Igre 
Izbori u Francuskoj mogli bi biti jedni od najvažnijih u istoriji: Rezultati će imati globalne posledice
Komentari22/06/2024
-21:25
Sve su bliži vanredni parlamentarni izbori u Francuskoj sa potencijalno ogromnim posledicama po vodeću ulogu ove zemlje u EU i NATO-u.
Krajnja desnica ima pristojne šanse da formira vladu u stalnoj članici Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem, koja igra jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika. Nacionalno okupljanje je skeptično prema angažmanu Francuske u EU i NATO, dok su bez aktivne Francuske obe organizacije značajno oslabljene, piše Politico.
Sa finansijske strane, trgovci na globalnim finansijskim tržištima strahuju da će ove političke tenzije uzdrmati sedmu najveću svetsku ekonomiju i rizikovati još jedan nalet nestabilnosti u srcu evrozone. Kako procenjuje Politico, ovo su izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Zašto je tako odlučujući politički trenutak došao niotkuda?
Francuski predsednik Emanuel Makron je 9. juna šokirao naciju raspisivanjem vanrednih izbora nakon što je pretrpeo ponižavajući poraz od Nacionalnog okupljanja (RN) na evropskim izborima. Njegov cilj je bio da zaustavi napredovanje desnice, ali to je velika kocka koja može da mu se obije o glavu.
Pošto su u pitanju parlamentarni izbori, to znači da bi Makron trebalo da ostane predsednik do 2027. Uz to, on će verovatno morati da sarađuje sa novom vladom i premijerom koji bi mogli da budu neprijateljski raspoloženi prema njemu, zbog čega bi moglo da dođe do haosa. Žordan Bardela je vodeći kandidat za premijersko mesto ako RN pobedi na izborima.
Tanjug/AP/Michel Euler
Od Makronove bombastične objave, politički pejzaž u Francuskoj se menjao brzinom munje, sa novim savezima koji su nastajali preko noći i dramatičnim javnim raskolima. To otežava bilo kakve pouzdane prognoze o broju mesta u parlamentu i koalicijama.
Kako funkcionišu izbori?
Za početak, francuski članovi parlamenta se ne biraju na osnovu proporcionalnog zastupanja, već putem komplikovanog glasanja u dva kruga u 577 izbornih jedinica u kojima lokalna politička dinamika igra veliku ulogu.
Povezane vesti
Francuska će izaći na izbore 30. juna, a drugi krug je planiran za 7. jul. U svakoj izbornoj jedinici, ako nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova u prvom krugu, prva dva kandidata prolaze u drugi krug, kao i svaki kandidat koji je dobio podršku najmanje 12,5 odsto upisanih birača. Kandidat sa najviše glasova u drugom krugu osvaja mesto poslanika.
Da bi prošle kroz prvi krug, stranke koje dele političku orijentaciju, kao što su četiri glavne levičarske opcije, imaju tendenciju da se udruže i dogovore da se ne kandiduju jedni protiv drugih.
Tanjug/AP
Takođe, izlaznost je zaista važna. Godine 2022, kada je izlaznost bila blizu 50 odsto, stranke su morale da dobiju otprilike četvrtinu glasova da bi dostigle magičnu brojku od 12,5 odsto registrovanih birača. Očekuje se da će odziv birača biti veći na ovim izborima koji su privlače veliku pažnju, što će kandidatima olakšati prolaz do drugog kruga. To znači da će verovatno doći do više tropartijskih okršaja u drugoj rundi 7. jula nego inače.
Postoji i jako bitna stvar u vezi sa ispitivanjima javnog mnjenja uoči prvog kruga: glasanje je u dva kruga, tako da se procenat ukupnih glasova ne prevodi direktno u poslanička mesta. Za sada, RN i neki njegovi saveznici iz rascepkanog desnog centra imaju oko 37 odsto podrške, dok levičarska koalicija Novi narodni front ima 28 odsto, a Makronovi liberali oko 18 odsto.
Nacionalno okupljanje bliže je vlasti nego ikad
Partiji Marin Le Pen potrebno je 289 mesta da bi imala većinu u parlamentu, a u ovom trenutku izgleda da će krajnja desnica ostvariti veliki uspeh na krilima uspešne kampanje na evropskim izborima. Opet, istraživanja javnog mnjenja moraju se uzeti sa rezervom, ali bi RN mogao da dobije između 195 i 245 mesta, prema trenutnim projekcijama. To bi bilo rekordno povećanje sa 89 trenutnih poslanika.
Ako krajnja desnica dobije većinu u parlamentu, francuski predsednik bi morao da uđe u "kohabitacioni“ aranžman sa RN i da imenuje krajnje desničarskog premijera. Bardela je rekao da ne bi pristao da vodi vladu ako ne bude imao većinu. To verovatno znači da će mu trebati koalicioni partneri, ili je izborna strategija da se postigne veliki odziv birača.
