Igre 
Pobeda švajcarskog predstavnika na pesmi za Evroviziju pokrenula je raspravu oko pitanja rodnog identiteta. Naime, ovogodišnji pobednik ovog muzičkog festivala, pevač Nemo, koji se izjašnjava kao "oni", izazvao je brojne reakcije širom Evrope i to upravo zbog svoje odluke da se definiše kao "nebinarna osoba".
Opšte je poznato to da gde je rod, tu su i rodne uloge, ali izgleda da je u svetu i to počelo da se menja. Razlog za to je taj što se nebinarna osoba može osećati i identifikovati i kao žena i kao muškarac, ili potpuno van tih normi.
Aktivista organizacije "Da se zna" Matija Stefanović objašnjava za Euronews Srbija da se zapravo sam termin "nebinarnost" tiče rodnog identiteta i to bez obzira na seksualnu orijentaciju.
"Nebinarne osobe su osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene već sebe doživljavaju negde između ta dva. Ako zamislimo rodni identitet kao spektar, gde se na jednom kraju nalaze muškarci, ili stereotipni muškarci, a na drugom kraju žene, onda nebinarne osobe često sebe doživljavaju negde na toj liniji između ta dva ili čak sasvim izvan te dve kategorije. Dakle, odbacuju tradicionalni rodni identitet", kaže Stefanović.
Međutum, iako teorija roda već decenijama analizira rod kao nešto što je društvo uslovilo, u široj javnosti su se tek nedavno pojavile nedoumice. "Nebinarne osobe" odbacuju tradicionalne maskuline ili feminine osobine i tvrde da ne postoji ponašanje, odevni predmeti ili boje koje su isključivo muške ili ženske.
Nora Juno Janković iz organizacije "Kolektiv Talas Tirv", objašnjava za Euronews Srbija da neki od njih garderobom žele da pošalju poruku da su "nebinarne osobe", ali da to, sa druge strane, nekima i nije ključno.
"Vi ćete vrlo često videti kod njih neke odevne kombinacije koje skreću pažnju. Na primer, kao što smo imali na pesmi za Evroviziju, da se pobednik pojavio i u suknji i u muškim odevnim predmetima. Međutim, može i da se desi da "nebinarne osobe" ne nose takve upečatljive odevne komade. Sve je na njima", kaže.
Tanjug/AP Photo/Martin Meissner
Povezane vesti
Takođe, pored samog pojma, ne manjka ni nedoumica oko jezika i gramatike. Stefanović kaže da i to nije jasno precizirano, već da "nebinarne osobe" u Srbiji to doživljavaju na različite načine.
"Nebinarni ljudi u Srbiji najčešće pribegavaju tome da naizmenično koriste muški i ženski rod - to je nekako najelegantnije rešenje. U srpskom jeziku bi savršeno i funkcionisao i srednji rod, ali mnoge nebinarne osobe smatraju da je to uvredljivo i infantilizujuće ili dehumanizujuće", kaže.
U svakom slučaju, za Euronews Srbija "nebinarne osobe" savetuju da, ukoliko niste sigurni da li da se obratite u množini ili srednjem rodu, najbolje je da slobodno pitajte kako ta osoba želi.
Antonijević: Jezičko i pravno preispitivanje u Evropi
Pravnik Milan Antonijević ocenio je za Euronews Srbija da je dobro da se u javnosti otvori pitanje "nebinarnih osoba", kao i da ta kategorija u Evropi tek sada nailazi na jezičko i pravno preispitivanje.
On takođe kaže da zakonski u Srbiji nije regulisano izjašnjavanje van dva ustanovljena roda, ali i da su se kroz istoriju postepeno osvajala ljudska prava.
"Ukoliko govorite o 19. veku, kada žene nisu imale prava, nisu se ni popisivale u cenzusu, vi govorite o tome da se razvoj ljudskih prava kreće u pravcu prepoznavanja svakog pojedinca bez obzira da li pripada većini ili manjini, i da većina mora da ima razumevanja za manjinu i da na takav način prikaže zrelost društva. Naravno, neće svi biti nebinarni, ali ako bilo ko pokaže takvu želju mora da se pronađe", kaže Antonijević.
On dodaje i da se nada se da će Nemo, koji se deklariše kao "nebinarna osoba", uticati na to da se u našoj zemlji na pravi način pokrene debata na ovu temu.
Povezane vesti
"Mislim da je veličina jednog naroda u tome koliko prava prizna manjinama, koliko prava uspe da zaista osvoji, ne samo za sebe kao većinu, već i za manjinske zajednice sa kojima živi", kaže.
Na pitanje šta bi sve trebalo u Srbiji da se preduzme kako bi osobe koje se ne osećaju ni kao žena, ni kao muškarac, mogle da se izjasne onako kako se osećaju, Antonijević kaže da je to složen proces, ali da je važno da on ne treba ni na koji način da bude stresan.
"Ne treba da se umanjuje činjenica da vi živite u državi Srbiji, da postoji država koja vas štiti. To je u krajnjoj liniji neki lični osećaj. Tako možda treba prevesti da sve to prihvatimo isto kao što smo prihvatili da se ne izjašnjavamo ni na popisu ili nekim drugim situacijama, da smo na primer neka druga nacija, pa tako i ovde", rekao je Antonijević.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)