Moldavski istoričar za Euronews Srbija: Putinu nije potreban rat u Pridnjestrovlju već politička kontrola Moldavije

Od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. Moldavija figurira kao novo potencijalno žarište u Evropi. Zamrznuti sukob u Pridnjestrovlju, rusko vojno prisustvo na ovoj teritoriji, ali i ruski uticaj na političku scenu Moldavije služili su kao argument analitičarima koji koji su iznosili pesimističke prognoze za ovu bivšu sovjetsku republiku. Istoričar i bivši ministar sporta Oktavijan Ciku u intervjuu za Euronews Srbija ne isključuje mogućnost ruskog napada, ali smatra da Moskvi to nije u interesu, već politička kontrola Moldavije.

"Da budem jasan, Putinu nije potreban rat u Moldaviji. Njemu je potrebno da njegove stranke dobiju izbore ovde. A poslednji izbori u Moldaviji su pokazali da Putinove stranke imaju veliku podršku. Zamislite da je pre dve, tri godine 60 odsto ljudi podržavalo proevropsku opciju. Sada ta brojka iznosi 30 odsto. Dakle, Putinu je potreban dokaz da Evropska unija greši i da pokaže da Moldavci ne žele da budu deo EU, već da žele da budu bliski sa Rusijom i njegov najčvršći argument je da je Evropska unija doživela neuspeh u susedstvu i da Moldavci ne razmiščljaju u perspektivi evrointegracija i evropskom novcu, već žele da budu deo Ruskog sveta", rekao je Ciku.

Prema njegovim rečima, u Moldaviji ima četiri ili pet stranka koje su podržane od strane Kremlja.

"Socijalistička stranka, komunistička stranka, partija oligarha Šora, stranka gradonačelnika Kišinjeva koja je proevropska, ali je zapravo reč o proruskom političaru čiji su koreni odatle. Status kvo bi na duži period mogao da načini Moldaviju sivom zonom evropske politike", naveo je Ciku.

AP/ Dmitri Lovetsky

Bezbednost Moldavije ponovo je dovedena u pitanje krajem februara kada je u Tiraspolju zasedao kongres narodnih poslanika Samoproglašene moldavske republike Pridnjestrovlje. Nagađalo se da bi poslanici mogli da zatraže pripajanje Pridnjestrovlja Rusiji, dan uoči Putinovog obraćanja Federalnoj skupštini Rusije.

Umesto pripajanja, Tiraspolj je zatražio diplomatsku zaštitu Rusije, optuživši vlasti u Kišinjevu da ekonomskim i političkim merama vrše pritisak na tamošnje stanovništvo. S obzirom na zamrznuti sukob i rat u susednoj Ukrajini, Ciku predviđa tri scenarija za Moldaviju u budućnosti.

"Dakle, ako pogledamo situaciju, verovatno će na snazi biti dugotrajni status kvo sa zamrznutim sukobom u Ukrajini jer je teško zamisliti da Rusija bude poražena u ovom ratu. Za Moldaviju bi bilo poželjno da Ukrajina dobije ovaj rat, jer bi u toj situaciji Rusija bila poražena, a Putinov režim bio bi odbačen daleko i dugotrajno od Moldavije i imali bismo realne izglede da postanemo deo Evropske unije i zajedno sa Ukrajinom rešili bismo sukob u Pridnjestrovlju zajedničkim merama Ukrajinaca, Rumuna, EU I SAD. I naravno, treći scenario, koji bi bio loš i koji je sličan onom od pre sto godina, podrazumevao bi osmu teritorijalnu razmenu oblasti Besarabija između Rusije i Rumunije", naveo je istoričar. 

Dodaje da, ukoliko bi Rusija dobila rat u Ukrjaini i osvojila Odesu i povezala se sa Pridnjestrovljem, "Moldaviji bi ostalo svega nekoliko sati da odluči da li će da bude sa Rusijom ili će da se ujedini sa Rumunijom".

Usled rata u Ukrajini u moldavskoj javnosti se sve više preispituje status vojne neutralnosti definisan Ustavom iz 1994. godine. Ciku tvrdi da je vojnu neutralnost nametnula Rusija, kako bi Moldaviju držala podalje od EU, NATO i Rumunije koju većina moldavskih Rumuna smatra matičnom državom.

"Neutralnost je usmerena protiv Moldavije. Naravno u ovoj situaciji samo bi pomoć NATO i Rumunije mogla da nam bude od koristi. Dakle, sva tri scenarija su moguća i mi bi kao istoričari trebalo da ih uzmemo u razmatranje. Nije u pitanju samo budućnost Moldavije, već i budućnost regionalne i evropske bezbednosti u celini. Zamislite da Putin osvoji sve ove teritorije u Ukrajini i Moldaviji i stavi pod veliki pritisak baltičke, skandinavske države i Rumuniju kao deo EU, jer ruski hibridni rat podrazumeva propagandne aktivnosti, dezinformisanje i implikacije na političke procese u EU. Moskva podržava antievropske, ksenofobne, nacionalističke i ekstremističke stranke. Obezbeđuje im finansijsku podršku i čini ih alatom ruske propagande s ciljem da prikazuju razočarenje u EU. Iz tog razloga smatramo da je ovaj rat ključni trenutak da ljudi u Evropi razumeju da se Putin neće zaustaviti na Ukrajini", kaže Ciku.

Pixabay

Za razrešenje teritorijalnog spora oko Pridnjestrovlja i nastavak evrointegracija Moldavije predlagani su različiti modeli: od amputacije Pridnjestrovlja do integracije po kiparskom modelu. Ciku ističe da ankete pokazuju da se pitanje Pridnjestrovlja zapravo nalazi na dnu lestvice.

"Narod Moldavije nije toliko zainteresovan za ovu regiju, osim sada, kada vlasti u Tiraspolju prave buku i artikulišu ideju o nezavisnosti ili ujedinjenju sa Rusijom. Među Moldavcima se mnogo puta javljala ideja da bi trebalo da nastavimo sami ka EU i da integrišemo Moldaviju po kiparskom modelu i da vidimo šta bi bilo sledeće. Kiparski model za Moldaviju je prvi put predložio rumunski ministar spoljnih poslova Adrian Ćorojanu 2009. godine. Plan je bio da se zamrzne pitanje Pridnjestrovlja i da se Moldavija integriše u EU. Čak su i visoki evropski zvaničnici, poput gospodina Borelja izjavili u Kišinjevu da Pridnjestrovlje ne bi trebalo da predstavlja problem za evropski put Moldavije. Čak je i naša predsednica Maja Sandu izjavila da da možemo da se integrišemo i bez Pridnjestrovlja", naveo je. 

Međutim, dodaje da smatra da je Moldavija jedina država koja poseduje legitimno pravo na taj region i da kroz Moldaviju može da se "reintegriše, demilitarizuje i derusifikuje ta oblast".

"Moldavija jedina ima legitimitet na ovoj teritoriji. Dakle, zbog toga se od 2009. godine sa naše i evropske strane vodi meka politika reintegrisanja, kroz obezbeđivanje moldavskog državljanstva i izvoza u EU za građane Pridnjestrovlja. Čak su se i tamošnji oligarsi iznenadili kada su videli da mogu da trguju sa Evropom i svetom preko moldavskih banaka. Sa jedne tačke gledišta, Pridnjestrovlje je protiv Moldavije, a s druge strane, profitira od argumenata koji joj ukazuju da treba da bude deo Moldavije kao evropske države. To je veliki paradoks", ukazao je.