Odjeci Makronovih izjava o Ukrajini: Zauzimanje "tvrđe linije" i pozicioniranje pred izbore, a kako na to gleda Šolc?

Predsednik Francuske Emanuel Makron prethodnih nedelja izazvao je burne reakcije širom Evrope i sveta zbog izjava u kojima je odbio da isključi mogućnost slanja zapadnih trupa na ratište u Ukrajini. Te stavove je ponovio tokom vikenda, ali je izjavio i da će njegova zemlja zatražiti od Rusije prekid vatre tokom Olimpijskih igara u Parizu. Svetski mediji primećuju da je Makron zauzeo tvrđi stav prema ratu u Ukrajini i da pokušava da preuzme lidersku poziciju u Evropi, ali se pitaju i šta stoji iza svega toga?

"Od Rusije će biti zatraženo da poštuje primirje tokom Olimpijskih igara u Parizu", rekao je Emanuel Makron u intervjuu koji je dao u Parizu, a koji je prikazan i na ukrajinskoj televiziji, prenosi agencija Rojters.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je naveo da je otvoren za predlog francuskog predsednika, ali je istakao da su mu interesi Rusije na prvom mestu. 

"Mi smo za mirne pregovore. Ali ne zbog toga što neprijatelj ostaje bez municije. Mi smo za to samo ukoliko oni ozbiljno žele da izgrade mirne i dobre komšijske odnose između dve zemlje, i to dugoročno. A ne da se tokom prekida vatre od godinu ili dve oni ponovo naoružaju”, rekao je Putin, prenosi "Euronews".

profimedia

Inače, Makronov poziv na primirje dolazi nakon što je nedavno rekao da ne odbacuje slanje zapadnih trupa u Ukrjainu. Iako je naveo da trenutna situacija to ne zahteva, insistirao je i da Rusiji ne može biti dozvoljeno da pobedi u ratu.

"Le Mond" navodi i Makronove reči da je sukob u Ukrajini "egzistencijalan" za Evropu i Francusku, kao i poruku da svako ko se zalaže za ograničenje pomoći Ukrajini "bira poraz". Poručio je da bi ruska pobeda u Ukrajini smanjila evropski kredibilitet na nulu i da bi značila da "više nemamo bezbednost".

"Od goluba do jastreba"

Svi ovi stavovi francuskog predsednika još odjekuju Evropom, a analitičari i novinari se bave analizama njegove nove uloge. Britanski javni servis je objavio tekst pod naslovom: "Makron prelazi sa goluba na jastreba kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu".

Na početku teksta se kaže da je glavno pitanje koje se postavlja u kancelarijama širom Evrope: Šta je to navelo Makrona da od zagvornika mira podstiče rat?

Određene države kao što su zemlje Baltika i Poljska pozdravile su to što "Makron ima realističnu procenu pretnje Moskve". Međutim drugi, naročito nemački kancelar Olaf Šolc protive se novom francuskom duhu.

Ipak, svi su zbunjeni i nesigurni, piše BBC, a postavlja se pitanje koliko je nova linija koju prati Makron originalna i da li je njegovo odbijanje da isključi slanje trupa u Ukrajinu samo još jedno od njegovih iznenađenja, odnosno svedočanstvo o njegovoj potrebi da prekine diplomatsku liniju.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Takođe se postavlja pitanje koliko je njegovo novo pozicioniranje čisto političko? Evropski izbori se približavaju i deluje da će desničari Marin le Pen i Žordan Bardela na tom nadmetanju pobediti "makroniste".

Da li se iza svega krije izborni podtekst?

Da li zbog toga Emanuel Makron koristi Ukrajinu da postavi tvrdu liniju rascepa između njegove strane i opozicije tako što postavlja kontrast između svoje lucidne ratobornosti i kontroverzonog odnosa Marin le Pen sa Moskvom u prošlosti, opet se postavja pitanje u tekstu koji je objavio BBC.

Le Mond takođe primećuje da je najnoviji Makronov intervju usledio nakon što je francuski parlament rasprvljao o njegovoj strategiji za Ukrajinu i nakon što su poslanici odobrili vladinu podršku Kijevu koja uključuje i bilateralni bezbednosni sporazum koji su prethodno potpisali Makron i njegov ukrjainski kolega Volodimir Zelenski.

Francuski medij ocenjuje da je simboličnim glasanjem Makron primorao političke stranke da zauzmu javni stav o rat u Ukrajini.

Međutim, na nacionalnom nivou, podrška Makronu, kada je reč o politici prema Ukrajini je verovatno niža nego što on veruje. Ankete pokazuju da se velika većina građana (68 odsto) protivi njegovom stavu o slanju zapadnih trupa.

Zbog toga, piše BBC, ako zaista postoji izborni podtekst ispod njegovih stavova, onda delueje da to ne funkcioniše jer istraživanja pokazuju da podrška Nacionalnom okupljanju Marin le Pen samo jača.

A kada je reč o evropskom nivou, Makron veruje da, ukoliko Stari kontinent želi da održi mir, mora da se spremi za rat, što su tonovi koji se ocenjuju na čerčilovski. BBC piše da su, kao i obično, Makronova logika i argumenti besprekorni, ali da on ima poteškoće da ubedi druge da ga slede.

Tanjug/AP Photo/Ebrahim Noroozi

Najupečatljivi rascep jeste između njega i nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je isticao da na ukrajinskom frontu neće biti kopnenih trupa iz evropskih država. Ipak, Šolc je odbacio spekulacije o trvenjima između Francuske i Nemačke uz navode da ima dobar lični odnos sa Makronom.  

Prilika da se to i pokaže biće susret dvojice lidera sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom u Berlinu. Taj sastanak bi trebalo da pokaže jedinstvo i čini se da i Pariz i Berlin nastoje da reše disonantne tonove.