Od 4,3 miliona Ukrajinaca u EU, u jednu zemlju otišlo je svega 65.000: Zašto izbeglice ne odlaze toliko u Francusku?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Politico, France 24

31/03/2024

16:14

Od 4,3 miliona Ukrajinaca u EU, u jednu zemlju otišlo je svega 65.000: Zašto izbeglice ne odlaze toliko u Francusku? - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Prošle su dve godine i mesec dana od početka ruske invazije, a Ukrajinu je za to vreme napustilo na milione ljudi. Procenjuje se da je čak 4,3 miliona Ukrajinaca svoj privremeni smeštaj našlo u zemljama Evropske unije, od čega najviše u Nemačkoj (1,2 miliona) i Poljskoj (skoro milion). Za raliku od toga, u Francuskoj je, prema podacima iz januara registrovano samo oko 65.000 Ukrajinaca pod privremenom zaštitom. Zašto je razlika baš tolika?

Pomoću statusa "privremene zaštite" koji omogućava EU, a koji podrazumeva davanje prava ljudima koji beže od rata da rade, žive i studiraju unutar njenih granica, Ukrajinci su se preselili u zemlje širom Evrope - od Poljske i Finske do Španije i Irske. Ali, u januaru je Francuska prijavila samo 64.720 izbeglica iz Ukrajine. Podaci su još značajiji u poređenju sa populacijom zemalja: Poljska, Baltik, Češka, Slovačka i Bugarska primaju više od 25 izbeglica na 1.000 stanovnika. Nasuprot tome, Francuska je domaćin za manje od jedne izbeglice na 1.000 svojih građana.

Deo objašnjenja, kako piše Politiko, leži u starosnoj strukturi izbeglica koje evropske zemlje ugošćuju - od skoro 65.000 ljudi kojima Francuska nudi privremenu zaštitu, podaci Eurostata navode samo 25 osoba mlađih od 18 godina. Maloletnici obično mogu da borave u Francuskoj bez dozvole, tako da su retko uključeni u statistiku privremene zaštite, primetio je Eurostat.

Ulogu igra i jezik. Zemlje koje govore slovenski jezik privukle su veliki broj ukrajinskih izbeglica. Pored toga, ono što bi još moglo da objasni oštri disparitet Francuske su, kažu analitičari, faktori kao što su geografska blizina Ukrajini, finansijska podrška izbeglicama i unapred uspostavljena mreža zajednice.

"Koliko ja razumem, Francuska jednostavno ne ispunjava nijedan od ova tri zahteva", rekla je Evgenija Bljaznjuk, izvršni direktor i osnivač istraživačke kompanije Gradus, koja je istraživala iskustva ukrajinskih izbeglica u inostranstvu.

Francuska je "prilično daleko" geografski, njena finansijska podrška je "značajno niža" od one koju na primer pruža Nemačka, a za početak nije postojala ni veća ukrajinska zajednica u zemlji, rekla je ona. Grupe za ljudska prava takođe ukazuju na jezičke prepreke i francusku birokratiju.

"Francuska je zemlja papirologije"

Natalija Homenko napustila je Kijev na dan kada je Rusija pokrenula invaziju u punom obimu u februaru 2022. godine. Ova pedesetogodišnjakinja je prvo došla u Srbiju, jer njena sestra živi u Beogradu, a pošto tečno govori francuski, odlučila je nekoliko meseci kasnije da se preseli u Ren. Do tada je EU već bila pokrenula Direktivu o privremenoj zaštiti - šemu koja je sada produžena do marta 2025. godine.

Uz pomoć francusko-ukrajinskih porodičnih prijatelja pronašla je garsonjeru i zaposlila se, ne tražeći pomoć od francuske države. Njeno iskustvo, koje je i sama nazvala "izuzetkom", nagoveštava važan faktor u odlukama izbeglica - nije samo stvar u razumevanju jezika, već i u podršci.

Kako navodi Politiko, ljudi koji su napustili Ukrajinu imali su problema sa pristupom informacijama o proceduri za podnošenje zahteva za privremenu zaštitu, socijalne beneficije i programe stanovanja, kao i mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja u Francuskoj. To navodi Ksenija Gedž, koordinatorka za zastupanje ukrajinske organizacije za ljudska prava Pravo za zaštitu. Zahtevi za obnavljanje njihove dozvole za privremenu zaštitu dodali su "novu prepreku", dodala je ona.

"Francuska je zemlja papirologije", priznala je Homenko, ali je dodala da nije imala problema da obnovi status zaštite, što treba da se radi na svakih šest meseci. Da bi prevazišli birokratske prepreke, Homenko je rekla da se izbeglice mogu osloniti na ogromnu mrežu Fejsbuk grupa i udruženja koja nude informacije.

Dok je u drugim zemljama, kao što je Nemačka, podrška prvenstveno organizovana na državnom nivou, u Francuskoj su udruženja i lokalno stanovništvo uključeni u doček Ukrajinaca.

Kada je reč o integraciji Ukrajinaca u francusko društvo, kako piše France 24, jedan od izazova koje su spomenule ukrajinske izbeglice uključivale su učenje francuskog jezika. Većina Ukrajinaca ne govori francuski, ali su brojni gradovi širom Francuske dozvolili ukrajinskim izbeglicama sa statusom "privremene zaštite" da koriste kurseve francuskog jezika. Kada su naišle na administrativne poteškoće, neke izbeglice su izjavile da zavise od podrške lokalnih zajednica za pomoć u njihovom rešavanju.

Nije samo problem Francuske

Kako navodi Politiko, možda je ključna reč u Direktivi o privremenoj zaštiti EU reč "privremena".

"Jedna od stvari koje stalno iznova nalazimo... jeste da privremenost zaista utiče na donošenje odluka u porodici", rekao je Danijel Gorevan, viši savetnik za zastupanje u NVO "Save the Children".

Podaci Eurostata potvrđuju da nisu svi našli stabilan dom u zemlji domaćinu. Iako je broj izbeglica stalno rastao u većini zemalja EU, u nekim se smanjivao — uključujući Francusku, Češku Republiku, Švedsku i Estoniju.

Gradus je prijavio zabrinutost izbeglica u rasponu od njihove borbe da nađu posao dok se bore za učenje lokalnog jezika do administrativnih opterećenja i pristupa medicinskoj nezi i obrazovanju.

Oko dve trećine dece izbeglica u Poljskoj, Rumuniji i Moldaviji ne ide u školu, a mnogi pohađaju onlajn časove po ukrajinskom nastavnom planu i programu, prema podacima "Save the Children".

Inače, prema podacima koje je Eurostat objavio 8. marta, u Nemačku je otišlo 29,5 odsto Ukrajinaca koji su pod privremenom zaštitom u EU. U Poljskoj je taj odnos 22,1 odsto od ukupno 4,3 miliona ukrajinskih izbeglica. Treća je Češka u kojoj je oko 381.000 Ukrajinaca, tačnije 8,9 odsto.