Igre 
Poljska pred "ključnim" izborima: Pet pitanja koja su oblikovala kampanju i šta na njih kažu vlast i opozicija
Komentari08/10/2023
-10:15
Poljski političari daju velika obećanja, a pristalice opozicije su preplavile ulice - to može značiti samo jedno: izbori su iza ćoška. Na glasanju 15. oktobra, za koje mnogi navode da je ključno, suočiće se aktuelna desničarska Partija pravo i pravda (PiS) protiv liberalne Građanske koalicije Donalda Tuska, zajedno sa strankama sa levice i krajnje desnice.
Očekuje se da će rezultat biti tesan. A šta su to glavna pitanja, ali i žarišta, koja su do sada oblikovala kampanju?
1. Bezbednost
Čak i pre nego što je kampanja počela, zabrinutost za bezbednost bila je jedna od najvažnijih tema u poljskoj politici, sa zemljom koja se nalazi na granicama Belorusije i Ukrajine, piše Euronews.
Lideri PiS-a obećali su da će povećati vojnu potrošnju i izgraditi jednu od najjačih armija u Evropi, naglašavajući rizik od prelivanja ruskog rata u Ukrajini na njenu teritoriju.
Populistička partija je "prirodno osetljivija" na ovo pitanje jer se njena baza podrške nalazi na istoku i jugu Poljske na granici sa Belorusijom i Ukrajinom, kaže Vojčeh Pržibilski, politički analitičar Višegrad insajta. Ali opozicija pridaje isti značaj bezbednosnim pitanjima, dodaje on.
Drugi posmatrači idu dalje, tvrdeći da PiS namerno preuveličava bezbednosne strahove da bi uticao na glasanje.
"Oni uglavnom pokušavaju da igraju na strah ljudi. Rat pomaže vladajućoj stranci zbog ovog mitinga iza efekta zastave", objašnjava Filip Pazderski, šef programa za demokratiju i civilno društvo u poljskom Institutu za javne poslove.
Povezane vesti
Deo ove percepcije pretnje stvara ideju da Poljsku "napadaju drugi", nastavlja on, aludirajući na dugotrajnu migracionu krizu Poljske sa Belorusijom.
Tanjug/AP/Agnieszka Sadowska
"Oni koriste slike izbeglica koje prelaze Sredozemno more ili prave snimke sa nereda u Francuskoj da tvrde da će se to dogoditi ako Poljaci glasaju za opoziciju", rekao je.
Retorika protiv migranata i izbeglica korišćena je širom političkog spektra u Poljskoj, a Tusk je obećao u nizu video snimaka na društvenim mrežama: "Poljaci moraju da povrate kontrolu nad ovom zemljom i njenim granicama".
2. Evropska unija (tačnije odnosi sa Berlinom)
Centralno pitanje u debati uoči izbora bile su veze Poljske sa Evropskom unijom (EU), posebno sa njenom najjačom silom Berlinom.
Otkako je preuzela vlast 2015. godine, PiS je skrenuo ka autoritarizmu i podrio vladavinu prava u zemlji, dovodeći je u sukob sa Briselom, navodi Euronews.
Građanska koalicija koju predvodi Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta i saveznik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, čvrsto je proevropski orijentisana i vidi EU kao najbolji način za garantovanje buduće bezbednosti i prosperiteta zemlje.
On je predložio da se prekine erozija vladavine prava kako bi se oslobodile milijarde zamrznutih fondova EU, što je dobrodošao podsticaj za varšavsku kasu.
Povezane vesti
Nasuprot tome, PiS podstiče antinemačko raspoloženje i zauzima izolacionističko stanovište, kaže Pržibilski.
"Oni kapitalizuju nepoverenje starijeg biračkog tela prema Nemačkoj... PiS postavlja opoziciju kao agente Berlina u svom navodnom velikom planu da ponovo stvori Drugi svetski rat u kojem Nemačka i Rusija napadaju Poljsku. Ovo su smešne tvrdnje", rekao je on.
Poljski de fakto lider, zamenik premijera Jaroslav Kačinjski, više puta je optuživao Tuska da planira da proda državna preduzeća nemačkim investitorima.
