Igre 
Prvo postizborno poglavlje: Lideri EU se sastaju u Briselu da bi pregovarali o ključnim funkcijama, tri imena u fokusu
Komentari17/06/2024
-12:00
Sledeće poglavlje posle evropskih izbora jeste raspodela ključnih funkcija u Evropskoj uniji. Postizborna igra u EU danas ulazi u prvu fazu. Evropski lideri se sastaju u Briselu da bi razgovarali, a možda i doneli odluke o tome ko će zauzeti glavne pozicije u Evropskoj uniji.
Dvadeset sedam šefova država i vlada će na neformalnom samitu "ukrstiti koplja" po pitanju izbora šefa Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost,piše Euronews.
Pregovori o funkcijama su uvek predstavljali delikatno pitanje zbog toga što treba uzeti u obzir različite faktore: političku pripadnost, geografsko poreklo i rodnu ravnotežu, a sve u cilju da se obezbedi najveća podrška za određene kandidate.
Odluka 2019. godine je "pala" posle nekoliko dana rasprave, uključujući i "noćni maraton" posle koga su lideri EU bili vidno iscrpljeni. Ovoga puta, zadatak bi za evropske lidere mogao da bude nešto lakši.
Posle izbora konsenzus oko određenih imena se pojavio brže nego što su mnogi očekivali: Ursula fon der Lajen – kandidat za predsednicu EK, Antonio Kosta - kandidat za predsednika Evropskog saveta i Kaja Kalas – kandidatkinja za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
"Ovo je pravac putovanja. Postoji jasan interes da se brzo i predvidljivo stigne do jasnoće", rekao je diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
Drugi diplomata je sugerisao da bi brz tempo sastavljanja "paketa ključnih funkcija" uglavnom mogao da bude posledica nedostatka kredibilnih alternativa. Međutim, iako postoje velike nade da će se brzo doći do rešenja, konačni sporazum možda neće biti potpisan večeras, već bi mogao da se prolongira do zvaničnog samita 27. juna. Kako sada stvari stoje?
Povezane vesti
Ursula fon der Lajen – favorit za čelo Evropske komisije
Od kada je objavila da će se ponovo kandidovati za predsednicu Evropske komisije, Ursula fon der Lajen se smatra nespornim favoritom za tu funkciju. Šezdesetpetogodišnja Nemica je bila na čelu izvršne vlasti EU tokom nekoliko uzastopnih kriza u prethodnih pet godina, osiguravajući istovremeno i da zakonodavna vlast održi svoju izvornu ambiciju.
Njen izrazito centralizovani način rada, dalekosežni Zeleni dogovor, reakcija na proteste poljoprivrednika, i što je najvažnije, njen početni odgovor na rat Izraela i Hamasa kada se rukovala sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom, nekada su posmatrani kao prepreke na putu do drugog mandata.
Ipak, ubedljiva pobeda Evropske narodne partije (EPP) na junskim izborima i 190 mesta u Evropskom parlamentu koje će te snage desnog centra imati, otklonile su zabrinutost. Fon der Lajen je već započela pregovore sa Socijalistima i Liberalima o izgradnji centrističke koalicije bez formalnog uključivanja tvrdo desnih snaga italijanske premijerke Đorđe Meloni.
EPA-EFE/Denis Balibouse
Fon der Lajen, koja je članica Evropskog saveta, prisustvovaće današnjem samitu, ali će se povući kada počne razgovor o kandidatima. Ukoliko dobije blagoslov evropskih lidera, sledeća stanica za nju će biti Evropski parlament, gde mora da dobije podršku većine novoizabranih poslanika, a to znači 361 glas.
Uoči izbora, Briselom su se raširile spekulacije o mogućim alternativama Ursuli fon der Lajen. Imena koja su bila u igri iz redova EPP su hrvatski premijer Andrej Plenković, Klaus Johanis iz Rumunije, Kirjakos Micotakis iz Grčke, ali i aktuelna predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Bivši premijer Italije Mario Dragi je bio još jedna alternativa koja je provejavala u medijskim naslovima. Ali taj predlog, koji se pripisuje francuskim zvaničnicima kao strategija za dobijanje ustupaka od Fon der Lajen, uvek je bio na klimavim nogama. Dragi nije povezan ni sa jednom političko strankom, i njegovo imenovanje bi potpuno poremetilo igru trgovanja funkcijama.
Antonio Kosta na čelu Evropskog saveta?
Socijalisti i demokrate zauzeli su drugo mesto na evropskim izborima, i imaće 136 mesta u Evropskom parlamentu. Ipak, taj rezultat ne umanjuje njihove ambcije.
