Igre 
Levica i centar zaustavili Nacionalno okupljanje i nagovestili političku krizu: Šta će biti posle izbora u Francuskoj?
Komentari08/07/2024
-21:27
Udružena krajnja levica i Makronovi centristi su uspeli u planu da izblokiraju desnicu stvarajući zid protiv Nacionalnog okupljanja, koje je nakon prvog kruga vanrednih parlamentarnih izbora vodilo sa 33,5 odsto osvojenih glasova.
Koalicija "Novi narodni front" i Makronova platforma "Zajedno" su prema konačnim rezultatima drugog kruga izbora osvojili 182, odnosno 168 poslaničkih mesta u francuskoj Narodnoj skupštini. Na trećem mestu je Nacionalno okupljanje sa osvojenih 143 poslaničkih mesta.
Ipak, gledajući pojedinačne rezultate partija koje su učestvovale na izborima vidi se da je Nacionalno okupljanje ostvarilo ubedljiv rezultat osvojivši svoja poslanička mesta samostalno, dok su svi ostali ostvarili rezultat u širokim koalicijama sa raznorodnim ideologijama i programima, za koje se postavlja pitanje kako će funkcionisati zajedno kada preuzmu vlast u zemlji.
Najveći rast je ostvarilo Nacionalno okupljanje
Nacionalno okupljanje je samostalno osvojilo 143 mesta, što je čak 54 mesta više nego što je ova stranka imala u prethodnom sazivu francuske Narodne skupštine.
Krajnje levičarska koalicija Novi narodni front je ostvarila rast od 51 mesta, koja su raspoređena prema ključu koalicije koju čine partije širokog spektra, tj. od krajnje levice do levog centra. Ubedljiv pad od 76 poslaničkih mesta je zabeležila koalicija Zajedno predsednika Makrona, koju takođe čini niz partija ideologija liberalizma, levog centra i centra.
Prema projekcijama, među strankama na drugom mestu je Makronova Renesansa sa osvojenih 95-105 mesta, što je za čak 50-ak mesta manje nego u prošlom sazivu, a okosnica koalicije Novi narodni front, krajnje levičarska Nepokorena Francuska, bivšeg predsedničkog kandidata Žan Lika Melanšona je osvojila 68-74 mesta, što je rast od tri poslanička mesta u odnosu na prošli saziv.
Ostale stranke su ostvarile dosta lošije rezultate, ali će s obzirom na projekcije i konačni zbir narodnih poslanika, imati itekako pravo da uređuju pravce politika Francuske, a među tim strankama su i oni koji se deklarišu kao komunisti, ali i radikalni liberali, čiji stavovi bi mogli da dovedu do političke i društvene krize u zemlji.
Politička kriza zbog raznorodnosti politika i ideja
Politike Nepokorene Francuske se posmatraju kao krajnje levičarske, ali ono što plaši birače je činjenica da pored ove stranke, koaliciju Novi narodni front čine i Socijalisti sa 65 mesta, ali i Zeleni sa 33, komunisti sa devet i "Heterogeni", kako ih naziva "Politico", sa tri mesta.
Ideologije ovih stranaka podržavaju povećanje migracija, teme koja je viđena kao jedan od stubova stava Nacionalnog okupljanja, koje se u predizbornoj kampanji zalagalo za ograničenje migracija i jaču kontrolu. Ipak, priliku za kreiranje Vlade, a samim tim i pravaca politike imaju stranke koje ih podržavaju.
Tanjug/AP/Christophe Ena
U pogledu kreiranja Vlade ostaje nerazjašnjeno kako će centristička koalcija Zajedno, ili njen najveći deo oličen u partiji predsednika Makrona, odreagovati na ideje pobedničke koalicije koja se zalaže za izmenu granice za odlazak u penziju, te veća socijalna davanja i uopšte veća trošenja u tom sektoru.
