Bugarska pred petim izborima u dve godine: Nestabilna podrška populističkim liderima kojima vlast odnosi harizmu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Grin juropian žurnal

27/01/2023

16:05

Bugarska pred petim izborima u dve godine: Nestabilna podrška populističkim liderima kojima vlast odnosi harizmu - Copyright AP/Valentina Petrova, Vadim Ghirda

veličina teksta

Aa Aa

Nakon tri propala pokušaja da se formira vlada Bugarske, predsednik države Rumen Radev najavio je za 2. april održavanje novih parlamentarnih izbora, petih po redu za dve godine. Time je politička nestabilnost u zemlji, koja postoji od masovnih antikorupcijskih protesta iz 2020. godine, nastavljena, a šanse da će izbori dovesti do stvaranja stabilne vladajuće koalicije, prema oceni analitičara nisu velike.

Bugarski predsednik Rumen Radev saopštio je da će raspustiti parlament 3. februara i izrazio nadu da će poslanici do tada usvojiti zakone koji su potrebni kako bi se osiguralo da se sredstva pomoći Evropske unije efikasno koriste.

On je ranije rekao da će ponovo imenovati sadašnjeg privremenog premijera Galaba Doneva da vodi zemlju dok se ne formira nova vlada nakon vanrednih izbora. Privremene tehnokratske vlade državom su upravljale i većim delom poslednje dve godine, tokom kojih su izbori odražani četiri puta.

Razlog nemogućnosti formiranja stabilne vlade je, prema oceni analitičara, fragmentisanost političkog sistema, o čemu svedoče višestruki izbori koji ne uspevaju da proizvedu vladajuću koaliciju koja bi potrajala.

Prema oceni naučnog istraživača Instituta za evropske studije Petra Milutinovića biće interesantno pratiti ove izbore, koji će, kako kaže, biti relevantni sa stanovišta izgradnje državnih kapaciteta.

"U Bugarskoj imate potpuno drugačiji način funkcionisanja državnog aparata za razliku od drugih članica EU, pogotovo onih najmoćnijih. Bugarski politički sistem karakteriše loše upravljanje i zbog toga što ne postoje dovoljno izgrađeni kapaciteti u sprovođenju zakona već se isključivo daje poverenje ličnosti, odnosno osobi", kaže Milutinović za Euronews Srbija.

Istraživačica Marija Mateeva-Kazakova za Grin juropian žurnal kaže da nestabilna demokratija u Bugarskoj datira iz perioda nakon pada komunističkog režima 1989, a da su populisti na vlasti od 2001. godine.

"Međutim, pokazalo se da su populističke partije veoma nestabilne i nesposobne da ponude bilo šta osim protesta. U Bugarskoj je korupcija ključni problem od početka tranzicije ka demokratiji. Poverenje u harizmatičnog lidera nestaje čim uđu u vladajuću koaliciju i ponove ciklus korupcije", kaže ona.

Svi dosadašnji pokušaji neuspešni

U poslednjem pokušaju da okonča političku krizu u zemlji predsednik Rumen Radev je 16. januara pozvao socijaliste da pokušaju da formiraju vladu. Samo nekoliko dana kasnije stranka je saopštila da u tome nije uspela, uprkos tome što su, kako su naveli, uložili ozbiljne napore da prikupe podršku, postavljajući jasne nacionalne prioritete i vratila neispunjeni mandat predsedniku zemlje.

Liderka socijalista Kornelija Ninova pozvala je u petak lidere šest drugih političkih partija da se ujedine oko četiri nacionalna prioriteta, uključujući efikasno korišćenje pomoći Evropske unije, ali su se pojavili samo lideri GERB-a Bojka Borisova, etničke turske partije MRF i Nacionalističkog bugarskog ustanka.

"Tražili smo rešenje da zemlju izvučemo iz mnogih kriza, pre svega iz političke, ali nakon što smo razmotrili opcije, odlučili smo da vratimo mandat predsedniku", rekla je Ninova.

Socijalisti na ovaj način nisu iskoristili treću i poslednju šansu da oforme kabinet nakon izbora 2. oktobra 2022, preneo je Rojters.

Prethodno ni dve najveće bugarske političke stranke, Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) i stranka Nastavljamo promene (PP), nisu uspele da pronađu podršku da formiraju koalicionu vladu.

