Igre 
DW: Rat u Ukrajini se vodi zbog litijuma i ostalih strateških sirovina za koje je zainteresovan ceo svet
Komentari07/07/2024
-12:50
Ukrajina je jedan od najvećih evropskih i svetskih proizvođaća žitarica, međutim, ova država nije bitna samo zbog toga, jer ono što se krije pod plodnom zemljom je možda i vredniji resurs na globalnom nivou za razvoj ekonomije i sveukupne svetske privrede. Kako piše DW, trenutni rat u Ukrajini se ne vodi samo zbog plodnih poljana, nego prvenstveno zbog litijuma i ostalih rudnih bogatstava koje poseduje ova zemlja.
"Ukrajina ima vredne prirodne resurse kao što su ruda gvožđa i ugalj koje Rusija želi da eksploatiše. Kopajte u zemlju u blizini ukrajinskog grada Dnjeprorudne i pogodićete rudu sa sadržajem gvožđa od preko 60 odsto. Pre rata, svake godine se kopalo oko 4,5 miliona tona ove visokokvalitetne rude gvožđa — od čega se ogroman deo izvozio u Slovačku, Češku i Austriju. Prodajom ovog strateški važnog resursa Dnjeprorudne je zaradjivao na rudnicima u vrednosti od 200 miliona evra (216 miliona dolara) godišnje. Jedna trećina rude je pretopljena u čelik u fabrici na zapadu, u gradu Zaporožju, a zatim je izvezena", pisao je DW o prirodnim bogatstvima Ukrajine.
Sa početkom rata u Ukrajini prestala je i ekonomska delatnost u većini ukrajinskih rudnika, kao i u gradu Dnjeprorudne. Izvoz metalurške rude je automatski pao za skoro 60 odsto u odnosu na predratnu 2021. godinu, a procenjena vrednost ukrajinskih zaliha metalurških ruda na okupiranom delu teritorije je procenjena na 12 milijardi dolara.
Tanjug/AP/Ukraine's 24th Mechanised Brigade
"Kanadski istraživački centar SecDev je 2022. godine procenio ukupnu vrednost depozita u okupiranoj Ukrajini na preko 12 biliona dolara. Pored željezne rude, u Ukrajini se nalaze ključni resursi poput uglja, titanijuma i mangana. Prisutni su i zlato, prirodni gas, nafta, kaolinit, so, gips, cirkonijum i uranijum", pisao je DW.
Upravo područje Dnjepropetrovske oblasti, u kojoj se nalaze grad Nikopolj i Krivi Rog, poprište su najnovijih pokušaja ruske vojske za prodorom dublje u teritoriju Ukrajine, a na osnovu pisanja DW ispostavilo se da su upravo najveća nalazišta rude gvožđa u Ukrajini upravo u toj oblasti.
"Najveće nalazište rude gvožđa u zemlji, basen Krivog Roga, ostaje pod kontrolom Ukrajine, kao i njegovi kombinati za preradu. Ipak, ovaj region je sistematski granatiran sa obližnjih teritorija pod ruskom kontrolom", prenosi DW.
U odnosu na pravce napredovanja ruske vojske, te načine izvođenja operacija, ekomonski analitičar Jaroslav Žalilo smatra da su ciljevi Rusije da uništi ekonomske potencijale Ukrajine.
Povezane vesti
"Politički plan Moskve je prvenstveno da uništi ekonomski potencijal Ukrajine. Da biste to uradili, nije važno da li ćete zapleniti resurse ili ih uništiti granatiranjem“, rekao je za DW Žalilo, koji je ekonomski analitičar kijevskog Nacionalnog instituta za strateške studije.
Lazar: Zauzimanje prirodnih resursa je jedan od ključnih motiva rata
Olivija Lazar, saradnik briselskog istraživačkog centra "Carnegie Europe" uzroke i ciljeve rata u Ukrajini vidi u potrazi za prirodnim resursima i njihovom preuzimanju od strane Rusije. Upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad strateškim resursima Lazar vidi kao stalnu temu ruske spoljne politike.
"Godinama možemo da posmatramo pritisak Kremlja u Africi, preko Vagnerovih plaćenika, da ima pristup brojnim prirodnim resursima poput zlata i dijamanata, ali i brojnim različitim tranzicionim materijalima kao što su litijum, retki minerali i kobalt", rekla je ona za DW.
