Igre 
Francuska pred istorijskim izborima: Ujedinjena desnica nikada nije bila jača, Makronu jedini spas saradnja sa levicom
Komentari15/06/2024
-21:00
Prevremeni parlamentarni izbori u Francuskoj se bliže. Predsednik Makron ih je raspisao za 30. jun i 7. jul, a mogli bi da donesu neočekivane promene i političke zemljotrese u jednoj od najvažnijih zemalja Evropske unije.
Koloritna politička scena Francuske dobija nove obrise kroz političke saveze koji nastaju nakon objavljivanja rezultata izbora za Evropski parlament, koji su doneli pobedu Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen i Žordana Bardele u odnosu na "Renesansu" predsednika Makrona i premijera Atala, sa više nego duplo glasova više za desničarski dvojac.
Osim desnice, za koju je bilo očekivano da će kroz ujedinjenje pokušati da izvrši dodatni pritisak na dosadašnju vlast, ujedinila se i levica, a Makronova opcija ostaje usamljena kao centar.
U složenom izbornom sistemu kakav je francuski, ipak ostaje potreba da se razjasni ko je (za sada) na kojoj strani, i kako bi izborne liste mogle da izgledaju.
Desnica se ujedinjuje oko pobednika evropskih izbora, Nacionalnog okupljanja (RN)
Najjača partija na izborima za Evropski parlament, Nacionalno okupljanje, oko sebe je počela da okuplja desničare, partije, lidere i pojedince, već u prvim danima kada je Makron raspisao prevremene izbore, koji su opisano kao "ekstremno kockanje" predsednika.
Prvo je lider francuske desničarske partije "Republikanci" (LR), Erik Sioti, podržao savez na vanrednim parlamentarnim izborima sa desničarskim "Nacionalnim okupljanjem" (RN) Marin Le Pen, preneo je "France24".
Time je probijen "sanitarni koridor" francuske politike, koji je odvajao desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) od političkog mejnstrima u Francuskoj.
Povezane vesti
"Četrdeset godina pseudo sanitarnog kordona, zbog čega su mnogi izbori izgubljeni, nestaje", rekla je za AFP šefica poslaničke grupe RN u donjem domu Narodne skupštine, Marin Le Pen.
profimedia
S druge strane, kao jedan od razloga za ovakvu svoju odluku, Erik Sioti, lider Republikanaca, je istakao slabost svoje partije, koja je na izborima za Evropski parlament uzela tek delić kolača, a odavno u Francuskoj nema ulogu kakvu želi.
"Danas je LR (Republikanci) suviše slaba stranka da bi se suprotstavila blokovima koji su najopasniji. Potreban nam je savez sa 'Nacionalnim okupljanjem', rekao je predsednik "Republikanaca" Erik Sioti na TF1, prenose "Guardian" i francuska BMFTV.
Lider Republikanaca je odlukom političkog saveta stranke zbog odluke o savezu sa Nacionalnim okupljanjem smenjen sa mesta predsednika stranke, ali je on poručio da ostaje predsednik, navodeći da je savez sa Nacionalnim okupljanjem ono što žele birači njegove partije.
"Govorimo iste stvari pa hajde da prestanemo da izmišljamo nekakvu imaginarnu opoziciju", rekao je Sioti za televiziju TF1 i dodao da je to ono što želi većina birača Republikanske stranke, preneo je ranije "Reuters".
On je na kraju pozvao i sve one koji dele ideje desnice da se ujedine protiv "neprirodne koalicije" na levom političkom spektru, jer je "Francuska u opasnosti", kako je istakao u jednom od poslednjih nastupa.
Inače, kasno sinoć je Sioti objavio da je sud u Parizu poništio odluku političkog saveta njegove stranke o isključenju, te je naveo da nastavlja da obavlja funkciju predsednika stranke.
Povezane vesti
S druge strane, u trećoj po snazi desničarskoj partiji "Rekonkvista" takođe je došlo do rascepa zbog želje Marion Marešal, prve na listi za Evropske izbore i nećakinje Marin Le Pen, i nekoliko istaknutih poslanika partije da se pridruže desnom bloku okupljenom oko Nacionalnog okupljanja.