Da bi povećala izglede, krajnja desnica je sklopila dogovor sa Erikom Čiotijem, liderom Republikanaca desnog centra, kako bi podržali neke konzervativne istomišljenike i izbegli takmičenje jedni protiv drugih u određenim izbornim jedinicama.
profimedia
Povezane vesti
Ova veza između desnog centra i krajnje desnice je velika ideološka pobeda za one druge, ali je takođe izazvala ogromnu reakciju među ostalim konzervativcima koji su zgroženi što stranka bivših predsednika poput Šarla de Gola i Žaka Širaka ima posla sa krajnjom desnicom. Inače, samo 62 kandidata ima podršku saveza RN-Republikanci, a glavešine partije desnog centra sada pokušavaju da izbace Čiotija.
Prema anketama, podrška RN-u je oko 33 odsto, dok je podrška maloj grupi Republikanaca, koji su uz Čiotija oko četiri odsto. Tri procenta podržava stranku Ponovno osvajanje (Reconquête), koja je takođe na krajnjoj desnici, ali čiji je lider neprijateljski nastrojen prema Le Pen.
Drugo pitanje je koliko će Le Penova truda uložiti u pregovore o koaliciji, s obzirom na njenu želju da zadrži sav svoj politički kapital uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Ako njena stranka bude predvodila vladu kojoj bude teško da vlada, to bi moglo smanjiti njene šanse da osvoji glavnu nagradu.
Povezane vesti
Makronova koalicija rizikuje da bude uništena
Ansambl, koalicija koja podržava francuskog predsednika, uključuje njegovu stranku Preporod, centristički Modem i partiju desnog centra Horizonti.
Dok Ansambl trenutno kontroliše 250 mesta u parlamentu, prete mu teški gubici na izborima. Nedavna anketa IFOP-a predviđa da će Preporod osvojiti 18 odsto glasova u prvom krugu glasanja. Ključno pitanje je da li će kandidati centra dobiti dovoljno glasova da se plasiraju u drugi krug u mnogim izbornim jedinicama. Ako je izlaznost visoka, prag bi mogao biti blizu 20 procenata, što je iznad onoga što se očekuje da će Ansambl obezbediti širom zemlje.
Tanjug/AP
To znači da bi u prvom krugu mnogi Makronovi kandidati mogli da padnu na prvoj prepreci.
Trenutne projekcije pokazuju da će poslanici Ansambla pasti na manje od 100 mesta u parlamentu od 577 članova, pritisnuti i levicom i krajnjom desnicom.
Po prvi put, Makronova koalicija ne nastupa kao jedna stranka. Horizonti, stranka koju vodi bivši premijer Eduar Filip sa predsedničkim ambicijama, ide sama, ali bi se mogla ponovo pridružiti koaliciji nakon izbora.
To, međutim, vodi do još jedne zagonetke. Da li će, u izbornim jedinicama u kojima kandidat centra bude eliminisan u prvom krugu, njihovi birači glasati za RN, ili će se prikloniti levičarskom savezu koji uključuje krajnje levičarsku Nepokorenu Francusku, koju predvodi vatreni Žan-Lik Melanšon?
Drugim rečima, centristi bi i dalje mogli da budu odlučujući faktor.
Levica se ponovo oporavlja, izaziva Makrona i krajnju desnicu
Neočekivanom brzinom, francuske levičarske stranke ostavile su po strani svoje svađe i ujedinile se uoči glasanja.
Nakon sporazuma postignutog prošle nedelje, krajnje levičarska Nepokorena Francuska (LFI), Socijalistička partija, Komunistička partija i Zeleni kandiduju se u 546 izbornih jedinica širom Francuske. Alijansa, nazvana Novi narodni front, je nova verzija NUPES alijanse iz 2022, koju je osmislio Melanšon. Ovog puta, socijalisti su daleko moćniji partner nakon uspešne kampanje kandidata kojeg podržavaju socijalisti Rafaela Gluksmana na evropskim izborima.
Od 546 kandidata koji će predstavljati novu koaliciju, 229 će podržati LFI u poređenju sa 175 za socijaliste, 92 za Zelene i 50 za komuniste.
Novi narodni front definitivno ima odjek među biračima. Trenutne projekcije govore da će alijansa dobiti 190-235 mesta. To je još uvek daleko od 289 mesta potrebnih za većinu, a levica bi morala da formira koaliciju ako želi da predloži premijera koji bi dobio odobrenje parlamenta.
Ali takve kalkulacije neće značiti ništa ako umereni Gluksman i radikalni Melanšon, u ličnom i političkom sukobu oko ključnih tema kao što su Ukrajina i Gaza, ne budu u stanju da ostave svoje razlike po strani.
S obzirom da je Gluksman rekao da nikada neće prihvatiti Melanšona za premijera, to je možda nerealno očekivanje.
Komentari (0)