"NATO neće dozvoliti incidente u svom dvorištu": Šta Alijansa želi da poruči time što je Balkan na dnevnom redu sastanka

U sedištu NATO u Briselu danas se održava dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica Alijanse, a, kako je najavljeno, jedna od tema biće i situacija u regionu Zapadnog Balkana. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da tenzije na Zapadnom Balkanu rastu te da će NATO da učini šta je potrebno da omogući stabilnost u regionu. To, kako je istakao, nije važno samo za Zapadni Balkan, nego za celu Evropu i NATO.

Kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, ono što je svakako za nas najvažnije i što privlači najviše pažnje u ovdašnjoj javnosti jeste ono što će biti na stolu u drugom delu dana, a to je situacija na Zapadnom Balkanu. Uoči dolaska ministara na ovaj sastanak, Stoltenberg je rekao da su primećene velike krize, odnosno nasilje na severu Kosova, secesionistička retorika u Bosni i Hercegovini, kao i "maligni destabilizirajući uticaj koji dolazi spolja, uključujući i Rusiju".

Takođe je govorio i o burnim dešavanjima na severu Kosova i to će svakako biti tema ne samo među ministrima spoljnih poslova, nego i kada im se bude pridružio njihov evropski kolega, odnosno šef evropske diplomatije, Žozep Borelj.

O ovoj temi neće se razgovarati samo na tom nivou ministara, pa ni sa šefom evropske diplomatije, nego i sa američkim državnim sekretarom, Antonijem Blinkenom, koji prvenstveno dolazi iz Vašingtona ovde u Brisel, da bi razgovarao o kontinuiranoj pomoći koju će nastaviti NATO da pruža Ukrajini.

Tanjug/AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Inače, uoči početka sastanka, Stoltenberg se obratio medijima te naveo da se nedavno vratio iz regiona Zapadnog Balkana.

"Upravo sam se vratio iz posete regionu, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu, Severnoj Makedoniji, sreo sam se sa liderima celog regiona. Ono što smo tamo videli jeste da tenzije rastu. Videli smo povećane tenzije i zapaljivu retoriku u Bosni i Hercegovini. Videli smo ozbiljno nasilje na Kosovu, uključujući napade na mirovne snage NATO-a, 93 NATO vojnika su ranjena, neki od njih veoma ozbiljno. Videli smo i incident u Banjskoj gde su ljudi ubijeni, u septembru", rekao je Stoltenberg novinarima uoči početka sastanka, te dodao:

"Dakle, to su ozbiljni incidenti i mi moramo da budemo fokusirani i na Zapadni Balkan, dok naravno adresiramo i rat u Gazi i nastavljamo da pomažemo Ukrajinu. Ono što je sigurno, NATO će da učini šta je potrebno da omogući stabilnost u regionu, jer to nije važno samo za Zapadni Balkan, nego za celu Evropu i NATO".

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je u ponedeljak da će glavne teme sastanka biti hitna bezbedosna pitanja koja uključuju situaciju u regionu Zapadnog Balkana, situaciju na Bliskom istoku, posebno u kontekstu aktuelnog primirja između Izraela i Hamasa, situaciju u Ukrajini, kao i bezbednosne izazove kada je reč o Kini.

Ovom prilikom je pozvao Beograd i Prištinu da nastave da budu konstruktivni, odnosno da budu što konstruktivniji i da se okrenu dijalogu pod okriljem Evropske unije i da se uzdrže bilo kakvih poteza koji bi mogli da doprinesu produbljivanju krize.

Kada su odnosi Beograda i Prištine u pitanju, Stoltenberg je podsetio da je NATO povećao svoje prisustvo sa dodatnih 1.000 vojnika, da razmatra i proširenje, te da će svakako NATO sve učiniti da zadrži stabilnost u regionu.

"ZSO ključna za normalizaciju odnosa"

Generalni sekretar NATO, podsetimo, prošle nedelje je posetio Beograd, a nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekao je da je ZSO ključna za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i da će KFOR nastaviti da nepristrasno radi na obezbeđenju bezbednosti za sve zajednice na KiM, te dodao da nasilje ne sme da se dopusti.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa generalnim sekretarom NATO poručio da je za Srbiju saradnja sa NATO i KFOR-om važna, te podvukao da su posebno od 2008. godine Srbi na KiM ti koji su ugroženi i kojima je potrebna zaštita.

Tanjug/Sava Radovanović

Stoltenberg je poručio da je osnivanje Zajednice srpskih opština ključ za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. On je na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije pozvao Beograd i Prištinu da nastave dijalog jer je to, istakao je, jedini put ka miru.

"Razgovarali smo i o tenzijama na severu Kosova i značaju mirovne misije Kfor koja dve decenije garantuje bezbednost, nastavićemo to da činimo nepristrasno i u okviru mandata. Pripadnici Kfora su pretrpeli napade, videli smo nemire u septembru, počinioci moraju da se izvedu pred lice pravde", rekao je Stoltenberg.

Naglasio je da je sa Vučićem razgovarao i o zajedničkim vojnim vežbama, kojih je bilo i ranije, kao i o Ukrajini.

"Nastavljamo da kritikujemo agresiju na Ukrajinu dok ulazimo u drugu zimu rata", rekao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO izjavio je za Tanjug nakon konferencije sa Vučićem da Kosovske bezbednosne snage nemaju podršku NATO da se naoružavaju, kao i da tranzicija KBS u vojsku nije dobra.

