Igre 
Kako bi i gde Rusija mogla da se osveti za napad u Krokusu? Sudarile su se "paralelne stvarnosti" Moskve i Zapada
Komentari26/03/2024
-15:55
Teroristički napad u Moskvi, u kojem je ubijeno najmanje 137 ljudi, koji su izašli u tržni centar Krokus siti hol i na koncert grupe "Piknik", duboko je potresao Rusiju, a možda i pokrenuo lančanu reakciju sa katastrofalnim posledicama po ceo svet.
Prema ruskoj verziji, četvorica napadača iz Tadžikistana su uhapšena u Brijanskoj oblasti u pokušaju da pobegnu u Ukrajinu, gde bi im se, po rečima predsednika Vladimira Putina, otvorio "prozor" na inače blokiranoj i miniranoj granici. Prema drugoj verziji događaja teroristi su išli prema beloruskoj granici, što se bazira na izjavi ambasadora Belorusije u Moskvi Dmitrija Krutoja, koji je rekao da su službe te zemlje preduzele mere kako bi zatvorile granicu. Tačna lokacija hapšenja nije objavljena.
Na osnovu za sada objavljenih podataka nije moguće sa sigurnošću utvrditi šta su teroristi nameravali, ali ako su zaista bili u tom delu zemlje, deluje izvesno da je Belorusija trebalo da bude tranzitna zemlja jer je u pitanju blizak saveznik Rusije. To je Moskvi dalo povod da odmah okrivi Kijev za umešanost u napad, a prema navodima opozicionog portala Meduza Kremlj je insistirao da mediji u izveštajima potenciraju svaljivanje krivice na Ukrajinu.
Investigative Committee of Russia via AP
Deluje da su ti navodi tačni jer su se neposredno posle masakra formirale dve "paralelne stvarnosti" na Zapadu i u Rusiji. Nakon što je Islamska država navodno preuzela odgovornost, preko njoj bliske novinske agencije Amak, koja je objavila snimak terorista sa zastavom kalifata, a Vašington saopštio da nema indicija da je Kijev umešan, zapadni mediji su isključivo pisali o džihadistima ogranka ISIS-K u Avganistanu, dok su ruski uspostavljali veze između "nalogodavaca" iz zapadnih službi, "podizvođača" u Kijevu i direktnih izvršilaca.
Za to vreme ruski zvaničnici uopšte ne spominju Islamsku državu kao potencijalnog krivca.
Putin je ipak juče rekao da su teroristički napad u Moskvi izveli "radikalni islamisti", bez pominjanja ove organizacije.
"Znamo da su zločin počinili radikalni islamisti, protiv čije ideologije se i sam islamski svet vekovima borio", rekao je Putin, prenosi RIA.
Povezane vesti
Dodao je da je potrebno odgovoriti na pitanje zašto su teroristi pokušali da odu u Ukrajinu nakon izvršenog napada u ruskoj prestonici, kao i ko ih je tamo navodno čekao.
Đukić: Ukrajinci ne gađaju civilne ciljeve u Rusiji
Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador naše zemlje u Belorusiji Srećko Đukić smatra da Ukrajina ipak nije bila umešana, na osnovu njenog dosadašnjeg ponašanja u sukobu.
"Meni je sasvim prihvatljiva teza da u to nije umešena ukrajinska država. Ima više razloga. Ukrajinci ne gađaju civilne ciljeve u Rusiji. Još nijednu školu, bolnicu, dečji vrtić, stambeni kompleks nisu pogodili. Oni su deklarisali da gađaju samo vojne ciljeve ili logističke centre i maršute za snabdevanje ruske vojske u Ukrajini. Dakle, rafinerije, aerodrome, železnička čvorišta itd. da onesposobe rusku vojsku na frontu, da je ostave bez dovoljno potrebnog materijala", rekao je diplomata za Euronews Srbija.
On smatra da je izvesnija teza o tome da je ogranak ISIS-K izvršio napad, kao što je saopštio medijski ogranak džihadista.
