Koji zadaci su pred poslanicima Evropskog parlamenta posle izbora: Nekoliko datuma će biti u fokusu

Novih 720 poslanika Evropskog parlamenta, za koje su građani iz 27 država članica Evropske unije glasali na izborima za Evropski parlament, prvo će imati zadatak u julu da izaberu svog predsednika, a kasnije i da izaberu predsednika Evropske komisije i odobre 27 komesara, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Kako je rečeno danas u sedištu Evropskog parlamenta u Briselu, prvobitno će se u utorak sastati Konferencija predsednika EP,  telo koje se sastoji od predsednika EP i predsednika političkih grupa, kako bi sagledali rezultate izbora i razmenili mišljenja o nekoliko pitanja, uključujući o datumu eventualnog izbora predsednika EK.

Od sutra će početi i proces formiranja političkih grupacija u EP. Svaka politička grupacija u EP mora da ima najmanje 23 poslanika iz sedam zemalja EU.

Potom će evropski lideri, okupljeni u Evropskom savetu, imati neformalan samit 17. juna, a zatim i formalan samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da se dogovore oko najviših funkcija u EU, uključujući oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i oko visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. 

Novog predsednika Komisije Evropskom parlamentu mora da predloži Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom, a trebalo bi da tom prilikom uzmu u obzir ishod izbora za EP.

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra, koja je osvojila najviše mandata na izborima, moći će da, kao najveća grupacija u EP, predloži svoju vodeću kandidatkinju za predsednika Komisije i aktuelnu predsednicu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat. 

Predsednik EP se bira na konstitutivnoj sednici

Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Evropskog parlamenta.

Od 22. do 25. jula biće održani konstitutivni sastanci odbora EP, a potom bi od 16. do 19. septembra trebalo da bude izabran predsednik Evropske komisije, ukoliko se tako dogovori konferenija predsednika EP.  Postoji mogućnost i da do izbora novog predsednika EK dođe u julu. 

AP/Virginia Mayo

Parlament bira predsednika Evropske komisije apsolutnom većinom tokom tajnog glasanja. 

Fon der Lajen je, da bi bila ponovo izabrana, potrebno da je podrži 361 od 720 poslanika. Ako kandidat ne dobije potrebnu većinu, lideri EU će morati da predlože novog kandidata u roku od mesec dana, nakon čega će EP glasati o novom kandidatu.  

Proces saslušanja komesara od septembra

Novoimenovani predsednik Evropske komisije i zemlje članice EU naknadno će predložiti kandidate za nove komesare. Svaka zemlja dobija po jedan portfelj.

Od septembra u Evropskom parlamentu trebalo bi da počne proces saslušanja 27 komesara EU. EP će organizovati saslušanja kandidata za komesara kako bi poslanici iz relevantnih skupštinskih odbora mogli da procene njihovu podobnost za svoje predložene resore.

Često se dešava da najmanje jedan komesar padne na testu, nakon čega njegova zemlja mora da pošalje novog kandidata u Brisel. 

Jedan od 27 komesara vrši funkciju potpredsednika Komisije i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, a trenutno je to Španac Žozep Borelj. 

Njegovu zamenu prvo treba da predloži Evropski savet kvalifikovanom većinom, a zatim je potrebna saglasnost predsednika Komisije.

Proces u Evropskom parlamentu završiće se plenarnim glasanjem, koje se očekuje na jesen, a tokom kojeg će poslanici morati da odluče da li će odobriti sastav Evropske komisije u celini. 

Novog predsednika Evropskog saveta, koji će naslediti Šarla Mišela na toj funkciji, biraju njegovi članovi, tačnije šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom. 

On bi trebalo da preuzme funkciju 1. decembra.