Protesti protiv desnice u Nemačkoj: Svemu prethodio jedan sastanak, vlasti odgovara skretanje pažnje sa loših rezultata

Nastavljaju se protesti protiv krajnje desnice u Nemačkoj, nakon što je otkriveno da su članovi Alternative za Nemačku prisustvovali sastanku sa ekstremistima. Na tajnom sastanku, navodno su razgovarali o masovnoj deportaciji migranata, tražilaca azila i nemačkih državljana stranog porekla za koje se veruje da nisu uspeli da se integrišu.

Protesti su održani u Berlinu, Bremenu, Lajpcigu, Kelnu i Bonu, dok su demonstracije u Minhenu prekinute zbog prevelike gužve i zato što policija nije mogla da osigura bezbednost učesnika. Demonstranti su držali natpise na kojima je pisalo "Fašizam nije alternativa" i "Nema mesta za naciste", prenosi RSE.

Demonstranti su jasno stavili do znanja da ne žele da se zemlja vrati u nacističku prošlost. 

Inače, snažan odziv usledio je nakon izveštaja medija Korektiv (Correctiv) koji je otkrio da su političari AfD-a održali sastanak s ekstremistima krajnje desnice u novembru u Potsdamu blizu Berlina.

Izveštaj je izazvao uzbunu u Nemačkoj, gde među glavnim političkim partijama raste strah od porasta podrške AfD-u u javnosti. Ta stranka je visoko u anketama u tri bivše istočnonemačke države u kojima se kasnije ove godine održavaju regionalni izbori.

Navodno su na kontroverznom sastanku ekstremisti krajnje desnice razgovarali o temama poput "remigracije", termina koji se u krajnje desničarskim krugovima često koristi kao eufemizam za proterivanje imigranata i manjina, uključujući i one koji su naturalizovani nemački državljani.

RSE navodi da je specifično i to što je sastank održan na nešto manje od 10 kilometara od mesta gde su nacističke vođe održale sastanak u Vanzeu 20. januara 1942, pre tačno 82 godine, kada su razgovarali o sprovođenju "konačnog rešenja jevrejskog pitanja", kao i o sistematskom ubistvu do 11 miliona Jevreja u Evropi.

"Nema sumnje da se sastanak održao, niko to više ne negira"

Novinar DW i nedeljnika Vreme Nemanja Rujević u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nema sumnje da se sastanak održao, jer kako objašnjava, niko to više ne negira. On je rekao da se u javnosti najviše govori o temi sastanka koja se odnosi na "remigraciju" odnosno na proterivanje svih stranaca iz Nemačke. 

"U javnosti se o jednome najviše govori. Naime šef austrijskog identitarnog pokreta, čuveni neonacista Martin Zelner je tamo pričao o planu tzv. remigracije. To bi značilo zapravo etničko ili ideološko čišćenje društva. Kad desničari govore o tome, oni zapravo govore o proterivanju svih stranaca, pa i onih nepodobnih državljana Nemačke. Potvrđeno je da se o tome razgovaralo, međutim ljudi iz Alternative za Nemačku su rekli da nisu znali da će o tome da se priča, da oni u takvim fantazijama nisu učestvovali, da je ovo sada sve velika hajka protiv njih, jer su prema anketama sve jači i jači", objašnajva Rujević.

Kako navodi, među Nemcima je i dalje upitno kolika je ozbiljnost ovakvog jednog sastanka i kakav njegov realan ishod može da bude.

"Pitanje je koliko je to sastananak grupe koja priča o svojim fantazijama? Podsećam na nešto što se desilo pre malo više od godinu dana - hapšenje takozvanih građana Rajha. To su ljudi koji ne veruju da savremena Republika Nemačka uopšte postoji legalno i tripuju da su još u Rajhu. I onda su oni kao hteli da preuzmu vlast, na čelo bi došao neki stariji plemić. Stvar je u tome što je to bilo potpuno nerealno. Jeste, zvuči bizarno, zvuči opasno, međutim, potpuno nerealno", kaže on.

"Sastanak nije bio tajna, kao ni problem imigracije"

Da se sastanak bez sumnje održao, mišljenja je i Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije koji za Euronews Srbija navodi da nije iznenađen činjenicom da se u Nemačkoj održava novi protest i to sada ovim povodom.

