su Nemačka i SAD glavni protivnici prijema Kijeva u NATO

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da su Nemačka i SAD dve glavne zemlje koje se protive ulasku Ukrajine u NATO.

"Postoji snažno protivljenje SAD i Nemačke u vezi sa ciljem Ukrajine da uđe u NATO. Na kraju će to biti odluka saveznika da pozovu Ukrajinu u NATO", rekao je francuski predsednik uoči samita NATO-a u Vašingtonu.

Komentari (0)

Evropa