Igre 
Sam pomen Degzita trese Nemačku, dok Šolc mesi hleb: Protivnici AfD-a Nemce plaše Putinom i ekonomskom "apokalipsom"
Komentari28/01/2024
-16:00
Jedna od liderki desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel izazvala je buru na nemačkoj političkoj sceni kada je u nedavnom intervjuu za Fajnenšal tajms pomenula mogućnost referenduma o napuštanju Evropske unije, po uzoru na Bregzit, ako po eventualnom dolasku na vlast ne uspeju da uklone "demokratski deficit" iz EU i umanje moć Evropske komisije.
"Ali ako reforma nije moguća, ako ne uspemo da ponovo izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo narod da odluči, baš kao što je to uradila Britanija. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu, izlasku Nemačke iz EU", kazala je Vajdelova i pogazila nepisano pravilo da su najveće partije u Nemačkoj uvek izuzetno proevropske.
Sam pomen Degzita bio je dovoljan za lavinu kritika od strane mejnstrim ekonomista, vodećih medija i političara "tradicionalnih" stranaka, pa je hipotetički izlazak iz EU opisan kao katastrofa za nemačku izvozno orijentisanu ekonomiju i poklon ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U kritikama su bile glasne i socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca, koje, prema najnovijoj anketi Bilda, uopšte nisu profitirale od skorijeg pada popularnosti AfD-a i nalaze se na svega 13,5 procenata podrške, nasuprot 21,5 procenata, koje po istoj anketi imaju drugoplasirani desničari. Na prvom mestu je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa 30,5 procenta podrške.
To je možda i razlog zašto vladajuća "Semafor koalicija" koju čine SPD, Zeleni i Stranka slododnih demokrata, sada razmatra kako da bez zabrane ograniči delovanje AfD-a, tako što će drastično smanjiti finansiranje ove partije iz budžeta, na osnovu njenog navodnog protivustavnog delovanja, rekao je za list Handelsblat poslanik SPD-a Johanes Fehner. Odluku o ustavnosti neke stranke može da donese jedino Savezni ustavni sud Nemačke, što može da potraje godinama.
Šolc mesi hleb dok mu rejting ponire
U međuvremenu, Šolc je mesio hleb na sajmu hrane i poljoprivrede "Zelena nedelja" u Berlinu, što je Dojče vele iskoristio kao povod da napiše kako se stiče utisak da on uopšte nije prisutan. Da bi to ilustrovao, nemački medij je opisao kako Šolcova distanca na sajmu u odnosu na posetioce i nedostatak interakcije sa njima, simbolizuje utisak građana Nemačke da on "nije zaista bio prisutan nedeljama i mesecima".
"Nikada ranije savezna vlada nije morala da se nosi sa toliko problema. Agresorski rat Rusije na Ukrajinu učinio je energiju oskudnom i skupom i pokrenuo je inflaciju. Država se tome suprotstavila novčanom pomoći, ali kasa je sada prazna. To su nedavno osetili i poljoprivrednici, kojima je trebalo smanjiti subvencije za gorivo", piše u poprilično kritičnom tekstu DW-a.
Povrh toga, Šolcov lični rejting među glasačima je svega 19 procenata, prema anketi instituta "Infratest dimap", što je najmanje u istoriji te ankete od 1997. godine. Te godine kancelar je bio Helmut Kol i izgubio je izbore godinu dana kasnije, iako je bio u boljoj situaciji od Šolca.
Tanjug AP/Philipp Schulze/dpa via AP
Povezane vesti
Kakve bi bilie ekonomske posledice Degzita?
Što se tiče samog Degzita, on se poslednji put pominjao 2019. kada je pad kamatnih stopa osiromašio nemačke štediše. Tada se u Nemačkoj po medijima vodila debata od izlasku iz Evrozone. Tada se u okviru AfD-a razmatrao predlog za izlazak iz EU do 2024. godine, ako ne budu sprovedene drastične reforme, poput smanjenja broja mesta u Evropskom parlamentu na 100, povratak na nemačku marku i više prava na referendume, preneo je tada portal Fokus.
Tadašnja rasprava bila je dosta staloženija, dok je danas maltene isti predlog dočekan "na nož" od strane političara, ekonomista i medija koji nisu naklonjeni AfD-u. Tako pomenuti list Handesblat piše o tome kako se ekonomisti slažu da je izvozni model nemačke ekonomije na ivici kolapsa i da bi posledice Degzita bile teške.
profimedia
Prema mračnim prognozama, nezaposlenost bi skočila, a povratkom na marku bi sve prednosti koje je Nemačka uživala od evra bile eliminisane. U prilog tome se citira i studija Kembridž instituta za ekonometriju, po kojem je do 2023. Velika Britanija izgubila 1,8 miliona radnih mesta, dok je procenjena cena Bregzita oko 163 milijarde evra godišnje. Pritom, studija navodi da su Britanci prošle godine imali u proseku 2.330 evra manje raspoloživih prihoda u novčaniku.
