Igre 
"I u novom sazivu isti zahtevi pred Beogradom": Kako će evropski izbori uticati na politiku proširenja EU i na Srbiju
Komentari10/06/2024
-18:00
Evropljani su tri dana mogli da glasaju za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu, instituciji koja će u narednoim periodu odlučivati u ime stotine miliona građana Evropske unije. Osim za njih, odnos snaga u Evropskom parlamentu mogao bi da bude značajan i za države kandidate. Zbog toga se postavlja pitanje na koji način će ishod evropskih izbora uticati na dalje evropske imntegracije Srbije?
Ali, krenimo redom. Na izborima za Evropski parlament najbolji rezultat postigla je Evropska narodna partija sa 185 poslaničkim mestom. Socijalističko-demokratska koalicija osvojila je 137 mesta, dok će Grupi Obnovimo Evropu pripasti 79 mandata, a Zelenima 52. Desno orijentisana Identitet i demokratija ima 58, a Evropski konzervativci i reformisti 73 mandat. Liberali su izgubuli čak 20 mesta u odnosu na prethodni saziv, dok je levici pripalo 36 mandata.
Po svemu sudeći, aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, bar kako je to rekao lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, nakon što je ta stranka desnog centra osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament. On je naglasio da EPP želi demokratsku Evropu i da "pobednik izbora sada ima pravo da imenuje predsednika EK", prenosi Frankfurter algemajne cajtung.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Fon der Lajen je sinoć naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice.
"Nijedna većina ne može da se formira bez EPP i zajedno ćemo izgraditi bastion protiv ekstrema sa levice i desnice", rekla je fon der Lajen.
Pojedine strane diplomate i analitičari smatraju da će proširenje Evropske unije postati prioritet nove administracije. Očekuju tako politiku kontinuiteta po pitanju proširenja, a ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar, dodaje da se poslednjih meseci i godina vidi zamah u tom pogledu, koji je rezultat više elemenata.
"Sve to se neće promeniti i siguran sam da će taj zamah ostati i sa novim parlamentom", naveo je Košar i dodao da je za EU pitanje bezbednosti trenutno prioritet.
Povezane vesti
Košar ocenjuje da se i u zemljama EU, u kojima pitanje proširenja nije bilo popularno, sada polako menja mišljenje javnog mnjenja, jer, ističe, ljudi sve više shvataju da je proširenje neophodno kako bi se u potpunosti eliminisale bezbednosne pretnje koje je izazvala ruska agresija na Ukrajinu.
"Postoji zaokret kada je reč o evropskoj odbrani, što je sada prioritet. Proiširenje je potreba da se svi zajedno branimo od pretnji koje dolaze i od agresije Rusije na Ukrajinu", rekao je on.
Može li Srbija da postane 28. članica?
Šef Misije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je sinoć za Euronews Srbija da očekuje da će politika proširenja ostati visoko na dnevnom redu EU nakon izbora za Evropski parlament jer je, kako je rekao, to postalo ključno pitanje. Žiofre je naglasio da će budući Parlament EU odlučivati o izboru nove političke perspektive koja će morati da bude uzeta u obzir u procesu ekspanzije.
Upitan da li bi Srbija mogla da postane 28. članica Evropske unije, šef Delagcije EU u Srbiji je odgovorio da on lično to želi, kao i da želi da se proces proširenja ubrza.
"Sada su zemlje Zapadnog Balkana na potezu. Moraju da se ubrzaju reforme, poveća brzina promene zakona, usklađivanje sa evropskom politikom i nadam se da će taj prozor, tako da kažemo, ta prilika koja postoji zbog rata u Ukrajini, da će zemlje Zapadnog Balkana to iskoristiti, a Evropska unija sigurno to i hoće", naveo je Žiofre.
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britanji Ognjen Pribićević, ne očekuje da će se išta bitno promeniti kada je u pitanju evropski put Srbije.
"Što se tiče stava prema nama, bojim se da uprkos tome što oni (u EU) stalno govore da se konačno razume značaj ovog područja i neophodnost daljeg proširenja - mislim da se ne razume i da nedostaje ideja i strategija, jer da je strategija postojala, mi bismo već 20 godina bili u Evropskoj Uniji ili od pre dve godine kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu zato što su to strateška pitanja", ukazao je Pribićević.
Povezane vesti
"Proširenje ostaje na agendi"
Bivša amabsadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović na pitanje kako vidi upravo završene izbore u EU i da li njihov rezultat može uticati na agendu proširenja, odgovara da će proširenje ostati na agendi, ali koliko dugo, to, dodaje, ostaje veliko pitanje. Ona je dodala da postoji mogućnost da se određeni procesi pomere u pozitvnom pravcu, ali kojom briznom teško je proceniti.
Podsetila je da je reč o 2030. i naglasila da ne treba gajiti preterana očekivanja koja dovode do pada evroentuzijazma u zemljama zapadnog Balkana.
Podsetila je da je prethodna Evropska komisija zacrtala agendu pre svega kroz proces rasta gde je alocirano šest milijardi za region Zapadnog Balkana u smislu ekonomskog osnaživanja koji bi omogućio tržišnu utakmicu zemalja Zapadnog Balkana u okviru Evropske unije.