Ipak, strateško partnerstvo za resurse sa Ukrajinom Evropska unija je uspostavila u julu 2021. godine, samo nekoliko meseci pre ruske invazije na Ukrajine, a EU je identifikovala 30 prirodnih resursa potrebnih za "zelenu tranziciju", od kojih bi dve trećine trebalo da se nabave iz Ukrajine, pisao je DW.
"Ukrajina ima značajna nalazišta prirodnih resursa zbog kojih bi se ruski rat mogao finansijski isplatiti. Pored litijuma, ispod zemlje su zakopani značajne zalihe nafte, gasa, ruda metala, retkih minerala i plemenitih metala, potencijalno vredni više od 20 triliona dolara. Litijum je ključni materijal za budućnost električnih automobila i mnogih pametnih tehnologija. Ukrajinska ležišta se nalaze u Kirovogradskoj i Donjeckoj oblasti. Kirovograd je i dalje pod kontrolom Ukrajine, dok je veći deo Donjecke oblasti okupiran od strane Rusije. Pre rata, Evropska unija je bacila oko na ukrajinska nalazišta, posebno litijuma. Trenutno uvozi skoro sav ovaj mineral iz Kine. EU i Ukrajina su se 2021. dogovorile o strateškom partnerstvu za sirovine", pisao je DW.
Uprava Carina
S druge strane, Lazarova je istakla kako Rusija prepoznaje da će zbog nedostatka resursa i klimatske krize upravo ona postati jedan od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom.
"Rusija ima izvesno razumevanje da će je nedostatak resursa izazvan klimatskom krizom učiniti jednim od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom, lanaca snabdevanja hranom i vodom. Sada vidimo sa napuštenim dogovorom o žitu da Rusija uzima prehrambenu bezbednost kao taoca svojih političkih ambicija. Prirodni resursi proširuju osnovu ruske kontrole suprotstavljajući se EU, suprotstavljajući se NATO-u", dodala je Lazar.
Povezane vesti
Suštinski istu tezu u pogledu litijuma podržava i Maroš Šefkovič, potpredsednik Evropske komisije koji je istakao da se on u Ukrajini može naći u izobilju, a kritična je sirovina za dekarbonizaciju ekonomije.
"Postoji ogroman potencijal jer se kritična sirovina, neophodna za dekarbonizaciju naših ekonomija, može naći u izobilju u Ukrajini", rekao je Šefkovič.
"Privlačnost Ukrajine leži u strateškim materijalima"
U pogledu rata u Ukrajini, Lazarova vidi različite ruske ciljeve, ali ističe da ukrajinska privlačnost leži u strateškim materijalima za koje je zainteresovan svet.
Povezane vesti
"Rusija u suštini ima gomilu različitih ciljeva. Jedan od njih je očigledno da povrati kontrolu nad Ukrajinom. Delovi ukrajinske privlačnosti leže u strateškim materijalima za koje je svet sada u potpunosti zainteresovan za 'zelene tranzicije', ali i za digitalne i odbrambene tranzicije. Rusija traži pristup nizu kritičnih sirovina za sopstvene potrebe u pogledu odbrane, ali iu smislu održavanja partnerstva sa Kinom. Takođe je veoma zainteresovana da osigura da Evropska unija u suštini ne uspe u obećanju svog Zelenog dogovora, a posebno u svom zakonu o klimi, koji zahteva da se Evropska unija dekarbonizuje za najmanje 55 odsto do 2030. godine i da bude potpuno neutralna po pitanju ugljenika do 2050. godine. Ako to ne učini, to će imati demokratske posledice koje će imati odjeka u smislu poništavanja demokratskih struktura unutar Evropske unije", rekla je Lazarova za DW.
Po pitanju evropske zavisnosti od zemalja poput Kine i eventualne ruske igre na tu kartu, Lazarova ističe da je EU potpisala strateško partnerstvo sa Ukrajinom 2021. godine, te da na osnovama tog sporazuma počiva deo evropske podrške Ukrajini u ratu sa Rusijom.