Oglasilo se i Ministarstvo ekonomije Nemačke saopštenjem da savezna vladi oštro upozorava protiv poziva na Degzit.
"Istupanje Nemačke iz EU ugrozio bi temelje našeg prosperiteta", saopštila je Franciska Brantner (Zeleni) državna sekretarka u ovom ministarstvu.
Burno su reagovali i neki ekonomisti, pa je predsednik Nemačkog instituta za ekonomsko istraživanje (DiW) Marsel Fratšer rekao da bi Degzit bio kraj nemačkog ekonomskog modela i uništio bi milione dobrih radnih mesta.
"Rezultat bi bio oštar rast nezaposlenosti, daleko iznad nivoa koji je Nemačka iskusila pre 20 godina kao bolesni čovek Evrope", rekao je on za Handesblat i dodao da bi najveće žrtve tog procesa bile upravo pristalice AfD-a.
Povezane vesti
Direktor Nemačkog ekonomskog instituta (IW) Mihael Huter okarakterisao je Degzit kao "opasnu fantaziju", napisavši na društvenim mrežama da bi nemački izvozni model u tom slučaju bio na ivici propasti, dok je predsednik Ifo instituta iz Minhena Klemens Fuest za Sudojče cajtung rekao da bi nacionalizam i izolacionizam pogodili "pravo u srce" nemački poslovni model, nazvavši Degzit "ekonomskom besmislicom".
Degzit ide u prilog Putinu?
Kritike Degzita su poprimile i geopolitičku dimenziju, upozorenjem da bi Nemačka mogla da postane još više zavisna od Kine i SAD. Fratšer smatra da bi njegova zemlja postala "igračka dve supersile".
"Donald Tramp i Si Đinping bi lako nametnuli svoje trgovinske konflikte Nemačkoj, s obzirom da ona više ne bi imala zaštitu i podršku Evropske unije", kazao je stručnjak.
Povezane vesti
On dodaje da bi Degzit takođe ojačao Putinovu poziciju i "ohrabrio ga da proširi svoje fantazije moći na druge zemlje EU".
Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Plašenju građana Putinom pridružila se i poslanica Evropskog parlamenta iz redova SPD-a Katarina Barli, koja je oštro kritikovala potez Vajdelove.
"Plan AfD-a je da napravi patuljka od Nemačke", rekla je ona i dodala da bi Degzit išao na ruku Putinu.
"Putin ništa ne bi više želeo nego EU koja se raspada", smatra Barli.
Njena partijska koleginica i šefica poslaničke grupe SPD Katja Mast rekla je da AfD nanosi štetu Nemačkoj i da je najveća pretnja radnim mestima
"Degzit je glupa ideja, ali AfD ih ima mnogo", rekla je ona.
AfD vidi EU kao neuspeli projekat
AfD je u programu za evropske izbore u junu naveo da "smatra da se EU ne može reformisati" i da je vidi kao "neuspeli projekat“,
"Zbog toga težimo 'Federaciji evropskih naroda', novoosnovanoj evropskoj ekonomskoj i interesnoj zajednici u kojoj je zaštićen suverenitet država članica", piše u programu.
AfD ne isključuje referendum o izlasku Nemačke iz EU.
"Očigledno je da je pravo svakog naroda u Evropskoj uniji da glasa o ostanku u EU, monetarnoj uniji i drugim nadnacionalnim projektima. Ovo pravo nam u Nemačkoj uskraćuju stranke koje su decenijama na vlast", navodi se u programu.
Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias, File
Inače, glavni kandidat AfD-a na evropskim izborima 9. juna je saksonski političar i advokat Maksimilijan Krah. Tu stranku u Evropskom parlamentu trenutno predstavlja devet poslanika.
Kako sada stoje stvari Nemci ne bi glasali za izlazak iz EU, pa čak ni članovi AfD-a. Nemački ustav ima stroga ograničenja za nacionalne plebiscite, a čak i da se jedan održi, ankete pokazuju da bi za sada većina Nemaca glasala za ostanak u EU.
Među glasačima AfD-a podrška Uniji je najslabija, ali je ipak njih 55 odsto za ostanak u njoj, prema anketi Fondacije Konrad Adenauer sprovedenoj između juna i septembra prošle godine.
Izjava Vajdelove dolazi u trenutku kada se, prema anketama, očekuje pobeda AfD-a na izborima u septembru u istočnim državama Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji. Glavni problem im je što sve druge relevantne stranke za sada odbijaju sklapanje bilo kakve koalicije sa njima, pa put Alternative za Nemačku do vladajućih pozicija za sada deluje neizvesno.
Komentari (0)