"U poslednjih 48 sati od najave raspuštanja Narodne skupštine od strane predsednika Republike, pokušali smo sve da obezbedimo da 1,4 miliona birača Rekonkviste da budu zastupljeni u novoj desničarskoj koaliciji koja okuplja brojne RN, LR i nezavisne kandidate. Ova nova koalicija budi ogromnu nadu u promene u našoj zemlji".
"Erik Zemur je odlučio, uprkos našem protivljenju, da predstavi što više kandidata protiv ove koalicije desnice širom Francuske, rizikujući tako da izgubi ovu neviđenu nadu da će pobediti Emanuela Makrona i krajnju levicu. Ova odluka je trostruka greška", stoji u saopštenju Marešal i poslanika Rekonkviste.
Povezane vesti
Erik Zemur, osnivač Rekonkviste, najavio je isključenje Marešalove iz partije zbog njenog poteza, ocenjujući njen potez kao izdaju, navodeći da nije tačno da je on bio prepreka stvaranju saveza sa Nacionalnim okupljanjem.
Ipak, dan ranije Zemur je gostujući na francuskoj "CNews" izjavio da se neće kandidovati na prevremenim parlamentarnim izborima u svojoj izbornoj jedinici, jer ne želi da spreči reizbor kandidata Nacionalnog okupljanja u toj izbornoj jedinici, dodajući da on neće biti prepreka jedinstvu desnice.
Lider Nacionalnog okupljanja u parlamentu, Marin Le Pen je izjavila da će oni formirati "vladu nacionalnog jedinstva" ukoliko pobede na prevremenim parlamentarnim izborima.
"Imamo mogućnost da pobedimo na ovim izborima, da formiramo vladu nacionalnog jedinstva... Moramo da izvučemo Francusku iz kolotečine", rekla je ona i dodala:
"Okupićemo sve Francuze, muškarce i žene dobre volje, koji su svesni katastrofalne situacije u našoj zemlji, a na lideru stranke RN Žordanu Bardeli će biti da izabere svoj tim kada dođe vreme za to", rekla je ona, prenosi "Le Monde".
Levica se okuplja oko Socijalističke partije i radikalnog levičara Melenšona
Po broju glasova treća po snazi, a po broju mandata izjednačena sa Makronovom Renesansom, Socijalistička partija je ostvarila rast na nedavno završenim izborima za Evropski parlament.
Sa osvojenih 13,83 odsto preuzela je primat u pregovorima o jedinstvu levice na prevremenim parlamentarnim izborima u Francuskoj u odnosu na krajnje levičarsku Nepokorenu Francusku bivšeg predsedničkog kandidata Žan-Lika Melenšona.
Nakon prvog kontakta, socijalisti, zeleni, komunisti i radikalna Nepokorena Francuska pozvali su u saopštenju na zajedničku platformu koja će, kako je navedeno, "predstavljati alternativu Emanuelu Makronu i boriti se protiv rasističkog projekta krajnje desnice", preneo je "Reuters".
Vrlo brzo, okupljene levičarske partije saopštile su da su postigle sporazum o koaliciji pod nazivom "Narodni front" u kojoj će izaći na predstojeće izbore.
U saopštenju stranaka "Francuska komunistička partija", "Ekolozi", "Nepokorena Francuska" i "Socijalistička partija" navodi se da je "napisana nova stranica u istoriji Francuske sa novim Narodnim frontom", prenosi BFMTV.
"Političke snage koje čine "Narodni front" izaći će pred Francuze i Francuskinje 30. juna i 7. jula sa programom vlade i jedinstvenim kandidatima u izbornim jedinicama Francuske", piše u saopštenju.
Da li levica u stvari "radi za Makrona"?