"Moguće i da je to sasvim jedna nova verzija Islamske države, kao što su objavili, ISIS-K, koja je locirana u Avganistanu i verovatno u Severnom Kavkazu. Tu su četiri ruske muslimanske republike Čečenija, Ingušetija, Dagestan i Balkarija", kaže Đukić i podseća da su to oblasti sa ruskim stanovništvom u izrazitoj manjini, koje su pokorene od strane Katarine Velike i kneza Potemkina krajem 18. veka.
"Među njima postoje jaki separatistički pokreti, ne od danas već od davnina. Tako da moguće da je tu regrutovala ta nova ISIS frakcija, ali evo videćemo šta će se pokazati ta istraga", kaže stručnjak
Inače, upozorenje svojim građanima na teroristički napad, koje je Ambasada SAD u Moskvi objavila 7. marta Zapad tumači kao dokaz ogromnog bezbednosnog propusta jer ruske službe ni pored toga nisu uspele da ga spreče. Sa druge strane Moskva to vidi kao dokaz da je Vašington znao za planove ekstremista, ali nije poslao nikakve konkretne podatke.
Tanjug/AP/Russian Emergency Ministry Press Service
Povezane vesti
Sve to ukazuje da je Rusija zacrtala jasan politički kurs bez obzira na rezultate istrage i suđenje, te da je u budućnosti moguće da, na primer, izvrši udare na državni vrh Ukrajine ili njene političke institucije, što do sada nije bio slučaj.
Kijev je negirao bilo kakvu umešanost, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao kako je Putin celog dana razmišljao kako da uvuče Ukrajinu u sve to.
"Stotine hiljada Rusa koji trenutno ubijaju na tlu Ukrajine sigurno bi bili dovoljni da zaustave teroriste. A ako su Rusi spremni da ćutke ginu u "krokusima" i ne postavljaju nikakva pitanja svojim specijalnim službama, onda će Putin pokušati da preokrene više od jedne ovakve situacije u svoju ličnu korist", poručio je ukrajinski predsednik.
Sa ocenom da je Moskva već donela političku slaže se i naš sagovornik, ali dodaje da je ona u suštini doneta i pre terorističkog napada u Moskvi.
"Ona glasi da treba intenzivirati raketne napade na Ukrajinu i to je odluka koja je doneta ne samo pre tog terorističkog napada već i pre predsedničkih izbora i sada bi trebalo pokazati svoju brutalnost i silu Rusije sa osnovnim ciljem da se Ukrajina zastraši i da se razore njeni vojni, ekonomski i energetski kapaciteti. Tako da će ti napadi ići u suprotnom smeru od onog iz kojeg su došli teroristički napadi od onog geopolitičkog prostora odakle su teroristi došli i izvršili taj napad u Krokus sitiju", kaže stručnjak.
profimedia
Đukić ne isključuje mogućnost da se na meti Moskve nađu politički vrh u Kijevu, ali misli to nije tako laka meta za ruske rakete.
"To bi bio vrhunac koji i bio bi kraj nekog civilizovanog vođenja rata, s jedne strane. Sa druge strane, ne mislim da su baš ukrajinski politički, državni i vojni vrhovi tako nezaštićeni i da se nalaze na brisanom prostoru da ih Rusi mogu tako lako gađati, a pogotovo uništiti. Mislim da je to pogrešna teza. Kod nas se jako mnogo piše o tome da su Rusi granatirali, odnosno raketirali neki grad, na primer, Harkov, Kijev, Nikopolj, Odesu itd. Govori se o civilnim žrtvama, ali se ne govori o tome koliko je ispaljena raketa, a koliko Ukrajinci obaraju tih raketa. Statistika je neumoljiva, a od svih ispaljenih raketa, Ukrajinci svojim različitim PVO sistemima obaraju čak 87 odsto raketa, a dronova i veći broj od toga, preko 90 procenata", kaže diplomata i dodaje da je niz zapadnih kompanija ne bi podizalo u Ukrajini vojnu industriju da te lokacije nisu zaštićene.
