Nesuglasice između Poljske i Ukrajine: Varšava zapretila da neće slati oružje Kijevu, kako to utiče na dalji tok rata?
Komentari22/09/2023
-16:34
Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da njegova zemlja više neće slati oružje Ukrajini, jer trgovinski spor između ovih zemalja koji se tiče uvoza ukrajinskog žita u Poljsku, eskalira.
Moravjecki je u jednom intervjuu naveo da Poljska više "ne šalje nikakvo oružje Ukrajini jer se sada država naoružava najsavremenijim oružjem", što se nalazi u planu vojne modernizacije podstaknutom strahom od ruske agresije u regionu. Nije elaborirao niti objasnio kako su ta dva međusobno povezana.
Portparol poljske vlade Pjotr Miler pojasnio je u četvrtak da ta zemlja sada obezbeđuje samo zalihe municije i naoružanja koje su prethodno bile dogovorene, napominjući da se "na ukrajinskoj strani pojavio niz apsolutno neprihvatljivih izjava i diplomatskih gestova".
Poljska je Ukrajini do sada isporučila širok spektar naoružanja, uključujući tenkove Leopard 2 i borbene avione MiG iz sovjetske ere. Poljaci su i dalje u velikoj meri za podršku Ukrajini, jer veruju da bi njihova nacija bila ranjiva ako Rusija pobedi. Međutim, tu je i sve veći zamor u društvu zbog velikog broja izbeglica, prenosi AP.
Iz Kijeva pokušavaju da ublaže reakciju Varšave, pa je tako ukrajinski ministar agrarne politike rekao je da je razgovarao sa poljskim kolegom i izdao saopštenje u kojem se navodi da su "govorili o situaciji i predlogu Ukrajine da se ona reši, i saglasili se da nađu rešenje koje je u interesu obe zemlje".
Takođe je pristao da uspostavi sistem trgovine žitom sa Slovačkom koji bi omogućio ukidanje zabrane uvoza ukrajinskog žita, saopštilo je u četvrtak slovačko ministarstvo poljoprivrede.
Kako je došlo do ovoga?
Već mesecima raste pritisak zbog zabrane uvoza ukrajinskog žita, koju je ranije ove godine uvelo nekoliko zemalja EU da bi zaštitile egzistenciju lokalnih farmera zabrinutih zbog niske cene žitarica koje stižu iz Ukrajine.
Prošle nedelje je EU objavila planove da suspenduje ovu zabranu, ali tri zemlje – Poljska, Mađarska i Slovačka, rekle su da nameravaju, uprkos tome, da zadrže postojeća ograničenja na snazi. To je izazvalo proteste Ukrajine, koja je ove nedelje podnela tužbe protiv sve tri zemlje zbog tog pitanja.
Ukrajina, koju često nazivaju "žitnicom Evrope" zbog ogromnih količina žitarica koje proizvodi, ne može da izvozi veći deo ove robe zbog blokada crnomorskih luka, preneo je "Politiko".
U strahu da situacija "ugrožava globalnu sigurnost hrane", Evropska komisija je u maju uspostavila ono što je nazvala "rutama solidarnosti" kako bi olakšala izvoz i privremeno ukinula sve carine na ukrajinski izvoz, omogućavajući da cena ukrajinskog žita bude niska.
Bes u Poljskoj tinja od proleća, kada su farmeri predvodili demonstracije protiv tih poteza. Protesti su, međutim, ponovo izbili poslednjih dana, nakon odluke tri zemlje da ignorišu uklanjanje zabrane.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je na Generalnoj skupštini UN u Njujorku da je "alarmantno videti kako se neki od prijatelja u Evropi, igraju solidarnosti u političkom pozorištu, praveći triler od situacije".
Zelenski je dodao da umešane nacije "možda igraju sopstvenu ulogu, ali ustvari pomažu da se postavi scena moskovskom glumcu". Njegovi komentari izazvali su momentalnu osudu Poljske, a ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ukrajinskog ambasadora kako bi mu iskazalo "snažan protest".
"Izbori u Poljskoj ključna motivacija"
Ovu odluku Poljske trebalo bi posmatrati i u kontekstu nacionalnih izbora, koji će se održati 15. oktobra, jer je krajnje desničarska Konfederacija rekla da "Poljska ne dobija zahvalnost koju zaslužuje što je naoružala Ukrajinu i prihvatila njene izbeglice".
"Ključna motivacija je u unutrašnjoj politici. Poljsku čekaju parlamentarni izbori na kojima se vladajuća stranka PiS bori za sledeći mandat, i ne pamti se ovakvo zaoštravanje retorike, i vlasti i opozicije", rekao je za Euronews Srbija istoričar Vladimir Todić, koji se javio iz Varšave.