Povezane vesti
Porodica stranaka levog centra se fokusirala na poziciju predsednika Evropskog saveta, To je posao koji ne podrazumeva zakonodavna ovlašćenja ali u vremenima krize dobija posebnu važnost. Lideri se tada okupljaju na hitnim sastancima da bi doneli ključne odluke.
Aktuelni predsednik Evropskog saveta je Šarli Mišel, belgijski liberal koji ne može ponovo da bude izabran zato što je odlužio dva uzastopna mandata od 2,5 godine. Ali njegovo predsedavanje je izazivalo različite reakcije. Njegov neuspešni pokušaj da se kandiduje na evropskim izborima ranije ove godine je razotkrio opasnosti kandidovanja nekog relativno mladog (i ambicioznog) za vođenje Evropskog saveta.
Socijalisti su osetili da postoji prostor za njih i odigrali su na kartu veterana Antonija Koste, 62-ogodišnjeg političara koji je bio premijer Portugala između 2015 i 2024. godine. Tokom njegovog mandata postao je veoma cenjen zbog konstruktivnih stavova i pristupačnog karaktera.
Tanjug AP/Paul White
On je u novembru 2023. godine podneo ostavku nakon što je nekoliko članova njegovog kabineta optuženo za korupciju i trgovinu uticajem. Kosta je bio osumnjičen da je omogućio neke od tih neregularnih poslova koji su se ticali koncesija za rudarenje litijuma, zelenog vodonika i projekta data centra.
Ubrzo posle ostavke tužioci su priznali da su pobrkali ime Antonija Koste, sa imenom ministra ekonomije Antonija Koste Silve u transkriptu prisluškivanja. Upravo ta greška, uz još neke, je potkopala pravni slučaj.
Ukoliko se lideri EU budu predomislili kada je reč o Kosti, alternativa bi mogla da bude Mete Frederiksen iz Danske, ali je ona negirala da je zainteresovana za bilo koju visoku EU funkciju. Takođe, i Mario Dragi je pominjan kao kandidat i za ovu poziciju.
Kaja Kalas – ime u prvom planu za poziciju visokog predstavnika
Porodica liberalnih stranaka Obnovimo Evropu, koja je sa 102 spala na 80 mesta u Evropskom parlamentu, takođe želi da dobije jednu od ključnih funkcija u EU, uprkos tome što je njihov rezultat razočaravajući.
Zbog toga što su Socijalsti čvrsto fokusirani na Evropski savet, liberalima ostaje otvoren put ka poziciji visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Od kako se blok bavi globalnom krizom, ta pozicija je dobila na značaju, ali njena efikasnost i dalje ostaje ograničena zbog principa jednoglasnosti.
Trenutno je visoki predstavnik Žozep Borelj, nepokolebljivi socijalista koji je često frustrirao diplomate zbog toga što je delovao "van scenarija" i što je delio lične stavove koji nisu usaglašeni u 27 država članica.
profimedia
Pri izboru njegovog naslednika geografija bi mogla da odigra značajnu ulogu. Pošto deluje da će Evropska komisija i Evropski savet otići ka zapadu i jugu Evrope, veruje se da bi pozicija visokog predstavnika trebalo da pripadne istoku.
Dvostruki kriterijum liberalne i istočne Evrope značajno smanjuje listu kandidata i gura estonsku premijerku Kaju Kalas u prvi plan. Tokom prethodne dve godine Kalas je bila vodeći glas u odgovoru na rusku invaziju u Ukrajini. Pozivala je blok da usvoji strože sankcije protiv Kremlja i da kazni zapadne saveznike koji ne uspevaju da isporuče obećanu municiju Kijevu.
Njena politika se smatrala "tvrdom" i previše "baltičkocentričnom", ali je brutalna realnost rata donela bodove na njen konto. Ona je sada ozbiljan kandidat za budućeg šefa spoljne politike EU. Ukoliko bude imenovana, moraće da dokaže da može ubedljivo da govori i o drugim regionima kao što su Afrika, Bliski istok i Latinska Amerika.
"Njeno ime ne predstavlja crvenu liniju za bilo koga. Pozicija visokog predstavnika je u velikoj meri određena mandatom koji obezbeđuju države članice", rekao je diplomata.
Još jedan liberalni kandidat jeste Belgijanac Aleksander de Kro, koji je nedavno podneo ostavku na mesto premijera, ali bi njegovo zapadnoevropsko poreklo moglo da mu bude otežavajući faktor u ovoj konstelaciji snaga.
Kriterijumima odgovara Radoslav Sikorski, bivši poslanik u Evropskom parlamentu koji je sada ministar spoljnih poslova Poljske. On snažno podržava Ukrajinu, ali je povezan sa EPP-om.
Komentari (0)