On je to rekao u intervjuu za Tanjug na pitanje zašto NATO dozvoljava naoružavanje KBS i kupovinu dronova i istakao da je NATO bio protiv toga. Na pitanje o članstvu Kosova u Alijansi, Stoltenberg je rekao da svaka odluka o članstvu mora da bude sprovedena konsenzusom svih članica NATO-a.

"Ako neke članice nisu priznale Kosovo i samim tim to predstavlja problem za članstvo, ali verujemo da je jedini put ka mirnom rešenju i prosperitetu podrška dijalogu uz posredstvo EU", rekao je on.

"Zbog ogromnog pritiska 13 odsto Srba napustilo sever KiM"

Upitan o povećanju broja patrola na severu KiM, prvi čovek NATO alijanse je rekao da je NATO četiri puta povećao svoje prisustvo na severu.

Predsednik Srbije rekao je tada da se Stoltenberg i lično uvek trudio da u granicama svog mandata bude korektan prema našoj zemlji, te mu je na tome zahvalio.

"Mi smo razgovarali o svim važnim pitanjima više od jednog i po sata i za nas je važno ono što svakako mogu da potvrdim što je rekao generalni sekretar Stoltenberg, za nas je važna saradnja sa NATO-om, sa KFOR-om. U nadi da ćemo koliko-toliko osigurati bezbednost i sigurnost za srpski narod na Kosovu i Metohiji i kada gospodin Stoltenberg kaže da KFOR osigurava mir i sigurnost za sve zajednice na Kosovu, nije bilo potrebe da osigurava mir i sigurnost za bilo koga drugog osim za Srbe. Samo su Srbi ugroženi, samo su Srbi bili napadani, nikada Albanci nisu bili napadani", rekao ej Vučić.

Kako je dodao, isključivo su Srbi na KiM bili napadani od 2001. godine, 2004. godine, posebno posle 2008. a naročito od kada je na vlasti Albin Kurti.

"Upoznao sam generalnog sekretara Stoltenberga sa činjenicom da je nepunih 13 odsto Srba napustilo sever Kosova i Metohije u poslednjih samo godinu dana zbog ogromnog pritiska, hapšenja, maltretiranja i pretnji koje dolaze od strane prištinskog režima. Ako to nije nasilje, onda ne znam šta je nasilje.... Mi ćemo se i u budućnosti truditi da imamo najbolju moguću komunikaciju sa NATO-om", rekao je Vučić.

Drugog dana o Ukrajini

Ono što je važna tema svaki put od kako je počeo rat u Ukrajini jeste upravo dešavanje u toj zemlji, a ono što je takođe na agendi i što je važno, izveštava dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, jeste i situacija u vezi sa pristupanjem Švedske i NATO. Švedska će biti prisutna na ovom sastanku, iako još nije postala članica.

Kako je rekao juče Stoltenberg, on je pozdravio što je turski parlament otpočeo sa ratifikacijom tog sporazuma. Sastancima predsedava Stoltenberg, a na prvom će se sastati ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a. Nakon toga uslediće ministarski sastanak sa visokim predstavnikom EU za bezbednost i diplomatiju Žozepom Boreljem.

Drugog dana sastanka, u sredu, ministri će razgovarati u okviru Saveta NATO-Ukrajina, tela koje je formirano ranije ove godine. Među 31 ministrom spoljnih poslova zemalja članica NATO-a na sastanku u Briselu biće i državni sekretar SAD Entoni Blinken, najavio je Stejt department.

Kako je navedeno u saopštenju Stejt departmenta, "Blinken će istaći čvrstu posvećenost NATO-a Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, naglasiti podršku demokratiji i regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu i razgovarati o prioritetima za samit u Vašingtonu u julu 2024".

Živulović: NATO neće dozvoliti incidente u svom dvorištu

Vladan Živulović, predsednik Atlanskog saveta Srbije rekao je danas za Euronews Srbija da NATO neće dozvoliti u svom dvorištu, a Srbija i Republika to jesu, nikakve incidente.

"Očigledno da je NATO, stavljajući Balkan kao treću temu razgovora danas i sutra, želeo da poruči svima, naročito i Rusiji, da je ova teritorija praktično od velikog interesa za NATO, da je bezbednost na ovoj teritoriji od najvećeg interesa za NATO, jer su NATO zemlje u okruženju. Tako da razgovori koje će voditi Blinken (prim.aut. Entoni, američki državni sekretar) sa ostalim članovima NATO Alijanse će biti u tom pravcu, verovatno dogovaranje oko tehničkih detalja", naveo je Živulović.

Već sada je, dodao je sagovornik Euronews Srbija, povećan kontingent vojnika za nekih 1.000 na KiM, da je tehnički ta vojska opremljena još bolje nego do sada.

"Očigledno da poruka ide u pravcu da se neće dozvoliti da se ponovi sigurno ni onaj maj gde, generalni sekretar rekao da smo uspeli da povredimo 93 NATO vojnika, neke i teže, a pogotovo neće dozvoliti da se dešava Banjska. Znači, po meni, dobićemo jedno upozorenje, ne mi nego svi akteri na Balkanu da se provociranje sigurnosti i bezbednosti više od strane NATO, a neće tolerisati", rekao je Živulović.