Naizgled koherentna koalicija, ipak u sebi ima raznoobrazne ideje, koje se kreću od krajnje levičarskih, radikalnih, stavova Melenšona, do zelenih i Socijalista, čiji stavovi bi mogli da se opišu kao socijaldemokratski.
Ipak, ideja borbe protiv Nacionalnog okupljanja, očuvanje "sanitarnog koridora" o kojem je govorila Le Penova, ujedinjuje sve ove partije, što je istakao poslanik Socijalističke partije Rafael Gluksman.
"Jedino što mi je važno je da Nacionalno okupljanje ne pobedi na izborima i da neće upravljati zemljom", rekao je on radiju "France Inter", dodajući da Žan-Lik Melenšon neće voditi levičarski pokret, prenosi BBC.
Upravo na ovu i slične izjave iz levog bloka se poziva desnica kada kaže da se Narodni front u stvari bori za očuvanje statusa quo jer će, prema njihovim rečima, levičari posle izbora sigurno da prave neku vrstu koalicije sa Makronom. Bilo to tačno ili ne, ukoliko bi se istraživanja javnog mnjenja ispostavila kao tačna, ta opcija zaista jedino i može da spasi Makronovu Renesansu koja je sa svojim partnerima daleko od većine u parlamentu.
"Politico": Da li je Makron previše toksičan da bi pobedio?
Među favoritima prevremenih parlamentarnih izbora osim desnice i levice koji se ujedinjuju, ostaje usamljena centristička opcija trenutnog predsednika Makrona, Renesansa, na čelu sa premijerom Gabrijelom Atalom, koja je trenutno prema anketama daleko iza desničarskog Nacionalnog okupljanja i levičarske koalicije Narodni front.
Svoju analizu Makronovog statusa, "Politico" započinje pitanjem da li je trenutni predsednik previše toksičan da bi pobedio, uz napomenu da čak i saveznici francuskog predsednika strahuju da bi mogao da ih dovede do katastrofe.
"Nećete videti Makronovo lice na mojim predizbornim plakatima, to vam mogu reći", rekao je član parlamenta koji pripada koaliciji francuskog predsednika, prenosi "Politico" i nastavlja sa izjavom drugog predstavnika Makronove Renesanse:
"Jelisejska palata zapravo nije razumela 'anti-predsedničko' raspoloženje u Francuskoj", rekao je on.
U prilog stavovima članova Renesanse idu i ankete koje su usmerene na ocenu rada predsednika Makrona.
Jednu takvu anketu je sproveo francuski "Elabe", a koja pokazuje izuzetno negativne stavove javnosti ka predsedniku, koje se kreću od negativnih termina koji su asocijacija na njega i njegov rad, do stava da je njegov reizbor na mesto predsednika bio greška.
Tanjug/AP/Domenico Stinellis
Negativni termini su najčešće asocijacije, emotivne ekspresije kod većine Francuza kada se ocenjuje rad predsednika Makrona.
"Neslaganje, razočaranje i bes su reči koje najbolje opisuju stanje uma Francuza prema Emanuelu Makronu. Kada pomisle na Emanuela Makrona, reči koje najbolje odgovaraju rasuđivanju Francuza su pre svega negativne: neslaganje (44 odsto), razočaranje (42 odsto), bes (39 odsto) i neprijateljstvo (26 odsto). Oni su ispred ravnodušnosti (22 odsto) i pozitivnih reči: poštovanje (13 odsto), podrška (10 odsto), zadovoljstvo (sedam odsto) i simpatije (sedam odsto)", stoji u rezultatima ankete uz opasku da:
"67% Francuza pominje samo negativne reči, 17% samo pozitivne reči, 12% samo ravnodušnost i 4% pozitivne i negativne reči".
Plebiscitarna većina, čak dve trećine ispitanika smatra da je ono što je do sada uradio Emanuel Makron razočaravajuće, piše u izveštaju ankete.
"Godinu dana posle reizbora i 6 godina od izbora 2017. godine, 66 odsto (+2 poena od 25. januara 2023. godine) veruje da je rad Emanuela Makrona kao predsednika Republike razočaravajući, 22 odsto (+1) veruje da je još rano reći, 12 odsto (-3) kaže da je zadovoljno", donosi "Elabe" u anketi.