Povezane vesti
S druge strane, Olivije For, prvi sekretar Socijalističke partija (PS) je izjavio da će Novi narodni front najkasnije sredinom ili krajem sedmice predložiti svog kandidata za premijera.
Kako je rekao, on smatra da su izborni rezultati pokazali da je Novi narodni front "jedina kredibilna alternativa", pozivajući predsednika Makrona da prizna poraz. Takođe, izneo je i optužbu na račun Makronove opcije i Republikanaca, za koje je rekao da nisu do kraja sarađivali kad je u pitanju povlačenje kandidata u procesu kreiranja zida protiv Nacionalnog okupljanja.
Da li se Makronovo "kockanje" isplatilo?
Podsećamo, kandidaturu za drugi krug parlamentarnih izbora je povuklo ukupno 218 kandidata, i to 130 iz redova kranje levog Novog narodnog fronta, te 82 kandidata sa liste predsednika Emanuela Makrona, pisao je "The Guardian".
Prvi krug izbora doneo je veliku pobedu za stranku Marin Le Pen, Nacionalno okupljanje (RN) koja je osvojila oko 33 odsto glasova, dok se na drugom mestu našao široki savez krajnjih levičara, a centristi predsednika Makrona obreli su se tek na trećem mestu.
"Međutim, šanse gospođe Le Pen da osvoji potpunu većinu u Narodnoj skupštini od 577 mesta bile su narušene taktikom blokiranja od strane neprijatelja njene stranke. U više od polovine izbornih jedinica, oko 300, tri kandidata su se kvalifikovala iz prvog kruga glasanja (skoro svuda drugde bila su samo dva). Ako u ovim izbornim jedinicama jedan od dva kandidata koji nisu na listi RN odustane, to povećava šanse da kandidat RN bude poražen", piše BBC.
Tanjug AP/Thibault Camus, Yara Nardi
Stvaranje "zida" prema RN odvijalo se na način da su dva bloka pozvali svoje kandidate koji su trećeplasirani da odstupe, što je učinio levičarski Novi narodni front, pomažući direktno opciji predsednika Makrona.
"Levičarski Novi narodni front (NPF), koji se sastoji od svih opcija, od socijaldemokrata levog centra do krajnje levih antikapitalista, izdao je uputstva svim svojim trećeplasiranim kandidatima da odstupe i puste centriste da požanju anti-RN glasove. NPF tako pomaže dvojici visokih pro-Makronovih poslanika, bivšoj premijerki Elizabet Born i ministru unutrašnjih poslova Žeraldu Darmaninu da pobede u svojim izbornim jedinicama u Normandiji i na severu", piše britanski javni servis.
Povezane vesti
S druge strane, predstavnici Nacionalnog okupljanja su poručivali da im ne smeta udruživanje krajnje levice i Makrona, jer je to pokazatelj da je ceo sistem protiv njih, i da je to dobra stvar.
"Naprotiv, to je dobra vest. Celokupna poruka koju oni daju je da je ceo sistem taj koji je protiv nas... To je još jedan veliki zaplet i naši birači su umorni od toga", rekli su insajderi RN, prenosi "Figaro".
Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je slao poruku da se u ovom slučaju radi o "nečasnom savezu" opcija koje su se donedavno "hvatale za gušu", naveo je BBC.
Povezane vesti
Da li je "zid protiv Nacionalnog okupljanja" uspeo da ostvari cilj?
Nakon teškog poraza na izborima za Evropski parlament, predsednik Makron je pokušao da povrati relevantnost svoje političke opcije raspisujući vanredne parlamentarne izbore u kojima mu nije predviđan uspeh od prvog dana.
Nakon još jednog teškog poraza u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, izlaz predsednika Makrona iz teške situacije je bio upravo u pravljenju "sanitarnog koridora" protiv Nacionalnog okupljanja.