Ruski odgovori na prethodne terorističke napade doveli su do jačanja moći predsednika
Nažalost, postoji dovoljno primera iz bliske prošlosti Rusije da se povuku određene paralele. U septembru 1999. serija eksplozija u stambenim blokovima u Moskvi, Bujansku i Volgodonsku ubila je više od 300 ljudi nakon čega je, tada premijer, Putin odlučio da pošalje trupe u Čečeniju što se smatra početkom Drugog čečenskog rata, iako su ekstremisti upali u Dagestan još u avgustu. Rat se završio ruskom pobedom posle velikog razaranja i brojnih žrtava sa obe strane, ali je prethodno Putinu skočila popularnost pred njegove prve predsedničke izbore 2000. godine.
Čečenski teroristi sledeći napad su izveli u oktobru 2002. u pozorištu "Dubrovka" u Moskvi tokom mjuzikla, što makar površinski podseća na napad pred koncert u Krokusu. Međutim, tada je oko 900 članova publike i izvođača uzeto za taoce, a teroristi su zahtevali povlačenje ruskih trupa iz Čečenije.
Nakon tri dana pregovora ruski specijalci su pustili otrovan gas u salu kako bi omamili teroriste, a zatim upali unutra. Tokom razmene vatre ubijeno je svih 40 terorista, ali je i oko 130 civila poginulo u pucnjavi i od posledica udisanja nepoznatog gasa. Tada je usledila odmazda protiv separatista iz koje je predvodio Šamil Basajev, a Duma je donela anti-terorističke zakone, koji su, između ostalog, ograničili medijske slobode.
Najmonstruozniji napad desio se u školi u Beslanu, u Severnoj Osetiji, prvog dana nastave 1. septembra 2004. kada su čečenski teroristi uzeli 1.100 talaca, uključujući 777 dece. Zahtev je i ovog puta bio rusko povlačenje i priznavanje nezavisnosti Čečenije, ali ruski specijalci tada nisu uopšte pregovarali već su tri dana držali školu pod opsadom i onda upali u nju. Svi od 32 terorista, osim jednog, su ubijeni, ali su njihove eksplozivne naprave i razmena vatre odneli 334 života, uključujući 183 dece. Deset dana posle napada Putin je predložio Dumi da se ukinu direktni izbori za guvernere oblasti, radi "efikasnijeg rada" lokalne administracije. Kada je zakon velikom većinom usvojen u oba doma parlamenta predsednik je dobio ovlašćenje da predlaže guvernere, a ako lokalni parlament dva puta odbije predlog, ima moć da ga raspusti.
Ishod opsežnih anti-terorističkih reformi bilo je jačanje centralne moći Moskve nad pojedinačnim republikama i oblastima, a pre svega pozicije predsednika Ruske Federacije.
Rusija uplitanjem Zapada podiže uloge moguće odmazde
Glavna razlika u odnosu na prethodne terorističke napada i ovaj je to što je Rusija sada u ratu sa drugom državom kojoj svesrdno pomaže NATO, uključujući i integraciju obaveštajnih službi, o čemu je nedavno pisao Njujork tajms. Prema navodima tog lista Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) koordinišu delovanje još od 2014. i prevrata na trgu Majdan. Doduše u istom tekstu se spominju ozbiljne nesuglasice koje su Amerikanci imali sa Ukrajincima.
Ta upletenost znači da svako upiranje prstom Moskve u Kijev može vrlo lako da se prenese na Vašington, a posledice eventualne direktne odmazde bi bile potencijalno katastrofalne za ceo svet.
Situacija je i pre napada na Moskvu bila izuzetno napeta, nakon što je procureo razgovor nemačkih oficira o korišćenju njihove krstareće rakete "Taurus" za napad na Kerčki most, da bi zatim francuski predsednik Emanuel Makron rekao da ne isključuje slanje zapadnih trupa u Ukrajinu. Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti pripretio da bi te trupe bile "legitimna, pa čak i prioritetna meta".
Kriza je izgleda toliko blizu izbijanju svetskog rata da je dan pre terorističkog napada ruski profesor Dmitrij Trenin sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose i član Saveta za međunarodne odnose Rusije u autorskom tekstu predložio da Rusija uputi "nuklearni podsetnik" Zapadu jer "Vašington već tri decenije svesno ignoriše jasno i eksplicitno izražene bezbednosne interese".
