Igre 
Sudar dve Poljske i kolektivni uzdah olakšanja u EU: Šta je obeležilo parlamentarne izbore sa rekordnom izlaznošću?
Komentari21/10/2023
-11:44
Bez obzira što je najviše glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj opet osvojila stranka "Pravo i Pravda" koja je na vlasti u ovoj zemlji u poslednjih osam godina, prava vest je da mogućnost da formira vladu ima opozicija - na čelu sa bivšim poljskim premijerom Donaldom Tuskom. Zbog čega se raduje EU i zašto je rekordan broj Poljaka izašao na glasanje?
U Poljskoj je u nedelju 15. oktobra miholjsko leto smenila zima, malo je ko bio na ulicama sem najupornijih turista. Osim na biračkim mestima. Bio je to dan parlamentarnih izbora, a redovi su se do večeri dodatno odužili.
Nikada u ovolikom broju Poljaci nisu izašli na izbore. Čak ni 1989. godine kada je smenjena komunistička vlast. Tada ih je izašlo 63 odsto, a ove godine 11 odsto više. Koliko su zapravo bili zainteresovani za glasanje govori podatak da su 15. oktobra mogli zvanično da glasaju do 21. sat, a u pojedinim gradovima glasalo se do tri ujutru.
Prognoziralo se da velika izlaznost pogoduje opoziciji, a bila je ogromna i u zemlji i u inostranstvu. U nedelju su se, kažu analitičari, sudarile dve Poljske.
"Prva je Poljska konzervativaca. To je deo Poljske koji je pre osam godina prepoznat kao gubitnik tranzicije. To je Poljska koja je iskoristila izborna obećanja o socijalnim programima i kao takva je vrlo lojalna konzervativcima. A druga je Poljska velikih gradova, Poljaka koji su više ili manje uspeli u tranziciji, koji putuju i poznaju svet, koji nisu toliko zavisni od socijalnih programa, čak smatraju da je to rasipništvo", rekao je Marko Babić, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Varšavi.
Tanjug AP/Petr David Josek
Na kraju je populistička desničarska partija PiP Jaroslava Kačinjskog koja zemljom vlada poslednjih osam godina dobila najviše glasova, ali teško da će uspeti da nađe koalicionog partnera. Građanska kolacija Donalda Tuska osvojila je drugo mesto, ali u savezu sa još dve opozicione partije koje su prešle cenzus, najverovatnije može da formira vladu.
"Bavim se politikom mnogo godina, ali nikad u životu nisam bio tako srećan što sam zauzeo naizgled drugo mesto. Poljska je pobedila, demokratija je pobedila, smenili smo ih sa vlasti", rekao je Tusk.
Povezane vesti
Sa druge strane, Kačinjski je biračima poručio da moraju da imaju nadu i da znaju da će, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji sprovesti svoj politički projekat i da neće da dozvole "da Poljska bude izdana".
Šta je obeležilo kampanju?
Kampanja je bila brutalna, često vrlo lična, posebno vlasti prema Donaldu Tusku, bivšem poljskom premijeru i bivšem predsedniku Evropskog saveta. Njegova koalicija nije ostajala dužna, ali je pozvala i na promenu taktike.
"Tusk je pozvao sve birače koji iz nekog razloga ne žele da glasaju za njega, odnosno za Građansku platformu, da glasaju za bilo koju drugu opozicionu listu. Mislim da je to doprinelo da se mobiliše potpuno opoziciono političko telo", naveo je istoričar Vladimir Todić.
Prva velika vest je bila, ne koliko je opozicija ukupno mandata dobila, već koliko je vladajuća partija izgubila.
"Mnogo su lagali, preterali su i bilo je očigledno. Bili su nekonzistentni. Pričali su o bezbednosti, a onda smo npr. saznali da vojsci nisu isplaćene dodatne obećane penzije. Generali koji vode u ovim teškim vremenima su odlučili da daju ostavke zbog političke zloupotrebe vojske. Cena benzina je npr. iznenada pala 20 odsto. To je radio i Orban pred izbore u Mađarskoj. Ali efekat je bio da nije bilo dovoljno benzina na pumpama, i ljudi su bili besni", rekao je Vojčeh Pžibilski, analitičar iz "Višegrad Insajta".
Tanjug AP/Petr David Josek
U poslednjih mesec dana razvio se i skandal sa vizama. Reč je bila o tome da su pojedini zaposleni u poljskim konzulatima u Aziji i Africi migrantima prodavali radne vize za oko 1.000 dolara koje su ovi koristili da odu dalje u šengenski prostor pa i u Ameriku.
"Kada se ispostavilo da su određene strukture u ministarstvu spoljnih poslova bile uključene u određene koruptivne radnje i u prodaju jednog broja viza ljudima iz Afrike i Azije, onda je čitav taj patriotski narativ o odbrani poljskih granica i Evrope u mnogo čemu ocenjen kao licemeran", kaže Vladimir Todić.
Povezane vesti
Novinarka konzervativnog nedeljnika "Sieci" Aleksandra Ribinska međutim veruje da je sve to deo negativne kampanje.
"Nema skandala sa vizama. Bilo ih je izdato par stotina, ne hiljada. To je pričala opozicija. To je već istraživano. Ima i uhapšenih ali to nije važno. Jer ako spinujete, onda je to skandal. Imamo brutalnu kampanju. Pitali su me zašto se niko ne buni? Pa ne buni se jer nema skandala. A general koji je dao otkaz imao je loš odnos sa ministrom odbrane i njegov mandat bi se svakako uskoro završio. To je uradio radi osvete baš pred izbore", smatra Ribinska.
