Evropa

Teži put do "fotelje" za Fon der Lajen: Da li su već sva mesta za visoke funkcije u EU "rezervisana"?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/06/2024

-

16:00

Teži put do "fotelje" za Fon der Lajen: Da li su već sva mesta za visoke funkcije u EU "rezervisana"?
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert - Copyright Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

veličina teksta

Aa Aa

Nedelju dana nakon održanih izbora u Evropskoj uniji, tačnije 17. juna, u Briselu će se na neformalnom sastanku okupiti evropski lideri, a tokom kojeg bi trebalo da se dogovore oko najviših pozicija u EU. Cilj ovog sastanka tako je da se evropski lideri usaglasa po pitanju izbora predsednika Evropske komisije, Evropskog saveta, ali i oko visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.

Prema proceduri, novog predsednika Evropske komisije, funkciju koju je u prethodnih pet godina obavljala Ursula fon der Lajen, mora da predloži Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada Evropske unije i to kvalifikovanom većinom. Tom prilikom, trebalo bi da uzmu u obzir i ishod izbora za Evropski parlament. Evropska narodna partija (EPP) desnog centra, koja je osvojila najviše mandata na izborima, moći će da, kao najveća grupacija u EP, predloži svoju vodeću kandidatkinju za predsednika Komisije i aktuelnu predsednicu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat. 

Kako piše Politiko, izgleda da su sva mesta već rezervisana, te da će na čelu EK ostati Fon der Lajen, da će novi predsednik Evropskog saveta biti Portugalac Antonio Košta, Roberta Metsola će ostati predsednica Evropskog parlemanta, a na mesto šefa diplomatije navodno će doći Kaja Kalas iz Estonije.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

 

"Ako ste očekivali višemesečne duele, uzbudljive političke akcije i briselske moćnike koji vade oštre noževe kako bi obezbedili vodeće poslove u EU nakon evropskih izbora, možda ćete biti razočarani", piše Politiko, prenosi Tanjug.

Kako se navodi, iako još ništa nije sigurno, nacrt dogovora o funkcijama se očekuje na neformalnoj večeri za lidere bloka koji će se održati 17. juna, dok bi formalni dogovor mogao da se desi na sastanku lidera u Briselu 27. i 28. juna.

Biti ili ne biti - tamo: Ko (ne)treba da bude na neformalnom sastanku?

Međutim, sada se, kako piše Euronews na engleskom, postavlja pitanje, da li kandidati o kojima se razgovara, treba da prisustvuju tom neformalnom sastanku, pa i Fon der Lajen, koja očekuje da će opet dobiti poverenje i da će se opet naći na čelu Evropske komisije u drugom mandatu.

Ursula fon der Lajen, aktuelna šefica Komisije i vodeći kandidat stranke desnog centra EPP, stranke koja je i na ovim izborima dobila najveći broj glasova, veruje da treba da se naađe na ovom neformalnom sastanku evropskih lidera.

"Razumemo da je ovo neformalna večera članova Evropskog saveta čiji je član predsednica Komisije i stoga očekujemo da ona bude tamo", rekao je portparol Komisije novinarima u ponedeljak.

Pojedini lideri EU, koji čine ostatak Evropskog saveta, ipak, ne dele to mišljenje. Naime, jedan diplotamata, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da većina evropskih lidera bi ipak želeli da ona ne prisustvuje sastanku, kako bi moglo "otvoreno da se razgovara o kandidatima", prenosi Euronews.

"Velika većina lidera želi da ima debatu iza zatvorenih vrata, bez prisutnih kandidata, kako bi se omogućila iskrena razmena mišljenja", rekao je diplomata.

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

 

Druga, manja grupa evropskih lidera je ostala uzdržana po ovom pitanju, dok je samo "veoma mala grupa" njih za to da Fon der Lajen prisustvuje sastanku, dodao je neimenovani diplomata.

Ovo je tek treći put da će se održati takav neformalni sastanak kako bi lideri razjasnili ko bi trebalo da vodi najistaknutije poslove u EU. Bivši predsednici Komisije Žan-Klod Junker i Žoze Manuel Barozo prisustvovali su takvim sastanima 2019. i 2014. godine.

Procedure

Podsetimo, Fon der Lajen, već neko vreme, aktivno vodi kampanju za drugi mandat predsednice Komisije i u martu ove godine dobila je podršku svoje stranke za drugi mandat. Delegati EPP-a glasali su, na kongresu u Bukureštu tada su, sa 400 glasova za i 89 protiv i apsolutnom većinom dali podršku Lajen u kandidaturi za još pet godina na jednoj od najviših funkcija u EU, što će biti odlučeno nakon parlamentarnih izbora u EU.

