U Francuskoj danas drugi krug parlamentarnih izbora: Otvorena birališta, pravo glasa ima 49 miliona građana
Komentari07/07/2024
-08:43
U Francuskoj su jutros u 8 sati otvorena biračka mesta za drugi krug prevremenih parlamentarnih izbora. Nedelju dana nakon prvog kruga, oko 49 miliona birača upisanih u biračke spiskove može da glasa u drugom krugu parlamentarnih izbora, a procene i rezultati biće saopšteni od 20 časova, prenosi BFM TV.
Vreme zatvaranja biračkih mesta varira, a kako navodi sajt service-public.fr biračka mesta trebalo bi da budu zatvorena u 18.00 časova, ali svaka prefektura može izdati uredbu kojom može ranije ili kasnije da se utvrdi termin zatvaranja biračkog mesta, pa je tako, na primer u velikim gradovima često moguće glasati i do 20.00 časova.
Zbog vremenske razlike, glasanje u prekomorskim departmanima i teritorijama Francuske se može održati i nekog drugog dana, pa je tako u San-Pjer-et-Mikelon, San-Bartu, San-Martinu, Gvadalupi, Martiniku, Gvajani i Francuskoj Polineziji glasanje već održano juče, kao i glasanje za Francuze koji žive u Americi, prenosi BFM RMC. Birači širom Francuske i prekomorskih teritorija glasaće za 501 od 577 mesta u Nacionalnoj skupštini, donjem i najvažnijem domu francuskog parlamenta, a preostalih 76 mesta već je osvojeno u prvom krugu glasanja, preneo je ranije AP.
Krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) i njegovi saveznici vode nakon prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, levičarska koalicija Novi narodni front osvojila je 29 odsto glasova, a centristička koalicija Zajedno, kojoj pripada i stranka "Preporod", francuskog predsednika Emanuela Makrona, zauzela je treće mesto.
Tokom sedmice između dva kruga izbora, stotine centrističkih i kandidata levice povuklo se iz trke kako bi povećali šanse svojih umerenih rivala i pokušali da spreče pobedu kandidata RN. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, ova taktika mogla bi da umanji šanse krajnje desnice da osvoji apsolutnu većinu.
Ipak, stranka Marin Le Pen ima veću podršku nego ikada ranije, a odluka je na biračima. Projekcije anketa sugerišu da će RN verovatno imati najviše mesta u narednoj Nacionalnoj skupštini što bi bio prvi put posle Drugog svetskog rata, ali da verovatno neće imati apsolutnu većinu od 289 mesta.
Kada bi RN osvojila apsolutnu većinu, Makron bi imenovao Žordana Bardelu, predsednika RN, za novog premijera Francuske, što bi dovelo do "kohabitacije" predsednika iz jedne i premijera iz druge političke struje.
Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa konzervativnim predsednikom Žakom Širakom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom od 1997. do 2002. godine.
U slučaju "kohabitacije", premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone. Predsednik je oslabljen tokom "kohabitacije", ali i dalje ima određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i odgovoran je za pregovaranje i ratifikaciju međunarodnih ugovora.
Predsednik je, takođe, vrhovni komandant vojnih snaga zemlje i poseduje nuklearne kodove. Ovo bi verovatno zaustavilo Makronova obećanja o reformama, kao što su preoblikovanje socijalnih davanja za nezaposlene ili legalizaciju eutanazije za terminalno bolesne.
"Kohabitacija" bi, takođe, mogla da oteža usvajanje budžeta. U slučaju da ishod izbora bude osvojena relativna većina u parlamentu (230 poslaničkih mesta), pobednik će morati da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta. Ako stranka ne osvoji većinu, ali osvoji veliki broj mesta, Makron bi mogao imenovati Bardelu za premijera, iako bi RN to mogao da odbije iz straha da bi njihova vlada mogla biti smenjena putem glasanja o poverenju.
Postoji i druga mogućnost da Makron izabere premijera iz partija centra i levice i pokuša da formira koaliciju sa umerenim strankama. Ukoliko nijedna stranka ne bude imala jasnu podršku za vođenje vlade, Makron bi mogao da imenuje vladu eksperata. Takva vlada bi se verovatno bavila svakodnevnim pitanjima održavanja normalnog funkcionisanja Francuske. Svaka od ovih opcija zahteva parlamentarnu podršku.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ukoliko politički pregovori potraju dugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, ce Makron bi mogla da zadrži prelaznu vladu do daljnjeg. Makron ima predsednički mandat do 2027. godine i izjavio je da neće odstupiti pre isteka svog mandata.
Tokom prethodnih kohabitacija, odbrana i spoljna politika smatrane su neformalnim domenom predsednika, koji je obično uspevao da postigne kompromise sa premijerom kako bi Francuska govorila jednim glasom u inostranstvu. Međutim, danas se stavovi kako ekstremne desnice tako i levičarske koalicije u ovim oblastima značajno razlikuju od Makronovog pristupa i verovatno bi bili predmet napetosti tokom potencijalne kohabitacije. Bardela je izjavio da bi kao premijer bio protiv slanja francuskih trupa u Ukrajinu, mogućnost koju Makron nije isključio.
Takođe, je rekao da bi odbio francuske isporuke raketa dugog dometa. Oko 30.000 policajaca biće raspoređeno širom Francuske tokom drugog kruga parlamentarnih izbora da bi se osiguralo da ne bude nereda.
Komentari (0)