Igre 
Bojan Brkić: Talačka kriza u Moskvi 2002. nema mnogo sličnosti sa napadom u "Krokusu"
Komentari25/03/2024
-19:53
Rusija pamti talačku krizu iz 2002. godine kada su čečenski teroristi u pozorištu u Moskvi kao taoce uzeli više od 900 ljudi. Život je izgubilo najmanje 130 osoba.
Glavni i odgovorni urednik Euronews Srbija Bojan Brkić tada je izveštavao iz Moskve za RTS. Prisetio se kako je već sve bilo blokirano kada su stigli na teren. Nije bilo velike pucnjave pošto su specijalci pustili omamljujući gas u pozorište. Ocenio je da su posle napada u Krokus siti holu okolnosti u Rusiji drugačije nego 2002, ali da će vlast, mediji i druge organizacije poslati poruku građanima da budu jedinstveni.
Brkić je 2002. godine poslat da kao reporter izveštava o talačkoj krizi. Čečenski teroristi kao taoce su uzeli više od 900 ljudi, a život je izgubilo najmanje 130 osoba.
"Otišli smo do pozorišta. To je jedno pozorište koje je na neka četiri kilometra od Crvenog trga. Taj deo grada se zove Dubrovka. Tamo je igrao jedan vrlo popularan mjuzikl 'Sever-jug' i bilo je oko 900 ljudi u sali. Nekih 40 ili 50 čečenskih ratnika, boraca, upalo je u tu salu i uzeli su sve prisutne taoce", rekao je Brkić, koji je sada glavni i odgovorni urednik Euronews Srbija.
Dodao je da je sve već bilo blokirano kada su oni stigli do pozorišta, kao i da su u okolini pozorišta bili oklopni transporteri i brojni pripadnici specijalnih jedinica vojske i policije.
"Nije moglo baš da se priđe mnogo pozorištu, ali je moglo mnogo bliže nego što sam ja očekivao. Mi smo bili na stotinak metara od pozorišta i tu i tamo odjeknuli bi pucnji. Kasnije se ispostavilo da su to bile pojedine drame, jedan talac je pokušao da savlada jednu od Čečenki koje su učestvovale u napadu, pa su ga ubili. Dve žene su pobegle iz pozorišta, jedna je ranjena tom prilikom", naveo je Brkić.
"Kad zamrače medije to znači da sledi akcija"
Brkić je istakao kako se sa ekipom vratio u hotel kako bi se odmorili, ali kada su uključili televizor da isprate vesti, primetio je da se na svim kanalima emituju ratni filmovi.
Povezane vesti
"Meni je bilo jasno, dakle, zamračili su medije. Kad zamrače medije, to znači da sledi akcija, da ne bi mediji prenosili akciju i odavali na taj način podatke teroristima, mediji se zablokiraju, odnosno puste se neki programi koji nemaju veze sa tim događajem", prisetio se Brkić.
Dodao je da su tada odlučili da se vrate ispred pozorišta.
"Kad smo se vratili, bukvalno posle pet minuta su oklopni transporteri uleteli pred ulaz u pozorište. Međutim, nije bilo baš tako mnogo pucnjave tokom akcije, zbog toga što je to bila talačka kriza", naveo je Bojan Brkić.
"Jedna sličnost između dva događaja to što su oba bila teroristički akti"
Ocenio je da je jedina sličnost između te talačke krize i terorističkog napada koji se dogodio u petak u Moskvi to što su oba događaja bili teroristički akti, kao i da je vrlo sličan broj žrtava.
"Ali sve ostalo je različito. Ovde su bila četiri napadača koji nisu imali nikakve zahteve. Samo su ušli među ljude, otvorili vatru, bacili granate sa ciljem da pobiju što više ljudi, bez isticanja bilo kakvih pamfleta, zahteva ili bilo čega. Tamo je bilo drugačije. Četrdeset i nešto čečenskih boraca ušlo je, uzeli su taoce, pa su tražili da se okonča Drugi čečenski rat, da se povuče ruska vojska iz Čečenije, da Vladimir Putin obznani da neće više biti rata", naveo je Brkić.
Dodao je da su Čečeni, kad su im objasnili da je nemoguće da se vojska povuče za nedelju dana, preformulisali zahtev i tražili da se prestane sa upotrebom teškog naoružanja i avijacije.
"Onda su Rusi na to pristali. Onda su oni pustili neke grupe talaca. Prvo trudne žene, decu, pa onda strane državljane, muslimane. Pustili su i neke ljude koji su bili bolesni i tako dalje", rekao je Bojan Brkić.
Povezane vesti
"Mnoge javne ličnosti su želele da uđu u pregovore"
Nakon toga su, dodao je, pregovori nastavljeni i razne javne ličnosti, među kojima i Mihail Gorbačov i pojedini čečenski pevači, nudili su se da se uključe u pregovore.
Brkić je rekao da su za to vreme ruske specijalne jedinice osmislile da, pošto je zbog strukture pozorišta bilo jako teško upasti unutra, kroz ventilacione otvore puste gas koji omamljuje.
"Tako da kad su oni upali, kad smo mi tamo bili, nije bilo baš mnogo pucnjave, jer su svi već bili omamljeni. Međutim, problem je u tome što veća doza tog gasa, pogotovo kod ljudi koji imaju neke prateće bolesti, dovodi do smrtnog ishoda, tako da je većina žrtava iz te krize posledica korišćenja tog gasa", objasnio je glavni i odgovorni urednik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Dodao je da su preventivne mere mesecima nakon talačke krize bile podignute na najviši nivo.
Tanjug AP/Vitaly Smolnikov
"Sada su drugačije okolnosti nego 2002. godine"
Govoreći o svemu što bi trebalo da usledi nakon terorističkog napada u "Krokus siti halu", Brkić je rekao da su sada drugačije okolnosti nego 2002. godine, ali da se u ruskom društvu uvek angažuju mediji i druge organizacije kako bi okupile ljude da odaju počast i poslali poruku da sada treba da budu jedinstveni.
"Međutim, Rusija je sad u jednom drugačijem položaju. Tad su oni imali taj rat u Čečeniji, koji je bio njihov rat na teritoriji Ruske Federacije i imali su pretnju sa te strane. Danas je jedan drugi rat – rat u Ukrajini. Svaki rat kada se razvuče, kao što se otegao ovaj rat u Ukrajini, postaje rat resursima. Ko ima više resursa, pre svega municije i vojne opreme i naoružanja i ljudstva, taj će pobediti u tom ratu", naveo je Brkić.
Tanjug AP/Vitaly Smolnikov
Ocenio je da Rusiji ide naruku to što se otvorio još jedan front – u Gazi i da zapadne zemlje svoju pažnju usmeravaju i na to, kao i na Hute u Jemenu, a da je Rusija trenutno fokusirana samo na Ukrajinu.
"Ako bi se išlo sledom ovih događaja prema Tadžikistanu, Avganistanu, ISIS-u u Horasonu, kako ga oni zovu, oblast koja obuhvata delove oko Avganistana, njima će se otvoriti drugi front i ja mislim da će oni želeti da to ne dozvole i zato mislim da potenciraju to da su napadači, kako oni kažu, bežali prema Ukrajini i imali ukrajinske veze. Tako da, ako rusko društvo i zahteva neku vrstu odmazde, meni se čini da bi opet moglo da se dogodi da Ukrajinci osete tu odmazdu", rekao je Brkić.
Komentari (0)