Igre 
Uvoz ukrajinskog žita i dalje problem za evropske farmere: Kijev tužio tri zemlje, u Bugarskoj protesti na ulicama
Komentari19/09/2023
-13:32
Ukrajina je pokrenula sudski postupak pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) protiv Poljske, Mađarske i Slovačke zbog njihovih jednostranih produžetaka zabrana izvoza žitarica, što Kijev smatra "kršenjem njihovih međunarodnih obaveza".
"Za nas je fundamentalno važno da dokažemo da pojedine države članice ne mogu da zabrane uvoz ukrajinske robe. Zato podnosimo tužbe protiv njih", rekla je Julija Sviridenko, prvi potpredsednik ukrajinske vlade, u saopštenju.
"Istovremeno, nadamo se da će ove zemlje ukinuti svoja ograničenja i da nećemo morati da rešavamo stvar na sudu. Potrebna nam je solidarnost sa njima i zaštita interesa poljoprivrednika", dodala je.
Sviridenko je istakla i da ukrajinski trgovci već pate od dodatnih troškova transporta i poteškoća u ispunjavanju inostranih ugovora, pa je zato "jednostrano delovanje država članica EU u oblasti trgovine neprihvatljivo".
Tužba, podneta u ponedeljak uveče STO, trebalo bi da pokrene "konsultacije" sa tri istočne zemlje. Ova vest stiže tri dana nakon što je Evropska komisija postigla dogovor sa Kijevom i ukinula privremena ograničenja koja je uvela na ukrajinske žitarice, prenosi Euronews.
Zabrane su prvi put donete 2. maja i primenjene na pet država članica Evropske unije koje se graniče sa Ukrajinom: Poljsku, Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku. Ove države su rekle da je neočekivani porast cene žitarica bez carina i jeftinog žita iz Ukrajine snizio cene za lokalne poljoprivrednike, i izazivao ekonomski haos.
Prema ograničenjima, četiri ukrajinska poljoprivredna proizvoda - pšenica, kukuruz, uljana repica i seme suncokreta, mogu da prođu kroz pet istočnih zemalja, ali ne i da ostanu na njihovim tržištima za domaću potrošnju ili skladištenje.
Povezane vesti
Zabrane različite po obimu i trajanju
Kijev je više puta osuđivao zabrane govoreći da su suprotne duhu evropske solidarnosti. Nekoliko država članica EU, uključujući Nemačku, Francusku i Holandiju, izrazilo je "ozbiljnu zabrinutost" zbog privremenih mera i njihovog štetnog uticaja na jedinstveno tržište.
Evropska komisija je obećala da će postepeno ukinuti zabrane do 15. septembra, uprkos tome što je istočna koalicija javno zapretila da će to učiniti sama i postaviti sopstvene zabrane.
Nekoliko sati pre isteka roka, Komisija je objavila sporazum prema kojem su zabrane odmah ukinute. Zauzvrat, Kijev se obavezao da će pooštriti kontrolu nad svojom trgovinom i izbeći nagle skokove u poljoprivrednim proizvodima.
Ali rešenje nije zadovoljilo Poljsku, Mađarsku i Slovačku, koje su brzo objavile svoje namere da uvedu zabrane jednostrano, što je nekoordinisan scenario koji je Brisel želeo da izbegne po svaku cenu.
"Produžićemo ovu zabranu uprkos njihovom neslaganju, uprkos neslaganju Evropske komisije. Učinićemo to jer je u interesu poljskih farmera", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki na skupu u petak.
Tanjug/AP//Susan Walsh
Nove zabrane su različite po obimu i trajanju i ciljaju na različite vrste namirnica.
Mađarska je, na primer, zatvorila svoje tržište za 24 ukrajinska proizvoda, uključujući meso, jaja i med, koji nisu bili obuhvaćeni prethodnom "crnom listom". Slovačka zabrana važi do kraja godine, dok je poljska mera uvedena na "neodređeno" vreme.
Povezane vesti
Sa svoje strane, Rumunija je rekla da će sačekati da Kijev podnese svoj akcioni plan Evropskoj komisiji pre nego što preduzme bilo kakve poteze. Poljoprivrednici iz ove zemlje su tražiti od vlade u Bukureštu da jednostrano uvede zabranu.
Portparol Evropske komisije odbio je u ponedeljak da komentariše nacionalne zabrane i moguće naredne korake, rekavši da je interna analiza u toku.
"Trgovinska politika je isključiva nadležnost (Komisije) tako da se svaka akcija mora preduzeti na nivou EU", rekao je portparol.