Na osnovu njegovih predizbornih izjava pred prvi krug dalo se zaključiti da on računa da će ostati na tragu rezultata koje je imao do tada, i većine koju je imao u nacionalnom parlamentu. Ipak, u drugom krugu izbora pokazalo se da je "sanitarni koridor" ovog puta uspeo da zaustavi Nacionalno okupljanje, ali kao što je već rečeno, pobednici izbora, krajnji levičari su već istakli da imaju kandidata za premijera.
Ovim raspletom događaja predsednik Makron gubi značajan deo vlasti i ovlašćenja, s obzirom na to da relativna većina poslanika u Narodnoj skupštini neće biti sa njegove liste, tj. iz koalicije Zajedno.
S druge strane, Marin le Pen kaže da njena opcija udvostručava broj poslanika i da je pitanje dana kada će Nacionalno okupljanje da osvoji vlast.
"Udvostručavamo broj poslanika. Napredujemo protiv koalicije svih pokreta u rasponu od Republikanaca do Nepokorene Francuske. Plima nastavlja da raste i naša pobeda je sada samo odložena", navela je ona u izjavi za TF1.
Predsednik Nacionalnog okupljanja, Žordan Bardela je takođe istakao da se koalicija koja se suprotstavila Nacionalnom okupljanju proteže od Filipa Putua (prim. aut. premijer od 2017-2020. godine) do Eduara Filipa (prim. aut. krajni levičar).
"Mi smo više nego ikad jedina alternativa sa kojom se suočava jedna partija koja se ove večeri proteže od Filipa Putua do Eduara Filipa. Oduzimanje mogućnosti milionima Francuza da vide svoju ideju na vlasti nikada neće biti pouzdana sudbina Francuske", rekao je pri obraćanju nakon izbora.
Uprkos najvećem broju realnih glasova Nacionalno okupljanje nije osvojilo većinu
U jednom delu francuske javnosti može se videti jasno razočaranje jer su očekivali da će se realan odziv i broj glasova, uprkos komplikovanom izbornom sistemu, pokazati i prilikom raspodele mandata. Do toga ipak nije došlo.
Naime, Pol Golding, jedan od lidera partije "Britain first" (Prvo Britanija) je na društvenoj platformi "X" u objavi predstavio kako izgledaju rezultati izbora u Francuskoj, prema kojima je Nacionalno okupljanje osvojilo 37,4 odsto glasova, ali što u realnoj raspodeli mandata nije donelo većinu.
Pobednik izbora, Novi Narodni front je osvojio čak 11 odsto glasova manje, ali zbog pravila izbornog ciklusa odnosi najveći broj mandata.
Nešto slično se desilo i u Velikoj Britaniji, kada su prilikom proteklih parlamentarnih izbora Liberalne demokrate osvojili 3,5 miliona glasova, ali i 72 mesta u parlamentu, dok je Faražova Reforma osvojila 4 miliona glasova i samo 5 poslaničkih mesta.
Faraž je tada pozvao na promenu izbornog sistema, koji je prema njemu "slomljen".
Broj glasova, prema kojima Faraž zaostaje za Konzervativcima 10 procentnih poena, tj. na njegovih 14 odsto glasova Konzervativci imaju 24 odsto, takođe nije odraženo u broju poslaničkih mesta, gde Konzervativci zauzimaju 19 odsto Parlamenta, a Reforma tek jedan odsto.
Letić: "Republikanski blok" je uspeo da porazi Nacionalno okupljanje
O drugom krugu vanrednih parlamentarnih izbora za Euronews Srbija je govorio i politikolog Nikola Letić, koji je istakao visoku izlaznost, te da je napravljen "Republikanski blok" protiv Nacionalnog okupljanja.
