Igre 
Izbori završeni, vlada na dugom štapu: I posle petog glasanja u dve godine, Bugari teško do šanse da prekinu krug krize
Komentari03/04/2023
-18:02
Budućnost nove bugarske vlade, koja bi trebalo da pomogne zemlji da prevaziđe političku krizu u kojoj se nalazi već godinama, ostaje neizvesna i nakon što su Bugari glasali po peti put u poslednje dve godine. Međutim, da su poprilično umorni od šetnje do glasačkih kutija, potvrđuje i podatak Euronews Bugarska koji navodi da je ovogodišnja izlaznost bila izuzetno slaba - svega 38 odsto ljudi je odlučilo da glasa ovog puta. I stručnjaci su skeptični kada je u pitanju rešavanje političke krize koja se poprilično odomaćila u ovoj zemlji.
Kako prenosi Rojters, jučerašnje gasanje održano je u atmosferi negodovanja prema političkim elitama koje mnogi doživljavaju kao nezainteresovane da se ozbilno uhvate u koštac sa korupcijom i ekonomskim reformama, koje su proteklih godina uzele meha u Bugarskoj.
I rezultati poslednjih izbora, prema pisanju ove agencije, nisu iznenađujući. Šest stranaka je prošlo cenzus i izborilo put u Skupštinu. Uzrak od obrađenih 86,85 odsto glasova pokazuje da najviše mesta u Parlamentu ovog puta zauzima koalicija GERB-SDS sa 69 poslaničkih mandata, dok će njihovi glavni kokurenti PP-DP dobiti 64 mandata. Euronews Bugarska navodi da njihov zbir već može da garantuje većinu, ali jedino u slučaju da se ove politčke snage dogovore da nastupaju zajedno, što je upitno.
Na trećem mestu, prema rezulatima, nalazi se "Vazrazdane" koje dobija 38 mandata, DPS - 34, a BSP za Bugarsku 24 poslaničkih mesta. Najmanju poslničku grupu dobija "Ima takav narod" koji će u ovom sazivu imati 11 predstavnika.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kako do funkcionalne većine
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ni posle ovih, petih, izbora Bugarska neće dobiti funkcionalnu parlamentarnu većinu, a to može da izazove ozbiljne posledice po zemlju.
Naime, Politiko piše da ukoliko Bugarska ponovo ne uspe da stvori stabilnu vladu, to bi moglo da znači i potkopavanje njene nade da se u budućnosti pridruži evrozoni i da efikasno koristi pravo na pomoć koja je kao članicu bloga sleduje za brz opravak od kovida.
Međutim, Euronews Bugarska navodi da se dan nakon izbora stiče utisak da niko i ovog puta nije spreman da sedne za pregovarački sto, razgovara i pokuša da formira većinu. Dvojica vođa najvećih stranaka Kiril Petkov i Bojko Borisov ističu da je gotovo nemoguće da formiraju veliku koaliciju, iako imaju sličnu proevropsku, proukrajinsku i pro-NATO politiku, ali nisu na istoj strani kada je reč o borbi protiv korupcije, ili pravosudnoj reformi.
Povezane vesti
Sa druge strane Mustava Karadaji iz DPS-a, liberalne stranke koju većinom glasaju turska i romska manjina, naveo je da je nephodna politička ozbiljnost u formiranju buduće vlade kako bi se rešili svi ukorenjeni problemi ove zemlje.
"Bugarskim političarima je potreban razum i odgovornost, ali i dijalog. Na taj način bi mogla da se pronađe formula za razgovor koji će moći da utiče na budući kabinet koji bi pomogao ljudima da reše probleme", rekao je on.
Međutim, na pitanje novinara o spekuacijama da su uprkos svemu novi izbori već na vidiku i to tokom leta ili na jesen, kada su redovni lokalni izbori, Karadaj nije hteo da odgovori.
Analitičari: Stabilna vlada i dalje neizvesna
Analitičari su skeptični oko pitanja da će nakon ovih izbora Bugari dobiti stabilnu vladu. Politčki analitičar sa Univerziteta u Sofiji Milan Želev rekao je za Euronews da ne veruje da će doći do bilo kakve koalicije, i da će Bugarska nastaviti da se suočava sa krizom, koja se produbljuje.
"Dve stranke i koalicije koje su dale najbolje rezultate imaju iste evroatlantske stavove o ratu u Ukrajini i o ulasku Bugarske u evrozonu i Šengen. Mislim da neće sesti za isti sto i praviti koaliciju. Zato mislim da ćemo nastaviti sa istom političkom krizom", rekao je on.
I Genoveva Petrova iz agencije Alfa riserč je sličnog mišljenja. Kako kaže, u ovom trenutku u Bugarskoj ne postoje jasni izgledi za formiranje nove vlade.
"Bez obzira ko bude pobedio veliko pitanje će ostati nerešeno - kakvi su izgledi za formiranje nove vlade. Jasno je da trenutno ne postoji politička snaga koja ima ne samo apsolutnu većinu već dovoljno veliku prednost da formira vladu", smatra ona.
Povezane vesti
Da je koren problema dubok i da ne može da se reši "preko noći" ranije za Grin juropian žurnal ocenila i istraživačica Marija Mateeva-Kazakova koja smatra da je u politčkoj krizi jedan od ključnih faktora to što su građani izgubili poverenje.
"U Bugarskoj je korupcija ključni problem od početka tranzicije ka demokratiji. Poverenje u harizmatičnog lidera nestaje čim uđu u vladajuću koaliciju i ponove ciklus korupcije", rekla je ona.
Mateeva-Kazakova objašnjava da svi dosadašnji izbori pokazuju da građani nastavljaju da protestuju protiv sistema, ali kroz nove populističke partije.
Povezane vesti
"Pojavili su se i drugi politički akteri, posebno novi krajnje desničarski pokreti koji su otvoreno proruski orijentisani. Ova mešavina protesnih partija nije u stanju da formira koaliciju jer su to stranke čiji je izborni uspeh zasnovan na protestu. Oni se protive svemu, i neprijatelji su jedni drugima", kaže ona.
Ambasador Srbije: Neizvesno da li će biti formirana redovna ili službena Vlada
Ambasador Srbije u Sofiji Željko Jović, povodom rezultata parlamentarnih izbora u Bugarskoj, rekao je danas da nije izvesno da li će biti formirana redovna ili službena vlada.
"Može se očekivati da posle ovog izbornog ciklusa Bugarska ima još jednu službenu vladu i da možda tamo u oktobru ode na još jedne prevremene izbore. Kažem možda, jer i kod najvažnijih političkih subjekata u Bugarskoj postoji snažna svest o neophodnosti formiranja redovne vlade", rekao je Jović za Tanjug.
On je izrazio nadu da će Bugarska formirati redovnu vladu, jer je uvek bolje da to bude redovan kabinet.
"Tada su nekako i ministri smireniji i opušteniji kada znaju da mogu da računaju na neki duži vremenski period, najbolje naravno četiri godine. U svakom slučaju, mi nećemo odustati od toga da sa našim bugarskim partnerima gradimo najbolje moguće odnose", rekao je ambasador.
Jović je kazao da su kompromisi prilikom formiranja vlade nužni i objasnio da će manje partije imati koalicioni potencijal za formiranje vlade.
"Postavlja se veliko pitanje, kolika je spremnost, želja, volja i da li će svi biti za formiranje tog redovnog kabineta zato što sve neće biti na jednoj ili drugoj koaliciji, koje su osvojile najviše glasove, nego će se pitati i manje stranke koje mogu da nose taj koalicioni potencijal dovoljan za formiranje redovne vlade", naveo je Jović.
Ambasador Srbije u Sofiji je naveo da će se buduća Vlada Bugarske, bilo da bude redovna ili službena, suočiti sa nizom problema koji su zadesili Evropu i svet.
"Energetska kriza, prehrambena kriza, određena politička kriza. U svakom slučaju, niz izazova za Bugare koji će sigurno zahtevati jaku vladu i bilo bi najbolje da to bude redovna vlada", rekao je Jović.
Režim stalnih izbora
Podsetimo, kruza u Bugarskoj traje već dve godine, a poslednji put je kulminirala kada je iz vladajuće koalicije istupila partija ITN Slavija Trifonova, koji je sada već bivšeg premijera Kirila Petkova optužio da vodi zemlju u bankrot i da se sa zapadnim diplomatama tajno dogovorio da Bugarska skine veto sa početka pregovora Severne Makedonije i Evropske unije.
Petkov je, inače, bio u fokusu uoči parlamentarnih izbora 14. novembra 2021. godine. On je uspeo da za samo dva meseca oformi partiju koja je na prošlim parlamentarnim izborima odnela pobedu nad GERB-om i njenim liderom Bojkom Borisovim, koji se politikom bavi od 2004. godine.
Brojna pitanja i podele dominirali su pred izbore u Bugarskoj.
Tako je deo društva bivšem premijeru Petkovu zamerio i proterivanje 70 zaposlenih u ruskim diplomatskim misijama, ali i odbijanje da plati gas u rubljama zbog čega je energetski zavisna zemlja došla u nezavidnu situaciju.
S druge strane nakon talasa protesta nekadašnji premijer i prvi čovek GERB-a Bojko Borisov bio je nakratko priveden, ali je izostala bilo kakva optužnica.
Takođe, pred prethodne izbore u oktobru prošle godine izostala je debata lidera glavnih partija - Bojka Borisova (GERB) i Kirila Petkova (Nastavljamo promene). Petkovljevo insisitranje na debati dovelo je do razmene oštrih reči, pa čak i uvrede, ali stav nije promenjen.
Ovo nije prvi put da Borisov nije učestvovao u predizbornim debatama. On je to poslednji put učnio 2009. godine kada se poslednji put suočio sa liderom BSP Sergejem Staniševim.
Komentari (0)