"Istorijske" suše usred zime: Klimatske promene donele na Mediteran "novu normalnost"

Visoke temperature i malo padavina dovele su delove Mediterana u kritično stanje. Ovo potvrđuje i vest da je ranije ovog meseca Katalonija proglasila vanredno stanje zbog suše. Sa nivoom u rezervoarima od čak 16 odsto kapaciteta i bez kiše u nekim oblastima, vlasti su uvele ograničenja koliko vode stanovnici mogu da koriste.

Međutim, Španija nije jedina zemlja koja pati jer su zalihe vode u južnoj Evropi pri kraju. Prema najnovijem ažuriranju podataka Evropske opservatorije za sušu, oko 17 odsto teritorije EU sada se suočava sa ozbiljnim uslovima suše, piše Euronews.

Nešto više od jedan odsto je na najvišem nivou upozorenja. Andrea Toreti, koordinator Evropske i globalne opservatorije za sušu Kopernikus kaže da je jedan deo Evrope već u velikom problemu zbog klimatskih promena.

"Ukoliko pogledamo trenutne uslove, na osnovu najnovijih podataka koje imamo na raspolaganju do kraja januara, vidimo da su mnoga područja u regionu Mediterana zapravo već u uslovima  upozorenja na sušu", rekao je Toreti.

Kako je dodao, kombinacija suše i toplotnih talasa stvorila je velike posledice u regionu u poslednjih nekoliko godina, i postala jedna od važnih svetskih tema.

Gde još suša ima veliki uticaj?

I Italija se našla u problemu. Tačnije, u onih jedan odsto uključena je konkretno Sicilija, koja je nedavno objavila "stanje prirodne katastrofe" i navela da ima niske nivoe vode u rezervoarima. 

Zvaničnici su saopštili da je januar bio peti uzastopni mesec u kome je zabeleženo manje padavina od proseka u tom periodu. 

Ostrvo se suočilo sa skoro osam meseci "gotovo potpune bezvodnosti", prema ANBI opservatoriji za vodne resurse, pri čemu je druga polovina 2023. godine definisana kao najsušnija u poslednjih 100 godina.

Iako je kiša padala u velikim delovima Italije prošle nedelje, obnavljajući zalihe za mnoge, to nije bilo dovoljno da se popravi deficit na Siciliji. Jaka kiša na već suvom kopnu ubrzala je eroziju povećavajući rizik od dezertifikacije.

Tanjug/AP Photo/Domenico Stinellis

Dalje severnije, na drugom italijanskom ostrvu, Sardinija je takođe u problemima sa nekim rezervoarima koji imaju manje od 50 odsto kapaciteta. Satelitski snimci Evropske službe za klimatske promene Kopernik u januaru jasno su pokazali značajno smanjenje nivoa vode u jezeru Alto del Flumendosa, koje snabdeva svežom vodom veliki deo istočne Sardinije.

U nekoliko podregiona u centru ostrva, lokalne vlasti su 12. januara zabranile korišćenje vode za navodnjavanje. Poljoprivrednici su takođe podigli uzbunu zbog vanredne situacije sa vodom u ostatku Sardinije.

Severna Afrika takođe pati od ove periodične suše. Maroko šestu godinu zaredom doživljava probleme sa zalihama vode. Padavine su 70 odsto manje nego u proseku u godini, kažu ministri vode i poljoprivrede zemlje.

Ima li nade za još kiše u Evropi?

U regionima u kojima trenutno vlada suša, sezonske prognoze ukazuju na toplije vreme od uobičajenih temperatura u narednim mesecima. Toreti kaže da čak i ako postoje normalne količine padavina, nenormalne temperature i dalje mogu značiti da situacija širom Mediterana postaje još kritičnija.

"U nekim od ovih oblasti nije došlo do potpunog oporavka od ovih ekstrema. A sada, naravno, ponovo vidimo nedostatak padavina, ali i temperature toplije od uobičajenih", objašnjava on.

Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir je topljenje snega, piše Euronews. Bez dovoljno niskih temperatura da sneg pada i zadržava se, uobičajeno prolećno otapanje neće dopuniti zalihe vode.

Toreti kaže da podaci kojima sada raspolažemo pokazuju da su uslovi još lošiji nego što su bili 2022. godine - koja je rekordna po zahvaćenoj površini i malom otopljenom snegu.

Osim vode koja je dostupna ljudima za piće ili za navodnjavanje useva, ovo takođe predstavlja probleme za proizvodnju energije iz hidroenergije koja zavisi od dostupnosti vode.

Da li klimatske promene pogoršavaju suše u Evropi?

Toreti kaže da je ono što se dešava "deo klimatskih promena koje se razvijaju zbog ljudske emisije gasova staklene bašte".

"Zbog toga što se u suštini dešava da se Evropa suočava sa promenom režima padavina. Zima je kada ovi regioni obično imaju priliku da se oporave ili uravnoteže nedostatak vode u toplijim godišnjim dobima i pripreme se za leto. Danas je ova vrsta ravnoteže modifikovana", kaže.

Iako se to ne može direktno pripisati klimatskim promenama bez detaljnijih studija, on kaže da je to u skladu sa onim što pokazuju projekcije za buduće klimatske uslove na Mediteranu.

"Ako trenutno ne preduzmemo bolju globalnu akciju, Evropa će se suočiti sa mnogo većim rizikom povezanim sa sušom. Bavićemo se toplotnim talasima, ali i obilnim padavinama. Predviđa se da će se svi ovi ekstremi dešavati češće, ali i intenzivniji. A ponavljajuća suša je nešto što bi moglo postati nova normala već sredinom veka ako ne reagujemo odmah", rekao je Toreti.

Prošla godina jedna od najtoplijih ikada

Da je "vrag odneo šalu" govori i jedno od poslednjih istraživanja koje je objavio britanski javni servis BBC, na osnovu kog je utrvđeno da je godina za nama bila je najtoplija u istoriji merenja.
Užasava i podatak da je gotovo svakog dana od jula 2023. zabeležen po jedan temperaturni rekord za to doba godine.

Dobro je poznato da je svet mnogo topliji nego što je bio pre 100 godina, zbog kontinuirane emisije gasova izazivača efekta staklene bašte, poput ugljen dioksida. Međutim, pre 12 meseci nijedna veća naučna instituacija nije predvidela da će protekla godina biti najtoplija otkad postoje merenja.

Zabeleženo je više od 200 najtoplijih dana otkad postoje merenja, pokazala je BBC-jeva analiza podataka "Kopernikus" servisa za klimatske promene.

profimedia

Ova pojava bez presedana povezuje se sa prebrzim dolaskom vremenskog fenomena El Ninja, odnosno prirodnog uticaja toplih površinskih voda na istoku Pacifika, na atmosferu Zemlje. 

Rast temperatura osetio se gotovo u celom svetu. Skoro svuda su zabeleženi rekordi u odnosu na period merenja između 1991. i 2020. godine koji je inače bio 0,9 stepeni Celzijusa topliji, u odnosu na prosek pre početka 19. veka i pojave industrijske revolucije, pisao je ranije Euronews Srbija.

Zbog toga je došlo do niza ekstremnih meteoroloških pojava, a zatim i velikih šumskih požara, koji su zahvatili veliki deo Evrope, pa čak i "hladnu" Kanadu. 

Istočnu Afriku su za to vreme pogodile jake poplave, a ledeni pokrivači Antarktika i Arktika pali na neverovatno nizak nivo. Takođe, glečeri na zapadnoj strani Severne Amerike i Alpi počeli su brže da se otapaju, čime su doprineli rastu nivoa mora. Došlo je i do zagrevanja okeana, a rekordi u maksimalnoj izmerenoj temperaturi obarani su iz dana u dan nakon 4. maja.