Koliko je krhka levičarska koalicija u Francuskoj: Može li Novi narodni front "preživeti" Melanšonov karakter?
Komentari09/07/2024
-14:09
Nakon evropskih parlamentarnih izbora u junu, francuski birači bili su svedoci dva velika iznenađenja kod kuće. Najpre, u svetlu poraza koji je pretrpeo na izborima za Evropski parlament, francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je francuski parlament i raspisao vanredne izbore. Dan kasnije, politička levica, tradicionalno podeljena na brojne male stranke, objavila je da stvara novi savez Novi narodni front (NFP) kako bi sprečila desničarsku partiju Nacionalno okupljanje da pobedi.
Taj cilj levica je, čini se, i postigla izašavši u nedelju iz drugog kruga kao pobednik, sa najviše osvojenih mesta u parlamentu.
"Novi narodni front je spreman da vlada", rekao je Žan Lik Melanšon, šef najveće stranke ovog fronta - Nepokorene Francuske (LFI).
Koje stranke čine Novi narodni front?
Najveća je, kao što je već pomenuto, Nepokorena Francuska koju predvodi Žan Lik Melanšon. Stranka je osnovana 2016. godine, a reč je o radikalnoj levici i populističkoj stranci i koja veruje da tradicionalne stranke i političke organizacije više ne služe demokratiji, prenosi Gardijan.
Druga najveća stranka u ovom savezu je Socijalistička partija (PS), glavna partija levog centra Fransoa Miterana i Fransoa Olanda. Socijaldemokratska i proevropska, decenijama je bila najveća partija francuske levice, ali je osvojila manje od dva odsto glasova na predsedničkim izborima 2022. godine.
Francuska Zelena partija (LE - EELV) je najnovija iternacija pokreta osnovanog 1984. godine. Bila je dva puta u vladi, pridruživši se levičarskom savezu sa PS i komunistima 1997. godine, kada je njen tadašnji lider Dominik Vojne bio ministar životne sredine, i još jednom 2012. godine u vreme vlasti socijalista Fransoa Olanda.
Francuska Komunistička partija (PCF) jedna je od najstarijih u Evropi, dugo je bila glavna snaga na posleratnoj francuskoj levici i takođe je služila u vladi Lionela Žospena od 1997. do 2002. godine.
Za ovim strankama, kako piše Dojče vele, sledi duga lista manjih partija, uključujući i sićušnu frakciju koja se bori za nezavisnost prekomorske teritorije Francuske Polinezije koja se nalazi u južnom Pacifiku.
Šta piše u programu Novog narodnog fronta?
Dok su četiri najveće stranke sve rekle da su pravile ustupke, program Novog narodnog fronta je pod velikim uticajem programa radikalno levičarske LFI, ukključujući obećanje da će značajno povećati ionako visoku javnu potrošnju Francuske.
U programu se obećava i da će: poništiti kontroverzne promene Emanuela Makrona kada je reč o penzijama i vratiti starosnu granicu za odlazak u penziju na nivo od pre 2010. (sa 60 godina), podići platu u javnom sektoru, povezati plate sa inflacijom, povećati beneficije za stanovanje i mlade, smanjiti porez na dohodak i socijalno osiguranje za one koji manje zarađuju i uvesti porez na bogatstvo za bogate.
Novi narodni front ima za cilj da podigne minimalnu platu, finansira 500.000 mesta u vrtićima, ograniči cene osnovne hrane, struje, gasa i benzina, podstakne zelene mere i preispita zajedničku poljoprivrednu politiku EU.
Kada je reč o spoljnim poslovima, savez je saopštio da će zahtevati hitan prekid vatre u Gazi, priznanje Palestine, "zaustaviti agresivan rat Moskve" u Ukrajini, nastaviti da Kijev snabdeva oružjem i "neprekidno brani suverenitet i slobodu ukrajinskog naroda".
Zašto je ovaj savez prošao dobro na izborima?