Države članice su, međutim, bile glasnije u izražavanju svog nezadovoljstva. Luis Planas, španski ministar poljoprivrede, kritikovao je jednostrana ograničenja kao "grešku" koja je rizikovala da podstakne nesigurnost hrane.
Protesti u Bugarskoj
Jedna od zemalja gde je zabrana ukinuta ali se već vide posledice, jeste Bugarska.
Iz Sofije su, naime, prošle nedelje saopštili da ograničenja više nisu neophodna za zaštitu njihove nacionalne ekonomije - samo što, izgleda, nisu baš pitali poljoprivrednike šta misle o tome.
Bugarski farmeri protestovali su u ponedeljak nakon ukidanja zabrane uvoza, žaleći se da će taj potez izazvati priliv koji snižava cene za lokalne proizvođače, preneo je AP.
Stotine poljoprivrednika širom zemlje okupilo se u traktorima, a mnogi od njih su mahali zastavama i trubili dok su blokirali glavne puteve i ometali saobraćaj kako bi izrazili svoj bes.
Bugarska Nacionalna asocijacija proizvođača žitarica saopštila je u nedelju pre protesta da se farmeri suočavaju sa "neviđenim poteškoćama", i pozvala na zabranu niza prehrambenih proizvoda iz Ukrajine. Tu spadaju suncokret, pšenica, kukuruz i repica, kao i sirovo ulje, meso, voće i povrće, mleko, med i mlečni proizvodi.
Vencislav Mitkov, predsednik Nacionalne asocijacije ujedinjenih poljoprivrednika u Bugarskoj, rekao je na protestu u zapadnom gradu Perniku, oko 30 kilometara od prestonice Sofije, da žele da zabrane "apsolutno sve".
"Zaustavite uvoz iz Ukrajine. Mislimo na pšenicu, suncokret, repicu, sve žitarice, med. Želimo povećanu kontrolu i hitnu isplatu evropskih mera", naveo je on.
profimedia
Demonstranti u Bugarskoj obećali su da će nastaviti sa protestima dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
"U prodavnicama se prodaju proizvodi lošeg kvaliteta, jeftiniji od naših. Mi poslujemo sa gubitkom i zato nećemo ćemo odustati", rekao je za AP Vasil Džorgov, poljoprivrednik iz istočnog grada Radomira.
Poljoprivrednici su svojim traktorima blokirali i dva mosta preko Dunava na granici sa Rumunijom.
"Prerađivači uvoze jeftinije žitarice iz Ukrajine, dok su naši troškovi utrostručeni od početka rata", rekao je farmer Jasen Nakov za AFP na protestu u gradu Dragoman, blizu granice sa Srbijom.
Bes demonstranata je narastao nakon što je bugarski premijer Nikolaj Denkov tokom vikenda optužio poljoprivrednike da se ponašaju kao "teroristi". Novi protesti planirani su za danas.
Gde odlazi ukrajinsko žito?
Prema podacima EU, do sredine jula 2023. godine najviše se iz Ukrajine izvezlo kukuruza, zatim pšenice, pa onda proizvoda od suncokreta i drugih žitarica. Čak 65 odsto otišlo je u zemlje u razvoju ili one najugroženije, poput Džibutija, Sudana ili Avganistana.
Kako piše britanski BBC, izvoz ukrajinske pšenice je ostao prilično visok od kraja sporazuma o žitu sa Rusijom, ali je izvoz kukuruza značajno opao.
Britanski odbor za razvoj poljoprivrede i hortikulture (AHDB) kaže da 65 odsto ukrajinskog izvoza žitarica sada ide iz luka Izmail i Reni, na Dunavu. Žito se zatim transportuje rekama i kanalima u Crno more, preko rumunskih luka Suline i Konstance.
U januaru 2023. godine, samo 20 odsto ukrajinskog žita je izvezeno na ovaj način.
Problem je i to što je Rusija više puta napala Izmail i Reni dronovima, kako bi pokušala da poremeti ove operacije izvoza.
Iz EU su rekli da je od početka rata 44 miliona tona ukrajinskog žita izvezeno drumskim i železničkim putem preko susednih zemalja poput Rumunije i Moldavije. Trenutno se na ovim rutama transportuje 30 odsto ukrajinskog žita.
Međutim, transport na ovaj način je skuplji i dugotrajniji nego morskim putem. Ukrajinske železnice imaju drugačiji kolosek od onih u zemljama EU, tako da svaki voz žitarica koji ulazi u EU mora da se fizički prebaci iz jednog seta vagona u drugi.
Komentari (0)