Čak 7 od 10 Francuza smatra da je reizbor Emanuela Makrona 2022. godine bio loša stvar za zemlju.
"69 odsto Francuza veruje da je reizbor Emanuela Makrona bio loša stvar za Francusku, percepcija koja je naglo porasla za 14 poena od kada je naše merenje izvršeno nekoliko dana nakon njegovog reizbora (27. april 2022), ovo je najviši nivo zabeležen od aprila 2018. godine", navodi agencija.
Anketa je pokazala i da većina Francuza ne deli ideje Emanuela Makrona i ne ceni njegovu ličnost.
"27 odsto (-11 od 8. marta 2022. godine) Francuza kaže da podržavaju ideje Emanuela Makrona, u poređenju sa 72 odsto (+11) koji ne podržavaju, a 30 odsto (-12) njih kaže da im se sviđa njegova ličnost, u poređenju sa 69 odsto (+12) onih koji ga ne vole", analizira "Elabe".
profimedia
Ono što posebno interesuje njegovu opoziciju je u kojim sferama su najveće zamerke javnosti predsedniku Makronu, pa tako tri od četiri Francuza smatra da je Makronov rad nezadovoljavajući na polju obrazovanja, upravljanja javnom potrošnjom, imigracijama, protiv nebezbednosti.
"Skoro 3 od 4 Francuza smatra da je akcija Emanuela Makrona nezadovoljavajuća u pogledu zdravlja (79 odsto, +12 od 2. februara 2022. godine), obrazovanje (77 odsto, +8), upravljanje javnom potrošnjom (77 odsto, +4), imigracija (77 odsto, +1), borba protiv nesigurnosti (76 odsto, +2), socijalna pitanja (75 odsto), borba protiv socijalnih nejednakosti (75 odsto, +1), kupovna moć (74 odsto, =), životna sredina (73 odsto, +3), ekonomija (71 odsto, +7); a skoro 2 od 3 nisu zadovoljni oporezivanjem (69 odsto, +3), zaposlenjem (66 odsto, +6) i načinom otelotvorenja predsedničke funkcije (65 odsto)", piše u izveštaju "Elaba".
Makronova Renesansa se trenutno kotira na oko 19 odsto podrške, prema istraživanju portala "Politico".
Druge ankete vladajućoj partiji daju i manji procenat podrške, što je svakako zabrinjavajuće za trenutnog predsednika, ali ono što više treba da ga brine je "nepoželjnost" partnera i saradnika, koji sve više žele da se distanciraju od predsednika koji je, prema svemu sudeći, postao teret.
Prema novoj anketi Instituta CSA, sprovedenoj za CNEWS, Europe 1 i JDD, 57 odsto francuskih birača želelo bi da Emanuel Makron podnese ostavku ako njegov tabor bude poražen na parlamentarnim izborima 30. juna i 7. jula.
Prema rezultatima istraživanja, 59 odsto žena i 55 procenata muškaraca podržava ovu ideju, a dispariteti su znatno veći prema različitim starosnim kategorijama.
Naime, 66 odsto ispitanika mlađih od 35 godina želi da predsednik Francuske podnese ostavku u slučaju poraza predsedničke većine na parlamentarnim izborima. Brojka raste za više od 10 procenata za one od 18 do 24 godina starosti (78 odsto), ali opada sa godinama, završavajući na 47 odsto kod onih od 65 i više godina.
Makron: Neću podneti ostavku bez obzira na rezultat izbora
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je ranije da neće podneti ostavku bez obzira na rezultat predstojećih parlamentarnih izbora u Francuskoj. On je kazao da "nije Nacionalno okupljanje to koje piše Ustav".
"Institucije su jasne, kao i mesto predsednika bez obzira na rezultat", rekao je Makron za francuski Figaro.
Preporuka za vas
Komentari (0)