Komentarišući stalne priče o eskalaciji prema NATO zemljama zapadno od Ukrajine, Đukić kaže da je rat ušao u fazu u kojoj su mnoge pretpostavke sasvim moguće. Ipak, smatra da će se eksalacija nastaviti u smeru u kojem krenula, odnosno prema Ukrajini, ali ne šire od toga. Pritom napominje da će se u Evropi uskoro proizvoditi dovoljno municije za sopstvene potrebe i za Ukrajinu.
"Što se tiče eskalacije rata sa strane Rusije na druge zemlje, na Pribaltik, na Poljsku, na Moldaviju, Rumuniju, to ne može biti stvar koja će se sutra dogoditi. Kad kažem sutra, mislim u narednih bar šest meseci. Rusija nema te kapacitete da može da napadne sada Pribaltik ili da napadne Poljsku, ili da napadne Moldaviju ili Rumuniju. Sada ima pola miliona vojnika koji su na ukrajinskom ratištu i oni ne mogu da se pomere", kaže Đukić i dodaje da Rusija kuburi sa municijom i raketama koje se, prema poznavaocima prilika na frontu, troše "sa kamiona" to jest čim stignu iz fabrike.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u najnovijoj veoma oštroj izjavi kazala da SAD, nakon terorističkog napada pokušavaju da spasu Ukrajinu spominjanjem Islamske države.
"Američki politički inženjeri su sami sebe saterali u ćošak svojim pričama da je napad na Krokus siti hol izvršila teroristička grupa ISIS. Otuda svakodnevno vađenje Vašingtona svojih štićenika u Kijevu i pokušaj da sebe i režim Zelenskog, koji su stvorili, pokriju strašilom zabranjenog ISIS-a“, kazala je Zaharova za Komsomolskaju pravdu.
Ona je direktno optužila SAD rečima da "niz faktora direktno i indirektno ukazuje na umešanost američkih vlasti u sponzorisanje ukrajinskog terorizma".
"Milijarde dolara i neviđena količina oružja uloženi su, bez odgovornosti i uz korišćenje korupcionaških šema, u kijevski režim, agresivnu retorika prema Rusiji, besni nacionalizam, zabranu mirovnih pregovora o Ukrajini, beskrajni pozivi na rešavanje sukoba silo, odbijanje da se osude višegodišnji teroristički napadi, koje je izveo kijevski režim, i masovnu informacionu i političku podrške bilo kakvim, čak i najgroznijim akcijama Zelenskog“, navela je ona.
Imajući u vidu sve pomenuto i prethodne ruske odgovore na napade za koje krive Zapad, poput dva na Kerčki most, nameće se opcija tzv. asimetričnih odgovora, koje je Moskva ranije spominjala. I tada je retorika bila izuzetno slična, ali je izostala eskalacija van Ukrajine. Ali, sada je i tu ograničen manevarski prostor jer su odnosi sa NATO zemljama već na jako niskom nivou.
"Zapad je uveo sankcije Rusiji, Rusija je uvela sankcije Zapadu i tu ne znam šta više mogu da preduzme. Jedino da ide na potpuni prekret diplomatskih odnosa, imajući u vidu da su diplomatske misije smanjene verovatno do najmanjeg broja personala", kaže stručnjak za međunarodne odnose.
Nikolić: Rusija će udarati zmiju pravo u glavu
Politički analitičar i politikog Uroš Nikolić smatra da Rusija neće žuriti sa ishitrenim zaključcima, ali da će temeljno odgovoriti kada istraga dođe do pouzdanih saznanja i odgovora na pianja koja je zanimaju. Takođe, ruskim istražiocima je posao donekle olakšan jer su sva četiri neposredna izvršioca uhvaćena živa.
