Austrija dobija vladu iz trećeg pokušaja: Da li "zid" protiv desnice može da opstane na duže staze?

Izgleda da je najduži period od Drugog svetskog rata, tokom kojeg Austrija nije imala vladu, prekinut dogovorom tri najveće partije centra koje su saopštile da su postigle dogovor o formiranju koalicione vlade bez Slobodarske partije (FPÖ), koja je pre pet meseci pobedila na parlamentarnim izborima.

Nova austrijska vlada biće formirana iz trećeg pokušaja, pošto je prvi pokušaj koji je predvodio ÖVP propao u januaru, kao i pokušaj Slobodara koji je propao sredinom februara.

Podsećamo, na izborima održanim 29. septembra 2024. godine, Slobodarska partija Austrije osvojila je 28,8 odsto glasova, Narodna partija je osvojila 26,3 odsto, Socijaldemokratska partija Austrije je osvojila 21,1 odsto glasova, a NEOS je osvojio 9,1 odsto glasova.

Prvi pokušaj: (Ne)očekivana propast "razgovora gubitnika"

Iako su Slobodari pobedili na izborima osvojivši najviše glasova, mandat za formiranje vlade je, mimo dotadašnje prakse, bio poveren lideru konzervativaca Karlu Nehameru, a ne Herbertu Kiklu.

Dobivši mandat, Nehamer je započeo razgovore sa socijaldemokratama i liberalima koji su prvi napustili pregovore.

Liderka NEOS-a Beate Meinl-Reisinger rekla je da je napredak nemoguć i da "temeljne reforme" nisu dogovorene. Ona je obavestila ostale lidere stranke da članovi NEOS-a "neće nastaviti" razgovore.

Narodna partija i Socijaldemokrate nastavili su pregovore o koaliciji nakon iznenadnog povlačenja liberalne NEOS partije iz pregovora u petak, prenosi Euronews.

"Pokušali smo sve do ove tačke. Dogovor o ključnim tačkama nije moguć, tako da nema smisla za pozitivnu budućnost Austrije", rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer, prenosi austrijska televizija ORF.

Tanjug/AP

Govoreći za Euronews Srbija o situaciji u Austriji nakon neuspeha pregovora tri centrističke partije, novinarka Nataša Đulić Banović navela je kako je odgovorila potvrdno na pitanje da li je propast pregovora bila očekivana.

"Sa malo naknadne pameti, i jeste. Zapravo, mislilo se kako će ove tri partije uspeti da se dogovore, mada su neki govorili da je ovo u stvari bio razgovor gubitnika, kao i da je došlo do neke vrste poetske pravde, jer je desničarska Slobodarska partija na parlamentarnim izborima u septembru osvojila najveći broj glasova građana. Oni jednostavno nisu uspeli da se dogovore oko budžeta. Tu nije bilo problema sa trećom manjom partijom koja je odustala već u petak, to su liberali, zovu se NEOS, oni su rekli da ove dve partije nikako ne mogu da se slože šta je primarno i šta je glavno", kaže sagovornica.

Komentarišući neuspeh pregovora tri partije, Đulić-Banović ističe budžet kao tačku razmimoilaženja socijaldemokrata i konzervativaca.

"Narodna partija i socijaldemokrate su još i mogli da namaknu tesnu većinu, međutim, oni se nisu složili oko budžeta. Problem bi bio kako rešiti budžetski deficit. Naime, socijaldemokrate su smatrale da ne sme da dođe do nekih rezova u budžetu – kada je reč o penzijama, platama za prosvetu i policiju. Dok, sa druge strane, Narodna partija nije htela da pristane na njihove ideje o oporezivanju bogatih, kao i oporezivanju kada je reč o nasleđivanju", kazala je ona.

Drugi pokušaj: Oči uprte ka "tirkizno-plavoj" koaliciji i "blitzkrieg" Herberta Kikla

Nakon neuspeha razgovora između Austrijske narodne partije i Socijaldemokratske partije Austrije, lider konzervativaca daje ostavku na mesto predsednika stranke, a predsednik Austrije Aleksandar Van der Belen se sastao sa liderom desničarske Slobodarske partije Herbertom Kiklom, kome je dao mandat za sastavljanje nove vlade.

Herbert Kikl je u intervjuu za austrijsku agenciju APA 2023. godine istakao kako bi samo vladajuća koalicija sa FPO bila "garant stvarnih promena u Austriji".

Počevši od 2022. godine, kada je prema istraživanju instituta "Lacerfeld" Slobodarska partija Austrije zabeležila 30 odsto podrške javnog mnjenja, Herbert Kikl kao da ne zna za neuspeh: Slobodari ne samo da su 2024. godine odneli pobedu na izborima za Evropski parlament, već su je potvrdili pobedom na parlamentarnim izborima.

Izborna pobeda Slobodara i kadrovske promene u samom vrhu Austrijske narodne partije – ostavka Karla Nehamera, koji je tokom izborne kampanje glasanje sveo na izbor između njega i Kikla, kao i dolazak Kristijana Štokera na mesto privremenog predsednika konzervativaca, otvorili su mogućnost da Austrija dobije prvu desničarsku vladu i dali šansu da Kikl postane kancelar.

Tanjug/AP

Govoreći za Euronews Srbija, dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević je na početku pregovora ukazao na mogućnost formiranja "tirkizno-plave" koalicije.