Povezane vesti
3. Ukrajina
Pitanja oko Ukrajine odigrala su istaknutu ulogu u predizbornoj kampanji. Kao bivša satelitska država Sovjetskog Saveza, Poljska je brzo stala iza Kijeva kada su ruski tenkovi prešli granicu u februaru 2022. Zemlja je primila stotine hiljada ukrajinskih izbeglica i pružila veliku vojnu i finansijsku podršku.
Ali, odnosi su se od tada pogoršali, a Varšava je u septembru rekla da će prestati da šalje oružje Kijevu.
Poljska ekstremna desnica, čija popularnost raste, pokušala je da rasplamsa neprijateljstvo prema ukrajinskim izbeglicama, dok su poljski farmeri protestovali zbog jeftinog uvoza ukrajinskog žita koje je preplavilo zemlju, što je dovelo do promene vladine politike.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
"PiS pokušava da dobije dodatne glasove jer nije izvesno da će postići većinu kao na prethodnim izborima. Oni pokušavaju da igraju na ovu kartu [izbeglica] koja je u skladu sa njihovim izolacionizmom i nacionalizmom, Pšibilski", navodi Pržibilski.
Međutim, pristalice obe glavne stranke su većinom za pomoć Ukrajini, nastavlja on.
Izbeglice su navedene kao najmanje važno pitanje od 12 društvenih problema u septembarskoj anketi poljskih glasača koju je sproveo IBRiS.
"Mislim da opozicija održava dobru liniju. Oni na izbeglice gledaju kao na izazov i kažu da znaju kako da se nose sa tim. Da ovo pitanje može da se reši, a ne da se igra", tvrdi Pržibilski.
4. Inflacija
Kao i u mnogim evropskim zemljama, zabrinutost zbog visokih cena osnovnih potrepština, poput hrane i energenata, pojavila se u izbornim debatama.
"Inflacija je veoma, veoma važna. Nekada je to bilo još važnije, ali je inflacija u poslednje vreme nešto manja“, kaže Pazderski. Opozicija bi to iskoristila da napadne sadašnju vladajuću većinu, tvrdeći da je ona kriva", kaže Pazderski.
PiS je za povećanje cena okrivio spoljne događaje kao što su rat u Ukrajini i zelena politika EU, pokušavajući da implicira da je problem van njihove kontrole, kaže Pazderski.
Rast cena je u septembarskom istraživanju IBRiS-a nazvan drugim najvažnijim problemom sa kojim se Poljaci suočavaju.
Prošlog meseca glavna stopa inflacije u Poljskoj usporila je na 8,2 odsto na godišnjem nivou, ispod očekivanja analitičara od 8,5 odsto, prema brzoj proceni državne agencije za statistiku GUS. To je prvi put da je ta cifra pala ispod 10 odsto od februara 2022. i najniži je nivo od kraja 2021.
Inflacija je dostigla vrhunac od 18,4 odsto u februaru ove godine.
5. Socijalna politika
Iako su možda manje istaknuta od drugih, socijalna pitanja su se pojavila na dnevnom redu.
Sa sve starijom populacijom, o penzijama se žestoko raspravljalo, pored politike oko "rađanja beba", kao što je državna podrška porodicama sa decom, primećuje Pržibilski.
Poljska se suočava sa ogromnim demokratskim izazovom sa smanjenjem rasta stanovništva od ranih 2000-ih, dok su mnoge politike PiS-a oko prava na abortus izazvale žestoke kritike.
Desničarska stranka je takođe obećala da će proširiti svoj veoma popularan program dečijih dodataka "500+", uveden 2016. godine, pri čemu će poljske porodice dobiti povećanje isplata od 60 odsto od sledećeg januara.
Przibilski kaže da je Građanska koalicija, sveobuhvatni politički savez, naglasila politike koje imaju za cilj poboljšanje zdravlja. Druga ideja koju su izneli je da nude direktne subvencije bakama i dekama koji žele da ostanu kod kuće i brinu o bebama.
"Ali glavna poruka opozicije je da će i oni smanjiti negativne emocije i energiju koja pokreće toliku polarizaciju i mržnju", dodaje Pazderski.
Komentari (0)