Majka sedmoro dece

Ursula fon der Laljen, nemačka političarka, nalazi se na poziciji predsednika Evropske komisije od 2019. godine i prva je žena na toj funkciji. Od 2013. do 2019. godine bila je ministarka odbrane Nemačke, članica je Centralno desničarske Hrišćansko-demohrišćanske unije. Bila je i ministarka vlade u državnoj vladi Donje Saksonije od 2003. do 2005. Kasnije je bila i ministarka porodičnih poslovai omladine, ali i ministarka za rad i socijalna pitanja. Pre četiri godine magazin "Tajm" ju je uvrsio na listu 100 najmožnijih ljudi. Rođena je 8. oktobra 1958. godine, udata je za lekara Hajka fon der Lajena i imaju sedmoro dece.

Inače, na nedavno završenim izborima njena stranka, EPP osvojila 185 od 720 mesta u Evropskom parlamentu, skoro 50 više od svojih najbližih rivala, levičarskih socijalista i demokrata. Ali stvarna nominacija ostaje u rukama lidera, koji mogu, kao što su to uradili 2019. godine, da odluče da ne poštuju sistem kandidata i izvuku ime iz šešira, što je rezultiralo imenovanjem Fon der Lajen u odnosu na tadašnjeg glavnog kandidata EPP, Manfreda Vebera.

Među imenima koja se mogu čuti u Briselu kao moguća zamena za Fon der Lajen, prema pisanju Euronewsa na engleskom, je i bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. Osiguravanje nominacije lidera za šefa Komisije samo je prva prepreka. Kandidatu zatim treba da ga odobri većina evropskih poslanika, što je Fon der Lajen dobila 2019. sa većinom od samo devet glasova.

Fon der Lajen, čije koketiranje sa tvrdo desničarskim, evroskeptičnim partijama tokom njene kampanje nije prošlo nezapaženo od strane tradicionalnih pro-EU saveznika EPP-a, te Euronews na engleskom piše da će joj put do fotelje ovog puta biti teži.

Fon der Lajen je potreban glas 361 poslanika u Evropskom parlamentu kako bi dobila drugi mandat na čelu Komisije, a koalicija centrističkih grupa koja ju je izabrala poslednji put, njena EPP, socijalisti i demokrate levog centra (S&D) i liberalni Obnovimo Evropu, osvojila je skoro 400 mesta.

Ako ne uspe da dobije dovoljno glasova od tri najveće grupe da prođe, ona će se suočiti sa izborom - da potraži podršku od Zelenih, koji žele klimatske garancije ili da zatraži podršku desničarske partije italijanske premijerke Meloni ili da uradi oboje.

A nakon neformalnog sastanka, od 27. do 28. juna biće održan formalni Samit, na kojem će se nastojati da se dogovori oko najviših funkcija u EU, uključujući i oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, koji je do sada vodio Šarl Mišel, a koji je početkom godine najavio da se neće kandidovati za drugi mandat. Tema ovog sastanka biće i izbor visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, funkciju na kojoj je trenutno Žozep Borelj.

Inače, kako je već pomenuto, novog predsednika Komisije Evropskom parlamentu mora da predloži Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom, a trebalo bi da tom prilikom uzmu u obzir ishod izbora za EP. Parlament bira predsednika Evropske komisije apsolutnom većinom tokom tajnog glasanja. 

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra, koja je osvojila najviše mandata na izborima, moći će da, kao najveća grupacija u EP, predloži svoju vodeću kandidatkinju za predsednika Komisije i aktuelnu predsednicu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat. O izboru za novog predsednika Evropske komisije glasaće se najverovatnije 18. jula.

Junkerova poruka za Fon der Lajen

Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručio je svojoj naslednici na toj funkciji Ursuli fon der Lajen da proevropskoj koaliciji nije potrebna podrška "Braće Italije", italijanske premijerke Đorđe Meloni i da će margina proevropske koalicije od 40 mesta u novom Evropskom parlamentu "biti dovoljna" da garantuje ponovni izbor fon der Lajen za predsednicu izvršne vlasti EU.

On je u intervjuu za italijansku Stampu rekao da većinu ne bi trebalo proširiti na stranke ekstremne desnice, prenosi Politiko.

"Uveren sam činjenicom da u Evropskom parlamentu još uvek postoji proevropska većina sa centrističkim snagama, ali i dalje sam zabrinut i uznemiren usponom krajnje desnice. To je dobro utvrđen fenomen, ali predstavlja opasnost za Evropsku uniju jer ugrožava duh solidarnosti koji bi trebalo da karakteriše delovanje EU", rekao je Junker, koji je vodio EK od 2014. do 2019. godine.
 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa