Igre 
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, stručnjaci upozoravaju: Rizici jednostavno nadmašuju razvoj politika
Komentari23/03/2024
-08:38
Evropa nije spremna za brzo rastuće klimatske rizike. Reč je o kontinentu koji se najbrže zagreva na svetu, a klimatski rizici ugrožavaju njenu energetsku i prehrambenu bezbednost, ekosisteme, infrastrukturu, vodne resurse, finansijsku stabilnost i zdravlje ljudi, navela je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u svojoj prvoj proceni rizika.
Od šumskih požara koji su spalili kuće do nasilnih vremenskih uslova koji opterećuju javne finansije, u izveštaju se kaže da je potrebno više akcija da bi se rešila polovina od 36 značajnih klimatskih rizika sa potencijalno teškim posledicama koje identifikuje po Evropu. Kako se dodaje u izveštaju, više rizika zahteva hitnu akciju.
"Naša nova analiza pokazuje da se Evropa suočava sa hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od naše društvene spremnosti. Da bi osigurali otpornost naših društava, evropski i nacionalni kreatori politike moraju odmah da deluju kako bi smanjili klimatske rizike kako brzim smanjenjem emisija tako i snažnim politikama i akcijama prilagođavanja", rekla je izvršna direktorka EEA Lena Ila-Mononen.
Izveštaj razmatra ozbiljne klimatske pretnje i koliko je zapravo Evorpa pripremljena da se sa njima nosi. Stručnjaci savetuju da, u cilju osiguranja otpornosti naših društava, evropski i nacionalni kreatori politike moraju odmah da deluju kako bi smanjili klimatske rizike - kako brzim smanjenjem emisija tako i snažnim politikama i akcijama prilagođavanja na zadate okolnosti.
Kako vrućine utiču na Evropu?
Kada su istraživači procenili šest rizika za južnu Evropu koju su opisali kao "žarište" na Starom kontinentu, otkrili su da je potrebno hitno da se deluje kako bi se od šumskih požara zaštitili usevi i ljudi, zgrade i priroda.
Kako prenosi Gardijan navode Roberta Bisborka, koji je jedan od autora ovog izveštaja i dolazi sa Univerziteta Vageingen, istraživači su evidentirali određeni stepen prilagođavanja, ali to nije dovoljno.
"Nije dovoljno brzo i ne dopire do onih kojima je najpotrebnije. Prilično je zastrašujuće", rekao je.
Povezane vesti
Kako se objašnjava, vrućine će isušiti južnu Evropu. Na primer, to će učiniti uništavajući useve i smanjujući zalihe vode, ali će takođe stvrdnuti tlo što će povećati rizik od bujičnih poplava i sušenja vegetacije, što opet znači da šumski požari mogu brže da se šire.
Blaž Kurnik iz grupe za uticaje i prilagođavanje EEA navodi da će vlade koje pokušavaju da odgovore na nekoliko kriza istovremeno biti opterećenije.
"Rizici jednostavno nadmašuju razvoj politika", rekao je Kurnik, a prenosi britanski list.
profimedia
Naime, Evropa se zagrejala brže nego bilo koji drugi kontinent. Istraživači su razmotrili dva moguća scenarija niskog i visokog zagrevanja. Međuitm, nisu uzeli u obzir potencijalne prelomne tačke u klimatskom sistemu, tvrdeći da će efekti takvih dramatičnih promena da se odvijaju tokom dužih vremenskoh perioda.
Sa druge strane, Danijela Šmit sa Univerziteta u Bristolu, koja je je bila deo savetodavnog odbora za izveštaj, ali nije bila uključena u njegovo pisanje, rekla je da je ono što se navodi u izveštaju važno, ali je postavila pitanje da li je potreban još jedan izveštaj o rizicima.
"Da li će to povećati akciju, da li će učiniti ljude spremnijim da imaju više informacija o tome kako izgledaju ti ključni rizici za nas", upitala je ona.
Evropska komisija je saopštila da će početkom ove nedelje predstaviti saopštenje o upravljanju klimatskim rizicima.
Povezane vesti
Pet velikih rizika
Pet stvari koje poručuje prvi veliki EU izveštaj o klimi, kako je napisao Politico, su da poljoprivreda mora da se promeni, način prehrane treba da evoluira, jug Evrope je pod rizikom, obnova prirode nije proizvoljna. Kako navode, Evropi preti katastrofa ukoliko EU lideri ne budu delovali nakon junskih izbora.
1. Poziv nakon izbora za Evropski parlament: Pripremite Evropu za klimatske promene
Pripremanje za klimatske promjene traži velike decenijske investicije, koje prevazilaze okvire evropskih izbornih ciklusa, ali EEA izveštaj ne ostavlja nikakvu sumnju da mora odmah da se deluje.
Povezane vesti
Kako Politiko navodi, odluke koje donesu novoizabrani zakonodavci i zvaničnici koji budu imenovani nakon izbora u junu, odrediće sa kakvim će se rizicima Evorpljani suočavati u poslednjoj polovini 21. veka.
2. Obnova prirode nije proizvoljna
Potreba za delovanjem je najistaknutija u prirodnim ekosistemima Evrope. Rečne i morske obale već su suočene sa "kritičnim" pretnjama, jer klimatske promene pojačavaju prakse neodrživog upravljanja i industrijsko zagađenje.
Srećom, EU ima na raspolaganju dosta alata za rehabilitaciju prirodnih područja, tako da je apel izveštaja da se sprovedu i primene postojeće pravne regulative.
3. Poljoprivreda i ishrana moraju da se menjaju
Evropska komisija ne može više da se olako odnosi prema poljoprivrednicima koji protestuju.
"Politika i upravljanje u EU imaju ključnu ulogu u održivoj proizvodnji hrane. Smanjenje zagađenja od poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti trebalo bi da bude prioritet za zaštitu evropskih ekosistema pod klimatskim promenama", navodi izveštaj.
4. Evropa ne može da čeka sa zaštitom od porasta mora
S obzirom da se mora dižu nekoliko milimetara godišnje, zaštita evropskih obala možda se ne čini hitnim problemom, iako izveštaj priznaje da u poslednje vreme nije bilo velikih razornih obalnih poplava.
Značajno, obalne zajednice, koje uključuju velike gradove EU poput Amsterdama, suočavaju se s rastućim rizikom prodora slane vode, što dodatno povećava probleme s nedostatkom vode u Evropi.
profimedia
Takođe, mnogi od najudaljenijih regiona EU, poput francuskog Majota u Indijskom okeanu ili portugalskih Azora, posebno su osetljivi na porast nivoa mora.
5. Najteže je pogođena južna Evropa
Kontinentalna regija najosjetljivija na klimatske uticaje, naočito ekstremne vrućine i suše, je južna Evropa, navodi Poltico. Mnoge južne regije Evrope takođe imaju stope nezaposlenosti, siromaštva i iseljavanja više od proseka, što je faktor koji otežava prilagođavanje klimatskim promenama.
Ljudsko zdravlje je više ugroženo na jugu. Dim od čestih požara predstavlja "veliku pretnju po zdravlje" a komaraca koji prenose bolesti sada tamo ima sve više.
Sve u svemu, procena je pokazala da su južne zemlje "žarišta" za klimatske rizike, uključujući poremećaje energetskog sistema usled toplote i suše, nedostatak vode koji utiče na ekonomske aktivnosti i prinose useva, i šumske požare koji ugrožavaju ekosisteme i stanovanje.
Klimatske promene donele na Mediteran "novu normalnost"
Inače, kako je već pisao Euronews, visoke temperature i malo padavina dovele su delove Mediterana u kritično stanje. Ovo potvrđuje i vest da je u februaru Katalonija proglasila vanredno stanje zbog suše.
Sa nivoom u rezervoarima od čak 16 odsto kapaciteta i bez kiše u nekim oblastima, vlasti su uvele ograničenja koliko vode stanovnici mogu da koriste.
Međutim, Španija nije jedina zemlja koja pati jer su zalihe vode u južnoj Evropi pri kraju. Prema najnovijem ažuriranju podataka Evropske opservatorije za sušu, oko 17 odsto teritorije EU sada se suočava sa ozbiljnim uslovima suše.