Joksimović je ocenila je da postoji potreba za daljem procesom proširenja i dodala da će on zavisiti i od reformske agende u samom regionu, ali i od budućih koraka Evropske unije.
Podsetila je da se gobalne dešavanja kreću velikom brzinom i da dovode do različitih promena. Zato je, kako kaže, teško predvideti sve do najsitnijih detalja.
Minić: Ne postoji entuzijazam
S druge strane, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, govoreći za Euronews Srbija kaže da će se ishod evropskih izbora sigurno odraziti na politiku proširenja, kao i da "u krajnjoj desnici ne postoji entuzijazam ka proširenju". Postoji, dodaje, "selektivan odnos".
"Recimo Poljaci su zainteresovani da se Ukrajina priključi Evropskoj uniji, Rumuni da se priključi Moldavija. Mađarska je jedna od ipak ređih zemalja koja pruža punu podršku u Zapadnom Balkanu... Ali drugo, rekla bih da je na istoj liniji, to je otpor konzervativnih, radikalnih i ekstremnih konzervativnih stranaka, desnih, ka povećanju pomoći Evropske unije. Pre svega to je ideja da se ovim zemljama iz kojih potiče velika imigracija u Evropsku uniju, da se njima pomogne, da te ljude u stvari zadrže preko te pomoći EU. Tako da su to sve elementi koji će uticati na dalju politiku Evropske unije u našem regionu", rekla je Minić.
Dodaje da kada je reč o Srbiji, naša zemlja, u ovoj fazi, nije bila tema.
"Srbija nije bila tema, tako da čak i ovi sabori, lokalni izbori i tako dalje nisu naišli na neke velike reakcije za razliku od izbora u decembru. Tako da to je nešto što će tek doći na dnevni red", navela je Minić.
"I u novom sazivu EP isti zahtevi pred Srbijom"
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da će pred Srbijom nakon konstituisanja novog Evropskog parlamenta, ostati isti oni zahtevi za ispunjenje kada je reč o nastavku evropskih integracija.
Otvaranje novih klastera
Pravnik Milan Antonijević ocenio je da Srbija bez obzira na ishod izbora za Evropski parlament može očekivati dalju podršku u saradnji sa EU partnerima. Kako kaže, politika EU je dugoročna i ona se ne formuliše od jedne Evropske komisije druge i da govori o tome koji su planovi Evrope.
"Treba gledati koliko ovako mali region kakav je naš može doprineti onome što predstavlja evropsko jedinstvo i solidarnost i koja je to osnovna vrednost Evropske unije", rekao je Antonijević za Tanjug.
Očekuje da Srbija ove godine otvori neke nove klastere koji će je približiti ka priključenju EU.
"Mislim da je to dovoljan znak ukoliko se u narednim nedeljama ili mesecima te stvari budu na taj način odvijale, da ćemo imati podršku", ocenjuje Antonijević.
On dodaje da je EU postavila ciljeve i koje svaka zemlja mora da ispuni kako bi se priključila.
"Postoji i taj politički deo, da postoji jedan konsenzus unutar zemlje i u EU i da određene zemlje postanu članice. Drugi je vezan za vrednosti EU i sve ono o čemu već dugi niz godina govorimo - vladavina prava, smanjenje korupcije, ljudska prava", rekao je Antonijević.
"Ostaće svi zahtevi i u narednom sazivu, obzirom na rezultate. S tim što, kad je o našem proširenju reč, mislim da treba prioriteti da budu prvo otvaranje čitavog trećeg klastera. Mi smo do sada otvorili prvi i četvrti klaster. Taj treći smo spremni da otvorimo skroz u ovom trenutku i mislim da bi trebalo i ovaj drugi da otvorimo. Šta bi bio cilj za nas ako ima EU neku ozbiljnu nameru da nas primi da tih 35 poglavlja, bar u nekom relativno kratkom roku, otvorimo sva. Da bi mogli da ih posle i zatvaramo. Što se tiče odnosa sa Prištinom, to je jako komplikovano, jer Albanci imaju svoju agendu koju sprovode", naveo je Zečević, te dodao:
"EU za sada nije uspela da im nametne svoju, pošto EU ima rešenje za formiranje Zajednice srpskih opština, ali oni to stalno izvrdavaju, nalaze razloge zašto da je ne formiraju, pozivaju se na svoj Ustavni sud. Sad će da traže mišljenje Venecijanske komisije, znači pokušaće da dobiju na vremenu da jednostavno ne primene taj plan EU o stvaranju ZSO".
Predsednik Evropskog pokreta Radomir Diklić, gostujući na Euronews Srbija, rekao je da je ishod evropskih izbora pozitivan po Srbiju i da Beograd ne treba da očekuje dodatne zahteve od Brisela.
"Zapravo, još uvek su vodeće snage koje su bile i do sada. Tako da ipak može da se očekuje i biće sigurno kontinuitet u nekoj opštoj politici EU što je dobro i za EU i za Srbiju, jer, ne verujem da će se desiti neki veliki poremećaji u odnosu prema nama, da sad neko nam izmišlja neke dodatne uslove, sad na nama je da dalje pokušamo da nešto od toga ispunimo što pre", ocenio je predsednik Evropskog pokreta.
Komentari (0)