"EU je, kao što smo ranije spomenuli u svojoj vrsti kapsule, sklopila strateško partnerstvo zasnovano na sirovinama sa Ukrajinom u julu 2021. godine, samo šest meseci pre rata. Odnos između EU i Ukrajine u vezi sa budućim naftovodom i sirovinama prethodio je ratu. Dakle, u suštini nema sumnje da je to deo razloga zbog kojih EU želi da održi i podrži Ukrajinu, ali podrška ide mnogo dalje od ovoga. EU je suštinski shvatila da je nešto u pitanju u vezi sa vladavinom prava, u vezi sa demokratskim tkivima, u suštini u pogledu buduće bezbednosti Evrope u celini, a ne samo Ukrajine", istakla je ona i nastavila:
Tanjug/AP/Rodrigo Abd
"Ali ako pogledamo širu sliku, razlog zašto sam tvrdila da je Rusija posebno zainteresovana za ukrajinske resurse u vezi sa kritičnim sirovinama je taj što je Rusija zapravo aktivna ne samo u Ukrajini, već u nizu različitih svetskih lokacija putem drugih sredstava, putem dezinformacija , političkim uticajem, takođe industrijskim uticajem, da pokuša da se uveri da u suštini postane geoekonomski posrednik za sve energetske i industrijske i kritične lance snabdevanja, uključujući hranu u tom smislu, a potencijalno i vodu u budućnosti, što će definisati u suštini budućnost bezbednosti, ne samo iz industrijske i ekonomske perspektive, već i bezbednost u dobu u kome se suštinski javljaju brojni klimatski poremećaji", kazala je Lazarova.
Ona vidi Rusiju kao dugoročnog svetskog geoekonomskog igrača, koji to namerava da postane i ostane, te da je Ukrajina deo te "šahovske igre".
"Dakle, Rusija ima veoma jaku nadležnost u pogledu dugoročne igre, i zato moramo shvatiti borbu za Ukrajinu kao deo veće šahovske partije i deo veće vrste rata koji Rusija vodi protiv Evrope, protiv Ukrajine, i za sopstvenu prevlast u budućnosti", zaključila je Olivija Lazar iz "Carnegie Europe".
Kaščuk: Ukrajina već danas proizvodi sedam odsto svetskog litijuma
Jedan mineral se posebno izdvaja na listi prekopotrebnih za "zelenu tranziciju", koji je jedan od najtraženijih minerala na svetu, a između ostalog je neophodan za pametne telefone i baterije automobila. Ukrajina pokušava da pridobije na svoju stranu strane investitore obećanjima o "najvećim rezervama litijuma u Evropi", iako konkretne brojke nisu objavljene u javnosti, pisao je DW.
"Ovo je državna tajna, niko vam neće reći. Očekuje se da će iskopavanje litijuma u Ukrajini biti skuplje nego u Južnoj Americi ili drugim delovima sveta, s obzirom na geološku prirodu ležišta. Ako se dodaju dodatni faktori rizika, rudarstvo postaje ekonomski neodrživo", rekao je za DW Dmitro Kaščuk iz ukrajinske Geološke investicione grupe.
profimedia
Navodno, prema pisanju DW, Rusija je počela da ispituje dva ukrajinska nalazišta litijuma koja su pod njenom kontrom, jer se veruje da postoje ukupno četiri u zemlji. Jedan od njih, u Krutoj Balki, leži u regionu Zaporožja, a pod ruskom okupacijom je od proleća 2022. godine. Drugi, Ševčenko, nalazi se u Donjeckoj oblasti, samo nekoliko kilometara od linije fronta. Australijski investitor koji je dobio dozvolu za rudarstvo za nalazište Ševčenka neposredno pre početka rata, obustavio je projekat.
Pored litijuma, za proizvodnju baterija je krucijalan element i grafit, koji se u Ukrajini nalazi na dva nalazišta koja su pod ruskom kontrolom, dok su ostala četiri pod kontrolom Ukrajine, a Kaščuk tvrdi da je u jednom od njih već počelo rudarenje.
"Grafit se koristi u proizvodnji baterija i priželjkuje se. Dva ukrajinska nalazišta grafita su pod ruskom kontrolom. Ipak, preostala četiri ostaju pod kontrolom Ukrajine, a u jednom je rudarenje već u toku", ističe Kaščuk i zaključuje da Ukrajina može da postane veliki dobavljač titanijuma, jer ova zemlja već danas proizvodi 7 odsto svetskog titanijuma, što je svrstava u prvih pet na svetu, donosi DW u analizi ukrajinskih nalazišta ove vredne rude.
Preporuka za vas
Komentari (0)