"Nehamer je u predizbornoj kampanji obećavao da neće ići sa Slobodarskom partijom i to mu je na neki način vezalo ruke. On je time želeo da napravi svojevrsnu distancu, Kikla je nazvao opasnošću za demokratiju, opasnošću za bezbednost Austrije i da je krajnji desničar koji može ugroziti interese Austrije. A sa takvom retorikom teško da možete da uđete u koaliciju sa tim čovekom. S druge strane, Kristijan Štoker je posle izbora u septembru bio relativno otvoren za saradnju sa Slobodarskom partijom, tako da me ne bi čudilo da na kraju dođe do te koalicije koja bi po njihovim partijskim bojama bila nazvana tirkizno-plava koalicija", naveo je Radičević ranije ove godine.  

Činilo se da Kikl nastavlja svoj "blitzkrieg", jer su pregovori o sastavljanju nove vlade išli u dobrom smeru. Naime, na početku pregovora strane su se saglasile oko 6,3 milijarde evra uštede ove godine, čime bi deficit Austrije bio ispod maksimuma od 3 odsto koji je propisan pravilima Evropske unije.

"Postigli smo zajedno, za tri dana intenzivnih i dobrih pregovora, ono što nije bilo moguće za oko 100 dana u drugoj političkoj konstelaciji", rekao je Kikl, ukazujući na prethodne napore glavnih stranaka.

Ipak, kada su nakon početnih uspeha pregovori između Austrijske narodne partije i Slobodarske partije Austrije propali, Kikl je odustao od mandata.

Treći pokušaj: Formiranje koalicije mejnstrim stranaka kao sanitarni kordon prema desnici

Konzervativna Austrijska narodna partija (ÖVP), Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ) i liberalni NEOS ranije tokom dana saopštile su da će izneti zajednički program vlade na konferenciji za novinare čime če biti dogovorena nova vlada Austrije. 

Politikolog Konstantin Lijaković za Euronews Srbija objašnjava moguće razloge zbog kojih nije došlo do realizacije "plavo-tirkizne" koalicije.

"Velika koalicija je posledica toga da Austrijska narodna partija nije želela da ponovo uđe u koaliciju sa Slobodarskom partijom Austrije, zato što bi oni u ovom slučaju bili manjinski saveznik, te bi glavne političke aktivnosti nosila Slobodarska partija", navodi Lijaković i konstatuje:

"Takođe, vidim pokušaj mejnstrim partija levog i desnog centra da zajedno nastupe protiv partija koje se obično prepoznaju kao partije populističke desnice. Ja bih rekao da je ovo deo trenda koji će se nastaviti. Dalje, smatram da se nešto slično dešava u Nemačkoj sa izvesnom koalicijom CDU/CSU i SPD, takve koalicije delimično podsećaju na vreme popularnih frontova iz tridesetih godina"

Privatna arhiva

Ipak, Lijaković smatra da ideološko klatno ide u desno, što utiče i na stranke centra.

"Ma koliko ova koalicija pokazuje želju da se odbrani postojeći politički sistem, primetno je pomeranje centra u desno, pre svega u vidu restriktivnije imigracione politike i politike dobijanja azila koje će primenjivati buduća vlada."

Sličnosti i razlike u odnosu na Nemačku

S tim u vezi, nemačka analitičarka Elena Fric za Euronews Srbija ukazuje na sličnosti između Austrije i Nemačke u odnosu establišmenta prema strankama desnog pola ideološkog spektra.

"Postoje jasne sličnosti u načinu na koji politički establišment u Nemačkoj i Austriji postupa sa AfD i FPÖ. Oba sistema koriste takozvani 'zaštitni zid' ili 'sanitarni kordon' kako bi ograničili politički uticaj desničarskih stranaka."

S tim u vezi, Elena Fric ukazuje na univerzalne metode koje za cilj imaju marginalizaciju desnice:

"Mehanizmi su slični: medijske kampanje, mere nadzora, pritisak na preduzeća i demonizacija desničarskih stavova kao 'pretnje demokratiji'", navodi analitičarka i konstatuje razliku između dva politička konteksta:

"Međutim, postoji ključna razlika u političkoj stvarnosti: u Austriji, FPO je već bio deo vladinih koalicija na saveznom i državnom nivou. U Nemačkoj, međutim, koriste se svi mogući načini kako bi se AfD držao podalje od bilo kakvog oblika učešća u vladi, čak i na lokalnom nivou. Ovo pokazuje posebno krutu političku kulturu u Nemačkoj, gde je FPO bar smatran potencijalnim partnerom za koaliciju, dok je AfD potpuno isključen od strane partijskih establišmenata."

Privatna arhiva

Elena Fric daje opis mejnstrim društveno-političkih elita u Nemačkoj i Austriji ukazujući na njihovu razliku:

"Da pojednostavimo, da, elita u glavnim strankama bira da ostane na gubitničkoj strani. Globalni trend jasno pokazuje da konzervativne-patriotske i desničarske stranke stiču uticaj u mnogim zemljama, bilo da je to Đorđa Meloni u Italiji, Viktor Orban u Mađarskoj, ili povratak Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama. Pokušaj blokiranja političke stvarnosti putem medijske i institucionalne represije može funkcionisati na kratke, ali će na kraju propasti na duže staze", navodi Elena i ukazuje na sanitarni kordon s kojim se suočava nemačka desnica. 

"Nemački zaštitni zid je posebno krut, ali se protivi sve većoj bazi birača. Umesto da se bave stvarnim brigama stanovništva, elite se oslanjaju na klevetu i isključenje. Ovo ne pokazuje političku snagu, već određenu bespomoćnost pred sopstvenom slabošću. Austrija, s druge strane, čini se da ima pragmatičniji pristup, gde se FPO tretira kao ozbiljna politička snaga, čak i ako je oponent. U Nemačkoj, međutim, establišment se drži zastarelog narativa, rizikujući da politička stvarnost na kraju prevaziđe njih", rekla je ona.