Iste četiri stranke formirale su sličan pakt "Nupes" nakon predsedničkih izbora 2022. godine i pre parlamentarnih izbora koji su usledili, osvojivši nešto više od 150 poslanika. Zbog velkih razlika u politici, ali i ličnih sukoba, savez je prošle godine propao.
Novi narodni front sklopljen je u žurbi nakon što je Makron prošlog meseca odlučio da raspusti parlament nakon poraza koji je njegov tabor pretrpeo na evropskim izborima, kada je Nacionalno okupljanje osvojio više od 30 odsto glasova.
I dok su milioni levičarskih birača imali za koga da se opredele, Novi narodni front profitirao je i od "republikanskog fronta" koji je "izbačen" nakon prvog kruga glasanja.
Kako ne bi podelio glasove protiv Nacionalnog okupljanja u jedinicama sa tri kandidata, Novi narodni front je odustap od 132 uglavnom trećeplasirana kandidata. Više od 80 centrista takođe se povuklo u korist kandidata Novog narodnog fronta, a mnoge pristalice centra i desnog centra su tada glasali za levicu kako bi blokirali desnicu.
Prema Ipsosovim analizama, 54 odsto onih koji su u pravom krugu glasali za Makronovu koaliciju i 29 odsto onih koji su glasali za republikance, prebacilo se na Novi narodni front u jedinicama u kojima su njihovi kandidati bili iz redova socijalista, zelenih ili Komunističke partije.
Manje njih se prebacilo na NFP kada je kandidat levice bio iz redova Melanšonove partije, ali brojke su takođe bile značajne - 43 odsto onih koji su u prvom krugu glasali za Makronovu koaliciju i 26 odsto onih koji su glasali za republikance.
Može li alijansa ovog puta da opstane?
"Nupes" je, kako piše Gardijan, propao uglavnom zbog Melanšonovog dominantnog karaktera i sve radikalnijih stanova, ali i zbog dubokih političkih razlika u pogledu podrške Ukrajini, rata u Gazi (LFI je odbio da Hamas nazove terirističko grupom), pa i drugačijih stavova o EU.
Melanšon (72) obećao je da će zauzeti neku poziciju u pozadini u Novom narodnom frontu, ali čini se da nije bio u stanju to da ispuni, zahtevajući u nedelju da sledeći premijer Francuske bude iz alijanse i primeni "naš manifest i samo naš manifest".
Čak je nagovestio da bi i sam voleo taj posao. Međutim, njegovi česti izlivi besa, sitni napadi na protivnike, antiamerički stav, eurofobija i, pre početka rata u Ukrajini, česte opaske naklonjene Moskvi učinile su ga previše "problematičnim".
Mnoge Melanšonove kolege zapravo ni ne vole saradnju sa njim, a dok su Melanšon i Manuel Bombar isključili bilo kakav oblik koalicije sa centrom ili desnim centrom i insistirali da ne može da bude "pregovaranja" o programu Novog narodnog fronta, druge vodeće ličnosti saveza poput Rafaela Gluksmana nisu saglasne sa tim.
Koja frakcija bi mogla da prevlada?
Iako je LFI najveća frakcija u okviru Novog narodnog fronta, sa 74 poslanika, ostale tri stranke zajedno premašuju radikalno levičarsku stranku - PS ima 59 poslanika, Zeleni 28, a komunisti devet. I baš zbog toga možda neće dozvoliti da budu skrajnuti.
Lider socijalista Olivije For rekao je da će blok do sredine nedelje da izađe sa imenom kandidata za mesto premijera, a liderka zelenih Marin Tondelir rekla je da bi to mogao da bude neko iz jedne od četiri glavne stranke, ali i "neko izvan politike".
"Najbolji metod će biti konsenzus, zajedničko pronalaženje inteligentnih rešenja. Ako želimo da vladamo, moramo istinski da budemo ujedinjeni. Neće biti lako bez ozbiljnog kompromisa", rekla je ona.
Komentari (0)