Tanjug AP/Carmen Jaspersen/dpa via AP

"Sastanak se svakako desio još u novembru i nije bio posebno tajan, niti se može govoriti o nekom posebnom tajnom planu. Martin Zelner je na njemu govorio o prelogu u kojem se navodi primer kako treba rešiti pitanje imigracije u Nemačkoj. To nije posebno tajno, on je i objavio knjigu nedavno koja nosi naziv "Remigracija". Postoji još jedna značajna stvar u Nemčakoj, a to je problem nekontrolisane masovne imigracije u Nemačku. To je problem koji takođe niko ne negira. Ono što je sigurno je da od pre 2014. i 2015. godine bilo dosta problema upravo zbog toga. Bilo je napada ne žene u novogišnjoj noći u Kelnu, bilo je brojnih napada i ubistava i to takođe nije tajna i činjenica je da je na to uticala velika imigracija", objašnjava on.

Dostanić navodi da problem migranata u Nemačkoj postoji već nekoliko godina unazad.

"Sam kancelar smatra da ovakve stvari nisu u redu i da ti ljudi moraju da se vrate u svoje zemlje porekla. Onda se postavlja pitanje da li je i Olaf Šolc zbog takvih ranijih izjava neka vrsta desničara", dodaje on.

Protest protv AfD odgovara Vladi posle demonstracija poljoprivrednika

Rujević navodi da ovi protesti jesu veliki i da je veliki broj ljudi izašao na ulice, ali kaže da vlast pokušava da ih okrene u svoju korist.

"Organizatori malo preteruju kad navode koliko je ljudi bilo na ulicama, ali činjenica je da ih je bilo mnogo. Protesti su došli nemačkoj vladi vrlo povoljno zbog toga što je ona najmanje popularna od kad se mere ankete i zbog toga što se koliko prošle sedmice suočavala sa istorijskim protestima paora i mnogih koji su vrlo nezadovoljni kako vlast funkcioniše", kazao je on i ocenio da je takođe činjenica da je nezadovoljstvo trenutnom vladom prisutno i da se može primetiti jačanje stranke Alternativa za Nemačku.

Činjenica je da ove poslednje prosteste podržali zvaničnici poput predsednika i kancelara i po Dostaniću, oni se na taj način razlikuju od svih prethodnih. Kako kaže, na neki način mogu da se dožive i kao kontramiting svim prethodnim.

Tanjug/AP/Kay Nietfeld

"Protesti poljoprivrednika su bili jako brojni i vlast na to nije računala. Popularnost vladajuće koalicije je na minimumu, podrška protestima kod stanvoništva inače ide do skoro 70 odsto. Veliki procenat je rekao da podržava poljoprivrednike i da bi i oni izašli na ulice. Može da sve to doživi kao skretanje sa loših dosadašnjih rezultata uopšte, pre svega ekonomskih, i potreba da se skrene pažnja na desnicu. Sada već postoji obrazac da svaki put kada postoj nekakvo nezadvoljstvo da se izlazi na ulice i da se poseže za kartom desnog ekstremizma", rekao je on.

Podrška Vladi na minimumu, ali baš zbog toga je malo verovatno da će biti raspisani izbori

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da je Šolc u konstatnim problemima  i da se trenuto kotira kao najmanje popularan kancelar. Rujević kaže da je on u izazovnom periodu od trenutka od kada je nasledio Angelu Merkel.

"Šolc je u stalnim problemima, nema prestanka problema za njega. On je najmanje popularan kancelar od kako se to meri. Kad su oni došli na vlast, odmah je krenuo rat u Ukrajini, to je donelo i sankcije protiv Rusije, pa je posle dignuto pitanje gasovoda, onda je prestao dotok jeftinih ruskih energenata, došlo je do velike inflacije, do velikog nezadovoljstva. Sve to sada kulja na ulicama. Imate proteste ratara, pa mašinovođa. To nije prijatno za Šolca što pokazuju ankete. Ljudi mahom podržavaju, čak i radikalne proteste paora, što ranije možda i nije bio slučaj. Dakle, veliko je nezadovoljstvo ovom vlašću. Toliko da se priča o prevremenim izborima, što je u Nemačkoj inače retko ", kaže on.

Dostanić se slaže sa činjenicom da je popularnost Šolca jako niska, ali ne veruje da će Nemci do glasačkih kutija da šetaju ranije.

"Šolcova popularnost je niska i on nije naročito popularan od samog početka. Nedavni izbori u Hesenu su to to potvridli. SPD je na tim izborima prošla jako loše i pored toga što je to najstarija partija u Nemačkoj. Postoje velike afere o kojima se mnogo ne priča. Međutim, ne verujem da bi moglo da dođe do prevremenim izbora jer to ne vlasti ne odgovara u ovom trenutku. Kada bi po anketama sutra bili izbori Liberalna stranka bi ostala ispod praga od pet odsto. SPD je takođe na istorijskom minimumu", rekao je on.