"Prvo, mi vidimo da je ovde bila jako visoka izlaznost, najveća izlaznost u poslednjih tridesetak godina. I to nam govori da su se Francuzi uplašili od dolaska Nacionalnog okupljanja na vlast. Iz toga veliki broj ljudi koji su protivnici takve politike su se mobilisali i izašli da naprave taj takozvani Republikanski blok, odnosno da spreče Marin Le Pen i njenu partiju da osvoje vlast", rekao je Letić i nastavio:
"Drugi faktor jeste upravo taktika ostalih partija koje su odlučile da se napravi taj jedan politički dogovor da se treće plasirani kandidat povuče iz trke u korist onog bolje pozicioniranog i to je uglavnom funkcionisalo. Bilo je tu mnogo nedoumica kako će građani na to reagovati, ali kao što vidimo uglavnom u velikoj meri građani su bili disciplinovani, naročito glasači Levice koji su podržali kandidate Centra, što je na kraju rezultiralo jako dobrim rezultatom Emanuela Makrona, odnosno njegove partije na ovim izborima, uprkos istraživanjima koje su pokazivala drugačije", rekao je on.
Letić smatra i da se Marin Le Pen nije nadala da će izbornu trku završiti na trećem mestu.
"Istraživanja su pokazivala da bi oni mogli da dobiju između 200 i 250 poslaničkih mesta. Čak su postojala vrlo opravdana nadanja da mogu da dođu i do apsolutne većine ili jako blizu, pa da onda pridobiju nekoliko poslanika do tih nejdostajućih 289. Međutim, ovo je za njih sigurno veliko razočarenje. Oni će imati tu negde oko 143 poslanika, što je gotovo duplo manje od onoga čemu su se nadali", istakao je politikolog Letić.
"Ogromne razlike postoje i u koaliciji centra i u levičarskoj koaliciji"
"Građani su ovog puta glasali protiv Nacionalnog okupljanja, za razliku od prethodnog kruga izbora kada su glasali protiv Emanuela Makrona. I bilo je tu više nedoumica, ne samo kako će se partija dogovoriti, nego kako će reagovati i kandidati u svojim izbornim jedinicama. Bilo je tu nekih disidenata kod Emanuela Makrona koji su odbili da se povuku. I na kraju bilo je pitanje kako će sami građani reagovati, da li će ispratiti poruke svojih lidera", rekao je on i naglasio da niko nema većinu:
Vidimo da iako su Levica i Centar nekako udruženo nastupali, pa postoje velike razlike. Ogromne su razlike. I u samoj koaliciji Levica su ogromne razlike. To je koalicija koja ide od levog centra do krajnje Levice. Mi smo videli sinoć da se Melanšon, koji je lider Nepokorene Francuske, praktično samokandidovao za premijera sinoć, međutim dobio je dosta otrežnjuće poruke i od koalicije Centra, i od svojih koalicionih partnera. Zapravo njegova partija ima otprilike polovinu mandata u levoj koaliciji i sada će biti dosta teško za njega da postane premijer ako je bio neki nezvanični lider ove koalicije, zato što postoji mogućnost da veliki broj poslanika Makronovog Centra ne glasa za njega, odnosno da mu glasaju nepoverenje u parlamentu", smatra Letić.
Tanjug AP/Thomas Padilla
On dodaje da će pozicija premijera morati da se popuni kompromisnim rešenjem zbog ogromnih razlika.
"Stoga treba očekivati da se nađe neko kompromisno rešenje za poziciju premijera koji može da bude faktor okupljanja većeg broja poslanika sa Centra, desnog Centra i levog Centra. Te partije, bez krajnje Levice i krajnje Desnice, su osvojile oko 300 mandata, što je dovoljno za većinu. Međutim, pitanje je da li će moći da se stekne koaliciona većina. Znate, u Francuskoj ustav daje predsedniku mogućnost da on imenuje vladu bez da konsultuje o tome parlament. Međutim, problem nastaje u tome što parlament može da izglasa nepoverenje toj vladi i što ne mogu onda da se usvajaju zakoni itd. Tako treba naći jednu ličnost koja neće izazivati podele i koja će uspeti da oko sebe okupi dovoljan broj poslanika da se zakoni usvajaju", rekao je Letić za Euronews Srbija.
Ostatak njegovog gostovanja pogledajte u priloženom video snimku.
Komentari (0)