"Ova izjava je u kontekstu borbe PiS za povratak izgubljenog dela birača, koji su otišli ka Konfederaciji - stranačkom konglomeratu koji je narastao tokom prethodnih meseci. PiS želi da ima oko 40 odsto glasova, da bi lakše pregovarali sa Konfederacijom, koji po svemu sudeći mogu da im budu jedini koalicioni partner", dodao je Todić.
Stručnjak za bezbednost i odbranu, Mihal Baranovski, rekao je za AP da je Poljska već dala skoro sve što je mogla Ukrajini još ranije.
On je takođe rekao da pokušaj poljske vlade da pokaže čvrstinu prema Kijevu treba shvatiti u kontekstu predizborne kampanje, a u odgovoru na Moravjeckog da će se Poljska sada fokusirati na modernizaciju sopstvenih snaga, Baranovski je istakao da je Poljska sposobna i da modernizuje svoju vojsku i da nastavi da pomaže Ukrajini.
Prema Todićevim rečima, početak rata je doveo do povećanja poljske solidarnosti i empatije prema problemu Ukrajine i njenih izbeglica, što je uticalo na približavanje pozicije vlade PiS-a prema zvaničnom Kijevu.
"Čini se, ipak, da je tokom posete Zelenskog Varšavi, koja je predstavljala vrhunac saradnje, došlo do problema koji operativno i danas muči te odnose, a to je izvoz ukrajinskog žita preko Poljske. Moravjecki je targetirao ulogu 'ukrajinskih oligarha u nelegalnoj prodaji žita'. Ovo što radi on, ali i čitava poljska vlast, usmereno je ka Kijevu da bolje razumeju takvu poziciju ne samo Poljske, već i vladajuće stranke", kaže Todić.
Baranovski smatra da su komentari Moravjeckog zabrinjavajući za Kijev, upravo jer Ukrajina nastoji da zadrži podršku Zapada u ratu koji je pokrenula Rusija.
"Poruka je veoma loša, kako za reputaciju Poljske, tako i zato što je Poljska bila jedan od glavnih zagovornika vojne pomoći Ukrajini. Rekavši da Poljska neće slati više oružja, znači da Poljska više ne može da igra ovu ulogu", rekao je Baranovski.
Donald Tusk, glavni opozicioni lider, optužio je Moravjeckog i druge vladajuće zvaničnike za "moralni i geopolitički skandal političkog zabijanja noža u leđa Ukrajini, samo jer bi to moglo da im se isplati u kampanji".
Šta to znači za dalji tok rata?
Ako se rešenje ne pronađe, Kijev bi trebalo da bude ozbiljno zabrinut ako odluka Poljske da prestane da šalje oružje, odjekne širom Evrope. Varšava je bila među nacijama koje najviše žele da ojačaju arsenal Kijeva od prvih dana rata, i pokazala je spremnost da natera druge evropske sile i SAD da im se pridruže.
U januaru, kada se Nemačka mučila oko toga da li da kijevskim trupama obezbedi borbene tenkove Leopard 2, Poljska je preuzela vodeću ulogu u okupljanju evropske koalicije koja je Berlinu dala dovoljno prostora za taj potez.
Danima su poljski zvaničnici javno i privatno govorili o svojoj želji da se visokotehnološka borbena vozila dovedu na prve linije fronta, i insistirali da će to učiniti bez obzira na to da li su imaju podršku drugih zemalja.
Kijev i njegovi saveznici će biti zabrinuti da će, ako Varšava zauzme novi stav prema budućim isporukama oružja, druge kolebljive evropske zemlje osećati manji pritisak da takođe doniraju sopstvene zalihe.
Takođe, Poljaci su dugo upozoravali da je njihova zemlja sledeća ako Rusija pobedi u ratu protiv Ukrajine. Međutim, s obzirom na to da se sada rat vodi na istoku zemlje, a moskovska vojska trpi ozbiljne nedostatke u ljudstvu i rukovodstvu, ipak su slabi izgledi da Putin napadne NATO članicu kao što je Poljska.
Tekuća ukrajinska kontraofanziva je, u međuvremenu, imala koristi od zapadne podrške i zaliha, ali Kijev se zalagao za još više oružja. Zbog toga, Kijev će biti zabrinut da odluka Poljske izazove domino efekat koji dovodi u opasnost buduće isporuke.
"Nema sumnje da je Poljska ključni vojni i strateški logistički centar za Ukrajinu. Ogroman broj ljudi je prošao kroz teritoriju Poljske iz Ukrajine tokom ovog rata, i svakako je Poljska nastojala da, u kontekstu ovog sukoba, zauzme što bolju poziciju na istoku, i da spoljna politika Varšave postane snažnija i kada su u pitanju odnosi unutar NATO", rekao je Todić.
"Zato i ne treba da nas čudi što je Moravjecki rekao da je u svemu ovome Poljska na putu da stvori jednu od najmoćnijih vojski u Evropi", dodao je sagovornik Euronews Srbije.
Komentari (0)