"Odgovor će biti svakako surov, Rusija njima neće oprostiti, neće zaboraviti, i može se očekivati da će udarati, figurativno rečeno, zmiju pravo u glavu. Odnosno, ukoliko oni zaključe da je odgovoran ukrajinski vrh, ili da je umešan, ili da su neki pojedinci sa Zapada umešani, onda možemo očekivati i žešće udare po Ukrajini i eventualno neke asimetrične odgovore protiv onih država i zemalja, a pogotovo lidera njihovih službi, ili eventualno duboke države, kao i protiv svih pojedinaca koji su umešani u to. Ono što do sada čini se izvesno to je da Rusija nije ubeđena da iza ovoga zaista stoji Islamska država, odnosno ona možda stoji kao neki paravan, ali mi vidimo na osnovu i medijskih natpisa u Rusiji i onoga što objavljaju njihovi glavni državni servisi, Margarita Simonjan i neki zvaničnici, poput recimo Dmitrija Rogozina, da su oni uvereni da su islamisti samo maska da bi se sakrili tragovi, a da oni istinski veruju da je u to umešana Ukrajina ili njihovi zapadni pokrovitelji i mentori. Konkretno, sumnja pada na Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države", kazao je za Euronews Srbija analitičar.
Medija Centar Beograd
Što se samih napadača tiče, Nikolić smatra da su oni izmanipulisani i da ni oni sami nisu sigurni koja struktura stoji iza svega, te da su najnebitnija karika u celom lancu.
"Ono što se čini izvesno je da je ovo bilo veoma dobro organizovano. Videli smo da su oni uspeli čak da se izvuku iz Moskve nakon ovakvog terorističkog napada. Znači, postojao je plan, uhvaćeni su blizu ukrajinske granice", kaže analtičar i dodaje da je u današnje vreme, zbog svih dezinformacija, pa čak i veštačke inteligencije, teško nešto dokazati i u to ubediti javnost jer druga strana može to da demantuje.
Po njemu, Rusiji nije ni primarni cilj da ubedi svetsko javno mnjenje u svoju verziju događaja već da sazna istinu kako bi znala ko joj je radio o glavi, da li je bilo izdajnika, možda i namernih propusta unutar ruskog sistema, i da se oni koji su odgovorni za to kazne.
"Rusija će naći način sigurno da nametne bolne udarce, asimetrično. Znači to ne mora biti neki konvencionalan napad, već može biti udar na neke pojedince za koje mi ne znamo, a za koje oni možda utvrde da su neposredno odgovorni. U nekom smislu, da to globalno uzdrma svetsku javnost, moglo bi da se desi ukoliko se Ukrajina definitivno poveže sa tim. pa da recimo udare na ukrajinske centre odlučivanja, odnosno da preciznim udarima likvidiraju neke od recimo vodećih, ukrajinskih zvaničnika.
Što se tiče umešanosti ID Korasana, naš sagovornik misli da Rusiji u tom slučaju ne bi bio problem da izvrši vazdušne udare na sever Avganistana.
"Čak mislim da bi talibanski režim blagonaklono gledao na to, jer je ta Islamska država Korasana, koja je preuzela odgovornost, veliki neprijatelj i Talibana. Oni u blizini granice sa Tadžikistanom, a tadžikistano-avganistanska granica je jako porozna, čak imaju i neke baze koje Talibani nikako ne mogu da savladaju. Međutim, vidimo da Rusija sada uopšte nije okrenuta ka tom pravcu i da nju ne zanima ko su te marionete i neposredni izvršioci, oni vidljivi, već je zanima ono što se smatra globalnim nivoom odlučivanja, odnosno Rusi su uvereni da iza toga stoji i ta neka zapadna duboka država, angloamerički faktor i na nižem nivou svakako Ukrajinci", navodi Nikolić.
EPA-EFE/SAMIULLAH POPAL
U igrama obaveštajnih službi jako je teško bilo šta dokazati bez ikakve sumnje, pa je moguće zametanje tragova.
"Kada te obaveštajne službe i neke moćne države žele nešto da sprovedu, a žele da sakriju trag da ne bi došlo da odmazde i svaljivanja krivice na njih, oni će svakako naći neko lice. Znači neće naći nekog Ukrajinca iz Desnog sektora, nego će upravo naći ovako neka lica za koja mogu da kažu da nemaju oni veze sa njima, da se vidi da to nije njihova metodologija, ali sva je prilika da tragovi idu ipak više ka Zapadu nego ka Istoku, odnosno ka Ukrajini i dalje ka Zapadu ka njenim pokroviteljimima, a ne ka istočkom svetu", smatra Nikolić.
Komentari (0)