Značajna pitanja migracije i rata u Ukrajini
Bezbednost je bila ključna poruka vlasti na ovim izborima, bilo da je reč o ratu , ili o migracijama. Upravo je jedan od razloga dolaska PiP na vlast pre osam godina bila njihova tvrdnja da Donald Tusk želi da dozvoli dolazak migranata u Poljsku u skladu sa kvotama EU.
Povezane vesti
"Poljska nije antimigrantska per se. Recimo od početka rata u Ukrajini kroz Poljsku je prošlo nekoliko miliona Ukrajinaca. Ne samo da nije bilo nikakve opozicije, Poljaci su otvarali svoje domove, primali Ukrajince. Pitanje je o kojoj vrsti migracije govorimo", naveo je Marko Babić.
Međutim, pred izbore Kijev i Varšava su imali nesporazume. Prvo Poljska nije htela da ukine zabranu na uvoz ukrajinskog žita kao ostatak EU, sto je Zelenski kritikovao u UN, da bi potom poljski premijer rekao da njegova zemlja više neće slati oružje Ukrajini. Sve je to bilo veoma čudno, uzevši u obzir stratešku važnost Poljske u ovom sukobu.
"U pitanju je klasičan politički manevar. Došlo je do jednog zaoštravanja koje je ukalkulisano u korist vladujećg PiS, tako da i reči premijera Moravjeckog treba shvatiti dvosmisleno. Daleko od toga da je Poljska odustala od bilo koje logističke podrške Ukrajini", kaže Todić.
Tanjug AP/Michal Dyjuk
Da podrška ne jenjava kažu i sami Ukrajinci koji su od rata pobegli u Poljsku. Okupljaju se u udruženja i onda pomažu drugima koji dolaze.
"Pošli smo u martu kada je rat počeo. Prvih dana smo bili u Zaporožju, a onda sam se s mamom i sinom preselila u Kijev. Odatle su nas prijatelji pozvali da dođemo. Meni je prioritet bio da spasim sina. Sećam se, kad sam došla, teško je bilo da govorim Poljski. Možda zbog rata, imala sam blokadu. Treba da se rentira stan, a ako ne znate jezik i nemate posao, teško je", rekla je Alisa Šćerbina iz organizacije "Ukrainian in Poland".
Svetlana već neko vreme živi u Poljskoj. Čim je rat izbio, čim su prvi Ukrajinci stigli na železničku stanicu, krenula je da pomogne.
"Prvih dana smo išli na stanice, sretali ljude. Nekada su deca i sama dolazila, pa su ih volonteri Crvenog krsta čekali. Mnogo Poljaka je dolazilo na stanicu. Nudili su kuće, hotele, stanove", reka je volonterka Svetlana Čurina.
Mnogo polemike o medijima
Tema koja je bila veoma važna u ovoj izbornoj kampanji bili su mediji. Naime, opozicija je obećala da će, ako pobedi, vratiti nezavisnost sudovima i medijima.
"Ono što svakako možemo da očekujemo, to su brzopotezne akcije prema promeni uređivačke koncepcije televizije Poljske i dramatične promene u toj kući. Jednom prilikom Tusk je rekao da će to da reše za 24 sata. Da će prvo da ugase i otpuste sve ljude, a da će onda da osnuju novu televiziju. Ili će da otpuste ljude, pa će da raspišu konkurs i prime nove", kaže Todić.
Kšištof Bobinski iz Udruženja novinara Poljske navodi da je vlada dominirala javnim medijima.
"Bila je to propagandna organizacija vladajuće partije. Nikad tako nešto nisam video. Imali smo provladine novine. Onda nezavisne čiji je vlasnik delimično strani kapital. Imali smo neki balns, ali nezdrav. Provladini novinari su lagali, a nezavisni su uzvraćali. Diskusija među odraslima je nestala", rekao je on.
Tanjug AP/Michal Dyjuk
Ribinska ipak ne veruje da će, kako kaže, Tusk vratiti nezavisnost medijima.
"Imamo pluralističke medije. Osamdeset pet odsto je protiv Prava i pravde. Ranije, sem nas, i malih medija, svi su bili liberali. Danas su pričali o preuzimanju malih medija. To možda neće moći zbog veta predsednika", rekla je.
Kakv je put do nove vlade?
Poljsku očekuju nedelje pregovora. Pretpostavlja se da se PiS neće tako lako predati ali da bi na kraju ipak opozicija mogla da formira vladu. A onda treba da postignu konsenzus jer je reč o tri različite partije: Građanska platforma, Treći put, Levica. Nisu svima isti prioriteti. Oko abortusa na primer. Neki bi da ukinu zakon, drugi da pitanje stave na referendum. A problem im svojim vetom uvek može napraviti predsednik Andžej Duda, saveznik PiS-a.
“Opozicija je obećala veću pažnju za socijalne radnike i profesore. To se mora subvencionisati da bi ljudi ostali na poslu. Problema će biti kada se bude pregovaralo o budžetu. Imamo i velike vojne izdatke. Sve zajedno, biće to teret za bilo koju vladu, a sada će ona biti opoziciona.
Tanjug AP/Michal Dyjuk
EU je ispustila kolektivni uzdah olakšanja i rezultate u Poljskoj vidi kao jedini svetli događaj u moru onih negativnih. Najverovatnije će odmrznuti fondove za oporavak koje Varšava uz Mađarsku nije dobila, zbog zakona koji skoro sasvim zabranjuje abortus i onih koji ograničavaju nezavisnost pravosuđa i medija. Poznavaoci prilika u Poljskoj kažu da ni vlast ni opozicija ne smeju da zaborave da i dalje veliki broj ljudi podržava onu drugu opciju, kao i da ovoliki odziv birača ipak obavezuje.
Komentari (0)