Krajem prošle godine, stranka dugogodišnjeg bivšeg premijera Bojka Borisova nije uspela da formira vladu nakon što je za premijera neuspešno predložila nestranačkog kandidata profesora Nikolaja Gabrovskog, neurohirurga.

Takođe ni profesor Nikolaj Denkov, koga je za premijera predložio "Nastavljamo promene", nije uspeo da dobije podršku u parlamentu nakon što su odbačena njegova četiri nacionalna prioriteta.

Brzi usponi, ali i padovi, novih stranaka

U prethodne dve godine poslednji izbori koji su omogućili da se formira vlada bili su novembru 2021. godine, ali je ona trajala samo nekoliko meseci - od decembra do 2021. do avgusta 2022. godine.

Te izbore obeležio je uspon nove partije "Nastavljamo promene" koja je ovojila više od četvrtine glasova, ali i veliki pad podrške pokretu "Ima takvih ljudi", koji su sa 24 odsto podrške, na prethodnim izborima, pali na manje od 10, za samo nekoliko meseci. Već na sledećim izborima, poslednjim koji su održani, "Ima takvih ljudi" nije više zastupljena u parlamentu. a predstavnici ove stranke sada najavljuju povratak tvrdeći da bi na narednim izborima mogli osvojiti osam odsto glasova.

Mateeva-Kazakova kaže da svi izbori pokazuju da građani nastavljaju da protestuju protiv sistema, ali kroz nove populističke partije.

"Pojavili su se i drugi politički akteri, posebno novi krajnje desničarski pokreti koji su otvoreno proruski orijentisani. Ova mešavina protesnih partija nije u stanju da formira koaliciju jer su to stranke čiji je izborni uspeh zasnovan na protestu. Oni se protive svemu, i neprijatelji su jedni drugima", kaže ona.

Poslednji izbori pokazali su nestabilnost novih političkih snaga i doneli povratak GERB-a, stranke bivšeg premijera Bojka Borisova, kao stranke s najvećom podrškom.

Za razumevanje ovih okolnosti, prema rečima naučnog istraživača Petra Milutinovića, relevantno je to da je bugarsko društvo odlučilo da veruje novom tipu političara koji ne deluje kroz institucije već govori direktno građanima i traži praktična rešenja.

"U tom smislu pozicioniranje Bojka Borisova kao dominantne političke snage u Bugarskoj predstavlja zapravo oličenje tog novog političkog trenda populizma, koji se uklapa u opšte evropske i svetske kontekste i ukazuje na krizu tradicionalne parlamentarne demokratije u uslovima rastuće globalizacije. Ono što je isto relevantno to je da je na ovaj način on dobio na kredibilitetu. Dobio je veliko poverenje građana Bugarske za upravljanje republikom. Ono što jeste njegov kredo jeste taj proevropeizam koji on zastupa i zbog čega je ustvari istovremeno i prihvaćen od strane mnogih zvaničnika međunarodne zajednice, kao relevantan i kredibilan akter s kojim možete da sarađujete", kaže on.

Milutinović ističe da smo svedoci da se Borisov uprkos skandalu, koji se ticao pronevere novca iz fondova Evropske komisije, zbog čega je bio uhapšen i sankcionisan, što bi trebalo zapravo da naruši njegov kredibilitet i da ga ukloni sa političke scene, vraća na velika vrata na političku scenu u Bugarskoj.

"Zbog toga možemo dalje da očekujemo da GERB nastavi da raste i da podrška Bojku Borisovu nastavi da raste zato što je to uprkos fragmentisanosti celokupnog sistema u Bugarskoj jedina stranka koja je do sada već bila izvestan period mandata na vlasti i to isključivo zahvaljujući Bojku Borisovu i njegovoj prodršci EU, ali i njihove podrške njemu", objašnjava on.

Dodaje da je najizglednije da će Borisov zbog te svoje populističke naracije dobijati na većoj snazi.

"Verovatno će sledeći izbori iznedriti jednog relevatnog političkog aktera koji će formirati vladu, a to će biti GERB", zaključuje Milutinović.

Ipak, nakon prethodnih izbora analitičari su bili saglasni da povatak Borisova u politički ring predstavlja "gorku pilulu" za pojedine stranke, napominjući da je jedno od glavnih pitanja da li će ostali politčki akteri zaista biti spremni da progutaju tu pilulu ukoliko žele da svojoj zemlji obezbede možda konačnu i dugotrajnu vladu i da na taj način poštede svoje građane od nekih novih, mogućih izbora.