Igre 
Sastanak ministara EU i Zapadnog Balkana: Glavna tema intenziviranje angažmana Unije u regionu
Komentari13/11/2023
-21:00
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da je cilj današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana bio dalje intenziviranje angažmana EU u tom regionu.
"Cilj sastanka ministara bio je dalje intenziviranje angažmana EU na Zapadnom Balkanu, sa akcentom na zajedničkim bezbednosnim izazovima, kao što su strano mešanje i manipulacija informacijama, sajber pretnje i posledice agresije Rusije na Ukrajinu, kao i saradnja u međunarodnim organizacijama", naveo je Borelj u saopštenju.
Sastanku su prisustvovali ministri Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i privremenih prištinskih institucija.
Angažman između EU i regiona od fundamentalnog značaja
Podsetimo, uoči ovog sastanka je najavljeno da je politički angažman između Evropske unije i našeg regiona je od fundamentalnog značaja.
Kako je ranije javila reporterka Euronews Srbija iz Brisela, teme sastanka su geopolitička situacija, odnosno spoljnopolitički izazovi, govorilo se i o spoljnoj i bezbednosnoj politici i saradnji u toj oblasti kao i o pripremi visokih događaja. Tako se navodi u kratkom videu koji je objavila Služba za spoljne poslove EU.
Ono što je moglo da se čuje od ministara koji su dolazili na sastanke, tema jeste i proširenje, to je reč koja se najviše pominjala u kratkim medijskim izjavama minstara zemalja članica, a oni poručuju da je sastanak sa kolegama iz regiona poruka koliki je značaj proširenja, ali koliki je značaj i reformi i onoga što zemlje treba da urade. Uoči susreta o temama je govorio i sam Borelj.
"Imaćemo odvojen sastanak sa ministrima Zapadnog Balkana, kako bismo pokazali koliki je značaj regiona i razgovarali o skorašnjim preporukama Komisije po pitanju proširenja. Insistiramo i na potrebi da se blisko prate naše spoljne politike. Neke zemlje se nisu uskladile sa našom spoljnom politikom i sankcijama", rekao je Borelj pre sastanka.
Povezane vesti
Podsetimo, Evropska komisija je u novom Izveštaju za 2023. godinu za Srbiju konstatovala određene i ograničene napretke u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja, ekomonski kriterijumi i druga piranja, a pozvala je i na sprovođenje daljih reformi. Kada je reč o normalizaciji odnosa s Prištinom, poručeno je da je potrebno da Srbija ispuni sve obaveze i da implementira sve sporazume. Kako je istaknuto, ako ne bude nepretka u normalizaciji, obe strane rizikuju da izgube važne prilike. Evropska komisija očekuje od Srbije i da unapredi usklađenost za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Izveštaj o Srbiji za 2023. godinu objavljen je u Briselu, u sredu, 8. novembra, zajedno sa izveštajima o proceni napretka svih kandidata i potencijalnih kandidata u procesu proširenja EU. Ovogodišnji dokument ima 165 strana, a u uvodu izveštaja ističe se kontekst u kome se kaže da su, od kada je Srbija otvorila pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u prvom klasteru 1 – Osnove, i sva poglavlja u klasteru 4 koji se tiče zelene agende i održive povezanosti. Dva poglavlja su prethodno zatvorena, a Srbija je u junu 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju proširenja.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre predao je predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić izveštaj Evropske komisije, a tokom konferencije za novinare rekao da je "izvestan napredak u pravosuđu".
"Izveštaj ukazuje na izvestan napredak u pravosuđu. Pravosuđe mora da bude nezavisno, tužilaštvo samostalno. Ograničeni napredak u borbi protiv korupcije. Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, primena principa: 'Pratite novac da pronađete zločin'. Sa Evrodžastom i Evropolom treba uspostaviti saradnju", rekao je Žiofre.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da bi sve zemlje u regionu trebalo da teže stvarnom napretku i da bi izveštaj Evropske komisije o proširenju trebalo da se shvati kao ohrabrenje.
On je za Tanjug rekao da formulacija "ograničeni napredak" koja se pominje u izveštaju jeste dobra, ali i da može da dovede do "promene igre", pogotovo kada se radi o otvaranju klastera i zatvaranju otvorenih Poglavlja.
Članice EU o sukobu na Bliskom istoku
Pre sastanka sa predstavnicima zemalja našeg regiona, ministri država članica razgovaraće o drugim aktuelnim temama, među kojima su i rat u Ukrajini, dešavanja u vezi sa Jermenijom i Azerbejdžanom, kao i situacija na Bliskom istoku. Kasno sinoć je objavljeno i saopštenje evropske dvadesetsedmorke u vezi sa humanitarnim pauzama u Gazi.
Povezane vesti
Kako je rekao Borelj, svih 27 država članica EU pozvalo je na hitne pauze u sukobu u Pojasu Gaze da bi se omogućio ulazak humanitarne pomoći.
Borelj je, pred sastanak ministara spoljnih poslova EU, rekao da je cilj uspostavljanje humanitarnih koridora da bi se rešila teška situacija u Pojasu Gaze, kao i da je potrebno više pauza u sukobu, objavio je "Gardijan".
Borelj je istakao da su ministri EU u nedelju osudili Hamas zbog toga što koristi bolnice u Gazi kao živi štit.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)