Nešto više od jedan odsto je na najvišem nivou upozorenja. Andrea Toreti, koordinator Evropske i globalne opservatorije za sušu Kopernikus rakao je da je jedan deo Evrope već u velikom problemu zbog klimatskih promena.
profimedia
"Ukoliko pogledamo trenutne uslove, na osnovu najnovijih podataka koje imamo na raspolaganju do kraja januara, vidimo da su mnoga područja u regionu Mediterana zapravo već u uslovima upozorenja na sušu", rekao je Toreti, a prenosi Euronews.
Kako je dodao, kombinacija suše i toplotnih talasa stvorila je velike posledice u regionu u poslednjih nekoliko godina, i postala jedna od važnih svetskih tema.
I Italija je u velikom problemu. Tačnije, u onih jedan odsto uključena je konkretno Sicilija, koja je nedavno objavila "stanje prirodne katastrofe" i navela da ima niske nivoe vode u rezervoarima.
Zvaničnici su saopštili da je januar bio peti uzastopni mesec u kome je zabeleženo manje padavina od proseka u tom periodu. Ostrvo se suočilo sa skoro osam meseci "gotovo potpune bezvodnosti", prema ANBI opservatoriji za vodne resurse, pri čemu je druga polovina 2023. godine definisana kao najsušnija u poslednjih 100 godina.
Iako je kiša padala u velikim delovima Italije prošle nedelje, obnavljajući zalihe za mnoge, to nije bilo dovoljno da se popravi deficit na Siciliji. Jaka kiša na već suvom kopnu ubrzala je eroziju povećavajući rizik od dezertifikacije.
profimedia
Dalje severnije, Sardinija je takođe u problemima sa nekim rezervoarima koji imaju manje od 50 odsto kapaciteta. Satelitski snimci Evropske službe za klimatske promene Kopernik u januaru jasno su pokazali značajno smanjenje nivoa vode u jezeru Alto del Flumendosa, koje snabdeva svežom vodom veliki deo istočne Sardinije.
U nekoliko podregiona u centru ostrva, lokalne vlasti su 12. januara zabranile korišćenje vode za navodnjavanje. Poljoprivrednici su takođe podigli uzbunu zbog vanredne situacije sa vodom u ostatku Sardinije.
Prošla godina jedna od najtoplijih ikada
Da je "vrag odneo šalu" govori i jedno od poslednjih istraživanja koje je objavio britanski javni servis BBC, na osnovu kog je utrvđeno da je godina za nama bila najtoplija u istoriji merenja.
Užasava i podatak da je gotovo svakog dana od jula 2023. zabeležen po jedan temperaturni rekord za to doba godine.
Dobro je poznato da je svet mnogo topliji nego što je bio pre 100 godina, zbog kontinuirane emisije gasova izazivača efekta staklene bašte, poput ugljen dioksida. Međutim, pre 12 meseci nijedna veća naučna instituacija nije predvidela da će protekla godina biti najtoplija otkad postoje merenja.
Zabeleženo je više od 200 najtoplijih dana otkad postoje merenja, pokazala je BBC-jeva analiza podataka "Kopernikus" servisa za klimatske promene.
Ova pojava bez presedana povezuje se sa prebrzim dolaskom vremenskog fenomena El Ninja, odnosno prirodnog uticaja toplih površinskih voda na istoku Pacifika, na atmosferu Zemlje.
Rast temperatura osetio se gotovo u celom svetu. Skoro svuda su zabeleženi rekordi u odnosu na period merenja između 1991. i 2020. godine koji je inače bio 0,9 stepeni Celzijusa topliji, u odnosu na prosek pre početka 19. veka i pojave industrijske revolucije, pisao je ranije Euronews Srbija.
Zbog toga je došlo do niza ekstremnih meteoroloških pojava, a zatim i velikih šumskih požara, koji su zahvatili veliki deo Evrope, pa čak i "hladnu" Kanadu.
Istočnu Afriku su za to vreme pogodile jake poplave, a ledeni pokrivači Antarktika i Arktika pali su na neverovatno nizak nivo. Takođe, glečeri na zapadnoj strani Severne Amerike i Alpi počeli su brže da se otapaju, čime su doprineli rastu nivoa mora. Došlo je i do zagrevanja okeana, a rekordi u maksimalnoj izmerenoj temperaturi obarani su iz dana u dan nakon 4. maja.
Preporuka za vas
Komentari (0)